Autor: Sju Lajvli (Sue Lively)
Kao bivši psihoterapeut za rad sa decom sa poremećajima u ponašanju, koji je radio sa autističnim predškolcima i tinejdžerima koji su doživeli povredu mozga, a danas kao mama i profesor, imala sam prilike da vidim veliki broj ljutite dece!
Važno je imati na umu da je ljutnja normalna i zdrava emocija – kada se ispoljava na društveno prihvatljiv način. Ali, ukoliko se vaše dete ili vaš učenik suočava sa redovnim izlivima besa, ili ukoliko postaje agresivan, možda je baš tada pravi trenutak da postanete “detektiv za bes”.
Danas ćemo razgovarati o 10 glavnih razloga zbog kojih deca postaju ljutita. Podeliću sa vama nekoliko pozitivnih i proaktivnih saveta za pomaganje u svakoj od mogućih situacija.
Kao što ćete videti, razumevanje uzroka dečijeg besa je najbolji način da započente da pomažete ljutitom detetu.
10 glavnih razloga zbog kojih deca postaju ljutita
Važno je shvatiti da se deca ne razlikuju mnogo od odraslih kada se radi o tome šta je to što ih ljuti. Jedino što su njihove reakcije obično znatno otvorenije i “sirovije”.
Deca još uvek nisu ovladala veštinama suzdržavanja i samosavlađivanja poput nas odraslih. Stoga, kod dece sve vrlo brzo uzavri i ispolji se u punoj silini!
Budite “detektiv za bes”, a ne “besni detektiv”!
Da biste pomogli svom detetu da se izbori sa osećanjem ljutnje, najpre je potrebno da utvrdite zašto je vaše dete postalo besno, jer je različit pristup potreban u različitim situacijama kako biste postigli najbolje rezultate.
Potražite okidače
Počnite da obraćate pažnju na to kada oni postaju ljuti i šta je to što “okida”, tj. izaziva pojavu izliva besa.
Možda ćete poželeti da vodite beleške o tome šta se dogodilo neposredno pre njihovog izliva besa, šta je dete uradilo, kako ste vi odgovorili i šta je pomoglo da se dete konačno smiri.
Možda bi vam čak pomoglo kada biste ocenili jačinu detetovog besa na skali od 1 do 10 da biste, kada vam to bude potrebno, mogli da se prisetite koliko je taj bes bio jak. Ili, možete da zamolite dete da ono samo oceni jačinu svog besa na toj skali.
Pronađite obrasce ponašanja koji se ponavljaju
Nakon nekoliko izliva besa, vratite se svojim beleškama i potražite obrazac koji se ponavalja. A onda pogledajte listu koju ćemo navesti i vidite koji se od navedenih 10 razloga najbolje uklapa u taj obrazac (ili se možda i više razloga uklapa!).
Jedna važna napomena: Možda ćete primetiti da se u većini od ovih 10 razloga koristi reč “oseća”. Važno je zapaziti da čak i onda kada mi mislimo da taj okidač za detetov bes nije nešto veliko i bitno, ipak dete može imati “osećaj” da mu je to važno.
Da bismo svom detetu pomogli da na duže staze očuva emotivno zdravlje, od kritične je važnosti da mi prvi poštujemo njegova osećanja i prihvatimo i dopustimo mu da ispolji svoju ljutnju.
To ne znači prihvatanje nezdravih vidova ispoljavanja besa (poput agresivnosti ili upotrebe govora mržnje), već to suštinski znači pokazati razumevanje za detetova osećanja, umesto pokušavanja da ih suzbijamo.
Šta mi možemo učiniti?
- Fizički im je neprijatno.
Ovo je jedan od najlakših uzroka za prepoznavanje.
Znaci da su ljuti zbog umora:
Da li su, pre izliva besa, trljali oči, zevali ili bili hiperaktivni i pokazivali manje fizičke kontrole nego obično? Sva je prilika da su samo jednostavno umorni.
Kako pomoći?
Ponudite im odmor. Predložite im “tiho vreme za odmor” kada bi mogli samo da leže i slušaju laganu muziku. Mazite ih i pričajte im priče.
Znaci da su ljuti zato što su gladni:
Možda imate dete osetljivo na nizak nivo šećera u krvi ako primećujete da ono često postane besno ili razdražljivo ukoliko već duže nije jelo.
(Ovo sam primetlia kod svog sina kada bismo zakasnili sa obrokom i prepoznala to kao nešto što se i meni dešava!)
Kako pomoći?
Dajte im neku užinu da premoste padove šećera između redovnih obroka. Ponudite im pola čaše voćnog soka ili malo parče sira.
Na duže staze, pokušajte da postavljate obroke nešto ranije nego do sada ili da uvedete zdrave užine sa kombinacijom proteina i ugljenih hidrata, što će obezbediti duže i sporije oslobađanje energije nego zaslađena hrana prezasićena ugljenim hidratima, čiji je metabolizam brži i dovodi do pada nivoa šećera u krvi.
Znaci da su ljuti jer su izloženi prevelikoj stimulaciji:
Da li im se izlivi besa javljaju nakon što su izgledali uzrujani, uznemireni ili upravo napustili bučno ili prenatrpano okruženje?
Kako pomoći?
Pomozite im da se opuste tako što ćete im ponuditi neko tiho i mirno mesto ili aktivnost koja će ih osloboditi besa.
Ponudite im omiljenu igračku, papir za crtanje, jastuke za gađanje, laganu muziku, umirujuću priču ili toplu kupku. Ponudite im više mogućnosti i vidite za koju će se odlučiti.
Ovaj vid besa je uobičajen kod dece koja su izrazito osetljiva ili imaju neki stepen autizma. Neke okolnosti koje vama ne smetaju, za njih mogu predstavljati prevelik izazov i preopteretiti njihov nervni sistem.
- Osećaju se bespomoćno.
Znaci besa izazvanog osećanjem bespomoćnosti:
Vi čujete: “Ne! Ne želim to”; “Neću da uradim to!”, a prepoznajete: borbu za vlast; tvrdoglavost; odbijanje saradnje. Osećate se ljutim i ugroženim njihovim ponašanjem.
Kako pomoći?
Niko ne voli da bude pod nečijom kontrolom – čak ni deca. Dajte svom detetu što je moguće više zdrave odgovornosti :
- Dopustite mu da što više samo donosi odluke.
- Dajte mu priliku da preuzme odgovornost.
- Naučite ga veštinama koje će ga učiniti manje zavisnim od vas.
- Češće ga pitajte za mišljenje.
- Odbijte da se uključite u borbu za prevlast.
- Objasnite mu šta očekujete od njega.
- Dopustite mu da snosi posledice za svoje izbore.
- Pokušajte da vi od njega zatražite pomoć.
- Osećaju se zapostavljenim.
Znaci osećanja zapostavljenosti:
Da li su, pre nego što su se razbesneli, bili previše nametljivi? Da li su vam dosađivali kako bi vam privukli pažnju ili su zahtevali da se igrate sa njima? Da li su vas iritirali svojim ponašanjem?
Sva je prilika da su ljuti zato što osećaju nedostatak povezanosti sa vama.
Kako pomoći?
U nekoliko narednih dana ili sedmica, pokušajte da provedete više vremena povezujući se sa svojim detetom.
Saosećajte sa njim i pokažite mu razumevanje.
“Oh, pa ti si stvarno uznemirena! Mislim da si samo pokušavala da provedeš više vremena sa mnom, a ja nisam dovoljno obraćala pažnju na tebe. Je li tako?”
Pokušajte da zapamtite da je detetu, da bi se osećalo bezbedno i voljeno, potrebno najmanje 10 do 20 minuta dnevno čistog, nepodeljenog vremena za povezivanje, u kome će ono dobiti vašu stopostotnu pažnju (bez prisustva tehnoloških i drugih ometala).
- Osećaju da ih ne uvažavate ili ne razumete.
Znaci nerazumevanja:
Čujete: “Nikada me ne saslušaš.”; “Nisam to rekao!”; “Zašto nikada ne slušaš šta ti govorim?!”; “Prestani da me prekidaš!”
Ili, vaše dete pokušava da vam nešto kaže, vi odgovorite, a onda ono zaćuti i naljuti se.
Kako pomoći?
Naučite kako da slušate tako da vaše dete oseti da je pažljivo saslušano. Iako to nama nije baš urođen talenat, našoj deci to može veoma važno.
- Ona se osećaju povređeno.
Znaci povređenosti:
Umesto da jasno kažu da su im osećanja povređena, neka deca reaguju besno kako bi odmah uzvratila udarac i dobila osvetu.
Možda ćete čuti: “Mrzim te!”; “Ne volim te!”; “Ti si…!”. Ili, vi ili neko drugi može biti šutnut, udaren ili ugrižen.
Kako pomoći?
Ukoliko mislite da su im osećanja povređena, pokušajte da pronađete uzrok njihovog besa i da im pokažete saosećanje.
“Stvarno mi izgledaš uznemireno. Da li te je neko povredio? Da li sam ja (ili neko drugi) učinila ili rekla nešto što te je povredilo? Nešto što te je jako naljutilo?”
Kada se dete smiri, porazgovarajte i naglasite da je sasvim u redu osećati se ljutim, ali da nije u redu nazivati druge pogrdnim imenima ili se ponašati agresivno da bi se ispoljila ljutnja.
Naučite ih da u prvom licu izražavaju svoja osećanja. Na primer: “Toliko sam ljut zbog tebe…” ili “Zaista me je povredilo što si rekao…”
- Oni preusmere svoj bes.
Znaci preusmeravanja besa:
Bes se može izliti na kraju napornog dana u školi ili nakon posete rođacima ili drugovima. Izlivi besa usmereni ka pogrešnoj osobi mogu delovati bezrazložno, kao da su odgovor na nešto trivijalno.
Kako pomoći?
Preusmeravanje besa je obično posledica nagomilavanja više manjih stresova i iritacija koji se jedno vreme potiskuju, sve dok neki mali stres ne prelije čašu. Možete to i bukvalno zamisliti kao čašu u koju čitav dan upada kap po kap vode sve dok se čaša ne napuni do vrha tako da jedna mala, poslednja kap dovede do njenog prelivanja.
Obično se to izlivanje besa javlja u momentu kada se dete nađe u sredini ili u društvu nekoga u čijem prisustvu se oseća sigurnim i nema zadršku u ispoljavanju svojih uzburkanih osećanja.
Ako se to redovno dešava na kraju radnog dana, porazgovarajte o tome sa učiteljem svog deteta da biste mogli da osmislite načine da dete lakše prebrodi školske dane.
Inače, najbolja stvar koju možete učiniti je da shvatite da vi niste uzrok detetovog besa i da dete samo pokušava se oslobodi preterane napetosti.
Najbolje što možete da uradite je:
- definišite bes;
- pokažite razumevanje i saosećanje;
- pažljivo saslušajte;
- pomozite detetu da pronađe zdrav način da se izbori sa pritiskom.
- Njihove granice su probijene.
Znaci probijanja granica:
Ako deca osete da su kontrolisana ili da su fizički ugrožena (ako ste ih zgrabili za ruku, prodrmali ili na drugi način fizički ugrozili, ili čak i ako ste ih zagrlili i poljubili kada ona to nisu želela) moguće je da će ljutito odreagovati.
Kako pomoći?
Važno je znati da se tu radi o zdravom odgovoru. Burno emotivan odgovor kada osetimo da su nam granice probijene je instinktivno zaštitni refleks.
Takođe, to je mnogo zdraviji vid odgovora nego ako dete uopšte nema postavljenih granica. Naučite ih da drugima jasno daju do znanja gde su njihove granice trpljenja tako što će koristi izjave u prvom licu.
- Osećaju se uplašeno.
Znaci zastrašenosti:
Često ljutnja kod dece predstavlja sekundarnu emociju, koja dolazi do izražaja kao posledica osećanja uplašenosti.
Bes je “ugodnija” emocija od straha – on puni telo adrenalinom, što može učiniti da se dete oseti snažno i moćno, umesto osećanja bespomoćnosti do koga dovodi uplašenost.
Kako pomoći?
Nakon što se izliv besa okonča, pokušajte da sa detetom porazgovarate o tome kako se ono osećalo pre nego što se razbesnelo.
Pokažite razumevanje i pažljivo slušajte. Zajedno osmislite nešto što bi dete moglo da učini kada se oseća uplašeno kako bi mu bilo bolje.
- Frustrirani su jer ne dobijaju ono što žele.
Znaci besa iz frustracije:
Ova vrsta besa se često naziva “klasičnim izlivom besa”. U osnovi, dete ima teškoća u suočavanju sa razočarenjima. Ili su mu možda raniji izlivi besa pomogli da dođe do onoga što je želelo, pa sada ponavlja oprobani recept.
U svakom slučaju, ovo je obično lako prepoznati. Ako je bes pokrenut kada nešto traže, a da im nije udovoljeno (naročito ako vi pokleknete i predomislite se kada ona počnu da besne), tada znate da ste pronašli uzrok njihovog besa.
Kako pomoći?
Ako je vaša odluka da ne udovoljite zahtevu deteta izazvala izliv besa, najbolje što možete da učinite je da ostanete čvrsto pri svojoj odluci i nekako pregrmite taj napad besa.
Ukoliko se predomislite nakon što je dete pobesnelo, vi ćete u stvari nagraditi takvo njegovo ponašanje i učiniti verovatnijim da se ono ponovi sledeći put kada kažete “Ne!”
Bez obzira na to da li vaša odluka jeste ili nije dovela do napada besa kod deteta, vi možete, ne popuštajući ni za pedalj od svoje odluke, pokazati saosećanje i razumevanje i dopustiti detetu da iskaže svoja osećanja.
“Vidim da si razočarana što ne možeš da dobiješ kolač sada. Znam da je teško čekati kada nešto stvarno jako želiš.”
“Vidim da te je ovo stvarno naljutilo. Znam da je veoma neprijatno kada se stvari ne odvijaju onako kako bismo želeli.”
Sama činjenica da nam je dete ljuto ne znači da mi moramo da ga nateramo da se oseća drugačije ili da pokušavamo da to “popravimo”.
- Frustrirani su jer nisu sposobni da verbalno iskažu ono što žele.
Znaci besa usled nemogućnosti komunikacije:
Ova vrsta besa se obično javlja kod beba, kao i kod starije dece sa poremećajima u razvoju.
Deca tada mogu mrmljati, stenjati, vrištati, skupljati pesnice, udarati, gristi, grebati, štipati, pa i šutirati druge ako se osećaju jako isfrustrirano.
Kako pomoći?
Strpljivo poučavanje male dece znakovnom jeziku može biti veoma zabavno i pomoći im da izbegnu ovu vrstu besa.
Dajte svom detetu dovoljno vremena da vam iskaže šta želi. Imajte na umu da je deci nekada potrebno i više od deset sekundi da bi iskazala ono što im je na umu.
izvor: one time