Naučite kako tajne podstiču anksioznost, borbu za premoć, i nepoverenje među članovima porodice

Odnosi između članova porodice ne zasnivaju se isključivo na biološkoj povezanosti, već i na povezanosti zasnovanoj na održavanju međusobnih veza. Kada se tajne uvuku u porodicu, one mogu ili osnažiti, ili oslabiti tu povezanost. Benigne porodične tajne koje uvećavaju bliskost obuhvataju stvari poput korišćenja “tajnog jezika” između dece i roditelja ili razmenjivanja internih šala i običaja. Ove tajne su ukorenjene u radosti intimnog deljenja poznatih i zajedničkih stvari.

Međutim, one opasnije i podmuklije tajne poput zatvorskog izveštaja, seksualnog nasilja u porodici ili vanbračne afere mogu pocepati porodicu, a svoje korene nalaze u prekršaju pravila i tabu temama. Ove tajne se obično čuvaju da bi se sprečilo javno sramoćenje, zaštitila porodica od javne osude i da bi se izbegla kazna. Ovakve tajne obično vode u problem izgubljenog poverenja, uvećane anksioznosi i osećanja sramote.

Pozabavićemo se sada sa svakim od tri tipa porodičnih tajni: lične tajne; prikrivene unutrašnje porodične tajne; međusobno podeljene unutrašnje porodične tajne. Takođe ćemo videti i kako one utiču na život jedne porodice.

1. Individualne (lične) tajne

Individualna tajna je tajna koju jedna osoba čuva od ostatka porodice i obuhvata stvari poput tajnog ljubavnog odnosa tinejdžera, tajne vanbračne afere jednog od supružnika ili prevelike potrošnje novca kreditnom karticom od strane muža ili žene. Primetite da individualne tajne uglavnom predstavljaju situaciju u kojoj pojedini član porodice prikriva učinjeni prekršaj pravila zajedničkog porodičnog života. Pojedinci prikrivaju ove prekršaje da bi izbegli posledice, a ponekad možda i da bi zaštitili druge članove porodice od bola kojem bi bili podvrgnuti u slučaju otkrivanja te tajne. Individualne tajne mogu dovesti do pojave jake napetosti unutar same porodice. Onaj ko čuva tu tajnu može se osećati zabrinuto da se njegova tajna ne otkrije, a ostali članovi porodice mogu osećati da nešto nije kako treba, ne mogavši da tačno odrede o čemu se radi i odakle im takav osećaj. Čuvanje nekih tajni može sprečiti one koji ih čuvaju da se emotivno predaju bliskim osobama, jer strah vezuje ruke. Taj strah je najčešće strah da će biti razotkriveni.

2. Prikrivene unutrašnje porodične tajne

Prikrivene unutrašnje porodične tajne uključuju najmanje dvoje ljudi koji čuvaju tajnu od jednog ili više ostalih članova porodice. Primeri su kada roditelji kriju rođendanske poklone od deteta ili kada otac kaže svojoj ćerki tinejdžerki da planira da podnese zahtev za razvod braka, a da o tome još nije razgovarao sa svojom suprugom. Unutrašnja tajna, za koju jedni znaju, a drugi ne, stvara podvajanja u porodici, povlačeći granicu između onih koji znaju za tajnu i onih koji je još uvek nisu svesni. U nekim slučajevima, ta granica može biti sasvim prihvatljiva i prirodna. Roditelji kriju rođendanski poklon od svog deteta da bi kod njega izazvali iznenađenje i osećaj radosti na dan rođendana. Takva tajna je privremena, motivisana željom da se usreći drugi član porodice, a istovremeno ne podriva integritet porodice, već ga učvršćuje.

Međutim, međugeneracijske tajne, u kojima se roditelj poverava detetu ostavljajući svog supružnika po strani, dovode do razdora. Ćerka, koja oseća lojalnost prema oba roditelja, može smatrati da će izdati majku ako bude čuvala očevu tajnu, ali i da će izdati oca ukoliko oda njegovu tajnu. Na taj način, ona smatra da ne može ostati lojalna i ocu i majci istovremeno. Ovakva pozicija se naziva podeljenom odanošću, koja se može obiti o glavu onome ko tu tajnu ima i ko balansira između članova porodice koji za tajnu znaju i onih koji za nju ne znaju. Ovo je naročito štetno za decu koja su svesna da jedan od njihovih roditelja krije nešto od svog bračnog druga, zloupotrebljavajući njihovo nevino, dečije poverenje i ljubav.

3. Međusobno podeljene unutrašnje porodične tajne

Međusobno podeljene unutrašnje porodične tajne su delovi informacija koji su poznati svim članovima porodice, ali se kriju od okoline. Neke od ovih informacija, poput porodičnih tradicija ili šala, pojačavaju bliskost i povezanost, stvarajući unutrašnju kulturu koja svemu daje određenu dozu posebnosti. S druge strane, te međusobno podeljene porodične tajne se češće usredsređuju na neke tzv. tabu teme, poput zlostavljanja unutar porodice, boravka nekog člana porodice u zatvoru, kao i prisustva alkoholizma ili drugih vidova zavisnosti unutar porodice. Ljudi navode mnoga opravdanja za postojanje i čuvanje porodičnih tajni, uključujući i zaštitu porodice od osude, sprečavanje suočavanja sa mogućim posledicama, kao i privatnost. Ove tajne stvaraju granice između porodice i spoljnog sveta i mogu primorati pojedine članove porodice da ograniče svoje kontakte sa spoljnim svetom kako bi sačuvali tajnu. Članovi porodice mogu se osećati zarobljenim datom tajnom i nesposobnim da ostvare bliske veze sa osobama izvan svoje porodice.

Šira slika – posledice porodičnih tajni

Svaka porodica ima pravo na privatnost, a određivanje šta spada u tu privatnost, a šta u preteranu tajanstvenost razlikuje se od porodice do porodice. Sakriveni rođendanski pokloni, privatne lekarske dijagnoze ili unutrašnje porodične tradicije mogu čvršće povezati članove porodice i ojačati njihovu međusobnu ljubav. Međutim, kod onih porodica koje se usredsrede na kršenje pravila i tabu teme dolazi do razdora. Individualne tajne vode izolaciji i strahu da tajna ne bude otkrivena. Prikrivene unutrašnje tajne dovode do grupašenja unutar porodice i često ostavljaju decu na vetrometini između dva roditelja. Međusobno podeljene porodične tajne stvaraju lažan utisak odanosti, koji se ne zasniva na povezanosti i bliskosti, već na strahu od sramote koju bi porodica doživela ukoliko bi tajna bila razotkrivena.

Članovi porodice moraju redovno da preispituju svoj individualni i zajednički život, kao i načine na koje međusobno komuniciraju i dele informacije. Samo tako će moći da se zbliže i da na pravi način pristupe pitanju porodičnih tajni.

Izvor: psychology today