Isus – smrt i vaskrsenje

Prema mnogim istoričarima Isus je zaista živeo – a na osnovu te činjenice takođe možemo pretpostaviti i da je umro. Mislim da se slažete da neko ko je živeo i umro baš i nije neka kontroverzna ličnost. Ali ono što je u vezi sa Isusom kontroverzno jesu tvrdnje koje je iznosio dok je bio živ, i tvrdnje Njegovih učenika posle Njegove smrti.

Isus je umro umesto nas. On je platio naš dug tako da će, kad umremo, naša telesna smrt biti privremena, baš kao i Njegova. 

Šta je On tvrdio? Pa, tvrdio je da je Sin Božji i da će nas sve spasti ako odlučimo da Ga sledimo. Dosta krupne reči za bilo kog čoveka! Njegovi učenici su zatim tvrdili, posle Njegove smrti, da su Ga ponovo videli i da je On uskrsnuo iz mrtvih! I upravo su te tvrdnje izazivale mnogobrojne velike rasprave i debate, koje se i dalje vode dve hiljade godina posle Hrista. U Novom zavetu se govori o tome da je Isus ne samo rekao da će umreti već i da će umreti od ljudskih ruku, i da će zatim ponovo ustati.

»Jer učaše učenike svoje, i govoraše im da će se sin čovečij predati u ruke ljudske, i ubiće ga, i pošto ga ubiju ustaće treći dan.« Marko 9,31

»I poče ih učiti da sinu čovečijemu valja mnogo postradati, i da će ga okriviti starešine i glavari sveštenički i književnici, i da će ga ubiti, i treći dan da će ustati.« Marko 8,31

»Kao što ni sin čovečiji nije došao da mu služe, nego da služi i da dušu svoju u otkup da za mnoge.« Matej 20,28

Prema tome, iz Biblije se vidi da Isusova smrt nije bio neki neočekivani događaj; naprotiv, sam Isus ne samo da je znao šta predstoji, već je više puta naglasio da to mora da se dogodi i da On mora da umre. Takođe su zabeležene ove Naegove reči: 

»Uze pak dvanaestoricu i reče im: Evo idemo gore u Jerusalim, i sve će se svršiti što su proroci pisali za Sina čovečijeg.  Jer će Ga predati neznabošcima, i narugaće Mu se, i ružiće Ga, i popljuvaće Ga.« Luka 18,31-32

A Stari zavet, koji je Isus kao Jevrejin sigurno učio, sadrži iskaze kojima se predskazuje smrt Sina Božjeg. Posle Njegove smrtii vaskrsnuća zapisane su sledeće Hristove reči:

»I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.« Luka 24,44

Pisci Biblije, u celom Novom zavetu, svataju da je Hristova smrt nešto što je predskazano, čak i unapred određeno, u Starom zavtu.  

»Jer vam najpre predadoh šta i primih da Hristos umre za grehe naše, po pismu.«  1.Korinćsnima 15,3

»A Bog kako unapred javi ustima svih proroka svojih da će Hristos postradati, izvrši tako.«  Dela apostolska 3,18

Većinom se smatra da ima skoro pedeset predskazanja u Starom zavetu, od kojih su sva zapisana mnogo stotina godina pre nego što ih je ispunio samo jedan čovek, Isus Nazarećanin. 

Pogledajmo samo jedno od tih proročanstava, jer se odnosi na ono što nas sada posebno zanima, a to je Isusova smrt. Uzeto je iz Knjige proroka Isaije koja je napisana oko 700 godina pre Hrista. To bi, gledano iz našeg ugla, odgovaralo proročanstvu datom sto godina pre Šekspira, a ispunjenom danas.

»Prezren beše i odbačen između ljudi, bolnik i vičan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bijaše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svih nas. Mučen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nema pred onim koji je striže ne otvori usta svojih. Od teskobe i od suda uze se, a rod njegov ko će iskazati? jer se istrže iz zemlje živih i za prestupe naroda mojega bi ranjen. Odrediše mu grob sa zločincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne učini nepravde, niti se nađe prevara u ustima njegovim. AliGospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produljiće dane, i što je Gospodu ugodno napredovaće njegovom rukom.« Isaija 53, 3-10

Ako je Isus znao da će umreti, zašto je to sve radio? Zašto je prošao kroz sve to? Koja je svrha toga? Ako pogledamo Hristovu službu, videćemo da Mu je za života rad sa ljudima bio prava pasija. Pitajte bilo kog učitelja, psihologa, profesora, savetnika, roditelja ili prijatelja šta ih nadahnjuje da budu ono što jesu i da rade ono čime se bave, i svi će verovatno dati sličan odgovor. Oni pred sobom ne vide ljude onakve kakvi jesu, oni vide više od toga – vide njihove mogućnosti i žele da im pomognu da uče, postižu rezultate i vode kvalitetan život! A to je u osnovi ono što je karakteristično za Isusov život – ljudi su bili njegova velika ljubav i On je želeo da ih uči, da im pomaže, da ih vodi i da ih na kraju spase ovozemaljskog života koji i nije bio planiran za njih. A to On još uvek čini.

Zbog toga je Isus odabrao da umre na krstu. On je na Zemlji živeo i umro da bismo mi, mada takođe živimo i umiremo na toj Zemlji, znali da nam smrt nije kraj.

Kako je došlo do toga?

Kad je stvarao svet, Bog nije želeo da bude diktator, i našim praroditeljima data je mogućnost da biraju. Nažalost, oni su napravili pogrešan izbor i mi svi snosimo posledice njihove odluke i postupaka. U osnovi smo svi mi »grešnici« – odnosno, stalno odlučujemo da radimo ono što je sebično, nemoralno, surovo i što je u suprotnosti sa Božjim uputstvima kako da živimo. On nas je mogao zbrisati sa zemlje i početi sve iznova, ali nas je voleo uprkos našim manama i već imao spreman rezervni plan kada smo mi (ili naši praroditelji) loše izabrali.

Taj Božji rezervni plan bio je Njegov Sin Isus. Oni su odlučili da,ukoliko mi pogrešimo, umesto da nas prepuste smrti, Isus siđe na Zemlju i doživi tu smrt umesto nas. Teško je i zamisliti koliko je duboka bila ta Božja ljubav prema nama.

Posle izviđanja opasnog područja radi otkrivanja neprijatelja, jedan mladi vojnik u Vijetnamu slučajno je aktivirao minu na nekoliko metara od svoje jedinice. Uputivši glasno upozorenje svojim drugovima, taj neverovatni čovek bacio se na minu kako bi ih zaštitio. On je doslovno položio svoj život kao čin ljubavi prema svojim saborcima.

U Isusovim očima bili smo toliko značajni da je postao čovek i umro za nas! Kao i pomenuti vojnik u Vijetnamu, Isus je svoj život položio kao čin ljubavi prema svima nama. Njegova žrtva govori o tome da smo svi poznati i voljeni. Bog voli svakog od nas, lično i pojedinačno, i ništa što bismo učinili ne može to da promeni.

Drugo, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista daju nam odgovor na najveće od svih pitanja – smrt. Biblija uči da kao što smrt nije bila konačni kraj za Isusa, ne mora biti ni za nas. Zamislite da tokom celog svog života verujemo da je taj život sve što nam je dato; mi samo proživljavamo svoje dane i onda, bilo od starosti ili zbog greške na autoputu, umiremo. Zamislite da sa takvog ubeđenja pređete na verovanje da čak i kad umremo, smrt nije kraj, već da ćemo jednog dana svi ponovo živeti večno.

Šta je sa vaskrsenjem?

»I ušavši u grob videše mladića obučena u belu haljinu gde sedi s desne strane; i uplašiše se. A on im reče: ne plašite se, Isusa tražite Nazarećanina raspetoga; usta, nije ovde, evo mesto gde ga metnuše. Nego idite kažite učenicima njegovim i Petru da pred vama otide u Galileju; tamo ćete ga videti, kao što vam reče.« Marko 16, 5-7

»A Isus ustavši rano u prvi dan nedelje javi se najpre Mariji Magdalini, iz koje je isterao sedam đavola. A ona otide te javi onima što su bili s njim, koji plakahu i ridahu. I oni čuvši da je živ i da ga je ona videla ne verovaše. A potom javi se na putu dvojici od njih u drugome obličju, kad su išli u selo. I oni otišavši javiše ostalima; i ni njima ne verovaše. A najposle javi se kad njih jedanaestorica bejahu za trpezom i prekori ih za njihovo neverje i tvrđu srca što ne verovaše onima koji su ga videli da je ustao.« Marko 16, 9-14

Uočimo kako Jevanđelje po Marku opisuje reakciju učenika (a točine i ostala Jevanđelja): to je neverica. Da su to izmišljene priče, da su učenici lagali, zašto bi sebe prikazali u tako lošem svetlu ako su nameravali da započnu jedan novi verski pokret?

Na kraju krajeva, priča o Hristovom životu, smrti i vaskrsenju činila ih je otpadnicima u   sopstvenom narodu, neprijateljima Rimske države, parijama i beguncima.

Bili su utučeni, obeshrabreni, uplašeni, čak su se i skrivali posle Njegove smrti. Tada, odjednom, hrabro proglašavaju tog Isusa za Mesiju, obećanog Spasitelja Izrailja? Šta je to iznenada promenilonjihov stav? Bilo je to Hristovo vaskrsenje. Oni su očigledno svi poverovali u to; i, prema sopstvenim rečima, videli su Ga posle vaskrsenja, a to je bio slučaj i sa velikim brojem drugih ljudi.

Mislim da ćete se složiti sa mnom da je život težak i da smo često sami sebi najgori neprijatelji. Imamo navike koje nas uništavaju; stalno ulazimo u loše i nezdrave odnose sa drugima; robovi smo onoga što ne možemo da kontrolišemo: straha, brige, praznine, depresije, osećaja odbačenosti, itd., itd. A Biblija kaže da sve to može biti deo »starog života«, da to možemo ostaviti za sobom. Zahvaljujući Bogu i Njegovoj pomoći možemo promeniti sebi život i početi »novi život«. Isus je umro i ustao da bi živeo novim životom,i mada mi realno ne možemo da uradimo isto to – da fizički ustanemo posle smrti – možemo, kroz svoja dela i odluke, početi novu vrstu života.

»Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očinom, tako i mi u novom životu da hodimo.« Rimljanima 6,4

Važno je ono što nam govore Isusova smrt i vaskrsenje. Isus je umro umesto nas; On je platio naš dug tako da će, kad umremo, naša telesna smrt biti privremena, baš kao i Njegova. Naša smrt će trajati sve dok se On ne vrati, kada će nas vaskrsnuti da bismo živeli zauvek. On će nas vratiti u život da bismo zajedno sa Njim živeli večno.

I najzad, sve to ne možemo znati ako smo samo čuli od drugih. Moramo sami da ih doživimo. Ne možemo se oslanjati na tuđe iskustvo. Potrebno nam je sopstveno. A to je, po mom mišljenju, ono što nam Bog nudi. Novo iskustvo, novi život, novi početak.

»Jer je jedan Bog i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, koji sebe dade u otkup za sve, za svedočanstvo u svoje vreme.« 1 Timotiju 2, 5-6

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige Mostovi života

 

Možda će vas zanimati emisije:

Isus Sin Božji

Sreća ili smisao

(Visited 1.409 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.