Za čitanje emocije sa lica potrebno je da poznajemo kontekst

Autor: Jasmin Anvar (Yasmin Anwar) – UC Berkeley

Kada je u pitanju čitanje stanja uma jedne osobe, vizuelni kontekst, kako u pozadini, tako i na delu, jednako je važan kao i izraz lica i govor tela, navode nove studije.

Ova otkrića dovode u pitanje višedecenijska istraživanja po kojima se emocionalna inteligencija i njeno prepoznavanje uglavnom zasnivaju na sposobnosti čitanja mikroizraza lica koji odaju sreću, tugu, bes, strah, iznenađenost, gađenje, prezir i ostala pozitivna i negativna raspoloženja i osećanja.

„Naše istraživanje otkriva da je prepoznavanje emocija, u suštini, u istoj meri stvar prepoznavanja konteksta u kojoj i čitanja nečijeg izraza lica“, naglašava vodeći autor Žimin Čen (Zhimin Chen), doktorant psihologije na Univerzitetu Kalifornija, u Berkliju.

EKSPRESIJE I EMOCIJE

Istraživači su zamaglili lica i tela glumaca u desetinama klipova bez tona iz holivudskih filmova i kućnih videa. Uprkos virtuelnoj nevidljivosti likova, na sotine učesnika ovog eksperimenta bilo je u stanju da tačno prepozna emocije tih likova na osnuvu razmatranja dešavanja u pozadini i načina na koji su likovi bili u interakciji sa svojim okruženjem.

Model „afektivnog praćenja“, koji je Čen kreirao za potrebe ovog istraživanja, omogućava istraživačima da prate na koji način ljudi vrše procenu trenutnih emocija karaktera dok gledaju video.

„OSLOBODI SE, LICE NIJE DOVOLJNO DA POKAŽE EMOCIJE“

Čenovom metodom moguće je prikupiti veliku količinu podataka u kratkom vremenskom roku, a uz to i proceniti kako ljudi sa poremećajima, poput autizma i shizofrenije, čitaju emocije u realnom vremenu,  što može biti od pomoći za tretman njihovog stanja.

„Neki ljudi mogu imati teškoća da ispravno pročitaju izraz nečijeg lica, ali zato mogu lako prepoznati emocije na osnovu konteksta“, kaže Čen, „dok kod drugih, imamo suprotnu situaciju.“

Nalazi, koji se zasnivaju na statističkim analizama rejtinga koje su istraživači prikupili, mogli bi takodje doprineti razvoju tehnologije prepoznavanja lica.

„Trenutno, kompanije razvijaju algoritme pomoću kojih će se omogućiti automatsko očitavanje emocija, ali oni svoje modele uvežbavaju isključivo na izdvojenim licima, pa su navedeni modeli sposobni jedino za čitanje  emocija sa lica, a ne i iz konteksta“, naglašava Čen.

„Naše istraživanje pokazuje da lica ne otkrivaju uvek prave emocije vrlo precizno i da pri identifikovanju duševnog stanja osobe treba uzeti u obzir i širi kontekst.“

ZAMAGLJENA LICA

Za ovu studiju, istraživači su testirali sposobnosti prepoznavanja emocija kod skoro 400 mlađih odraslih osoba. Vizuelni stimulansi koje su koristili bili su video-klipovi iz različitih holivudskih filmova, kao i dokumentarci i kućni video-klipovi koji su pokazivali emocionalne reakcije u što prirodnijim uslovima.

Učesnici studije otišli bi na internet kako bi pregledali i ocenili video-klipove. Istraživači su rejtingu dali veći prioritet u odnosu na video kako bi mogli da prate kursor svakog učesnika studije dok se kretao po ekranu, obradjujući vizuelne informacije i dajući rejting prepoznatim emocijama od trenutka do trenutka.

U prvom od tri eksperimenta, 33 učesnika studije posmatralo je interakciju između dva lika u određenim filmskim isečcima, pri čemu su lice jednog od njih istraživači zamaglili. Sve vreme ocenjivano je doživljavanje emocija zamagljenog lika. Rezultati su pokazali da su učesnici studije donosili ispravne zaključke o osećanjima osobe čiji je lik bio zamagljen, i to ne samo na osnovu njegovih interakcija sa drugom osobom, već i na osnovu onoga što se dešavlo u pozadini.

Zatim, oko 200 učesnika studije gledalo je video-klipove koji su prikazivali interakcije pod tri različita uslova: prvi, u kom je sve bilo vidljivo; drugi, u kom su istraživači zamaglili lica; i treći, u kom su zamaglili kontekst (pozadinu). Rezultati su pokazali da je za dešifrovanje emocija kontekst bio jednako važan kao i mogućnost njihovog čitanja sa lica.

U završnom eksperimentu, 75 učesnika je pogledalo video-klipove iz dokumentarnih i kućnih videa kako bi istraživači mogli da uporede prepoznavanje emocija u prirodnijim okruženjima. I ponovo je kontekst bio veoma bitan za donošenje ispravnog zaključka o emocijama prikazanih osoba, ništa manje od njihovih izraza lica ili gestikulacija.

„Sve u svemu, rezultati ukazuju na to da je kontekst ne samo dovoljan da bi se prepoznale emocije, već i neophodan za potpuno sagledavanje emocija osobe,“ kaže vodeći autor Dejvid Vitni (David Whitney), profesor psihologije. „Suočite se sa tim, lice nije dovoljno da biste ispravno i u potpunosti pročitali nečije emocije.“

Rezultati istraživanja su objavljeni u  „Proceedinngs of the National Academy of Sciences“.

Izvor: UC Berkeley

Originalna studija DOI: 10.1073/pnas.1812250116

 

(Visited 656 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *