Mama, neću ja još dugo u krevetu plakati,

svaki put kad izađeš iz sobe po noći,

nit’ ću se u prodavnici ljutito bacakati,

sve će to uskoro nepovratno proći.

Tata, nećeš me još dugo iz kola iznositi

kad na zadnjem sedištu ja blaženo zaspim,

niti ćeš me moći na leđima nositi

kada se od hodanja baš iscrpim sasvim.

Mama, neću te ja uvek uplašena buditi

da bi me ti tešlila kad se mraka bojim,

niti ćeš se morati po celu noć truditi

da me pokrivaš jorganom, mojim ili svojim.

Tata, nećeš ti zauvek morati da brišeš,

ovo vedro lice musavo od čokolade.

Uskoro ćeš početi da strepiš i brineš,

Ko me to od tebe „otima“ i „krade“.

I zato, najdraži moj tata i najdraža mama,

pamtite svaki zagrljaj koji sam vam dala,

jer jednog skorog dana ova slatka dama,

više neće biti tako nevina i mala.