Alkoholizam i porodica

Autor: Helena Rosandić, psihoterapeut-mr kliničke psihologije

Upotreba alkoholnih pića stara je gotovo koliko i čovečanstvo. Ta hemijska materija oduvek je pratila čovekovo bitisanje, olakšavajući mu privremeno nelagodnost koju su izazivali surovi životni uslovi, pružajući mu osećanje sreće ili zaborava, i otklanjajući mu strahove pred nepoznatim i zastrašujućim.

Verujem da mnogi od vas znaju onaj vic kada se miš napije crnogorske Loze i onda se okrene ka mački i počne da viče „mac, mac,mac“. I u vicu se opisuje dejstvo alkohola, koji umanjuje strah, smiruje, uveseljava…

No, situacija nije ni malo smešna, niti neozbiljna. Alkohol najpre čoveku pokazuje svoje blago i dobroćudno lice, da bi vremenom, tiho i neprimetno, zarobljavao njegove kapacitete izazivajući potrebu kod induvidue da svu svoju energiju, volju, znanje i umeće podredi želji, a zatim i potrebi za pijenjem.

Osoba koja razvija zavisnost od alkohola gubi kritički odnos prema realnosti, sopstvenu ličnost izlaže podsmehu sredine, a njegovu porodicu problemima koji nastaju zbog disfunkcije sistema.

Neki dokumenti iz XV veka ukazuju da zloupotreba alkoholnih pića uslovljava pojavu socijalnih i zdravstvenih posledica, zbog čega je bilo zabranjeno da stanovništvo upotrebljava „opojna pića”.

Pitam se šta se to desilo sa čovečanstvom pa je alkohol postao favorizovana tema. Da li smo postali strašljiviji, napetiji, nervozniji…ili šta već?

Legalizujući alkohol umnožila nam se i problematika sistema: porodični sistem je sve više počeo da trpi. Konzumenti alkohola su doprineli inauguraciji kategorije bolesti poznate kao bolest zavisnosti od alkohola.

Usudiću se da kažem da zavisnost nije samo bolest pojedinca, to je bolest porodice i najrasprostranjenije oboljenje savremenog čoveka.

Neki do vas se pitaju kako je alkoholizam bolest porodice? Jednostavno ćete doći do saznanja: dovoljno je samo da analizirate porodicu u kojoj je jedan član razvio zavisnost od alkohola.

U sredini kakva je naša reći nekom otvoreno da previše pije, da se ponaša neadekvatno, da je bolestan zbog pijenja, praktično je nezamislivo. To je jedan od razloga što osobe koje razvijaju problem zavisnosti od alkohola imaju lažnu sliku o sebi. Pijenje često predstavlja poželjan način života i stil ponašanja u društvu, obezbeđujući bolje prihvatanje, simpatije i gratifikacije.

Najčešće treba da prođu godine zakomplikovane mnogim neprilikama, zdrastvenim problemima da bi pojedinac tu reč čuo od nekog ko nije član njegove uže porodice. Imajući sve rečeno na umu, porodica osobe zavisne od alkohola ima time teži zadatak jer oni jedino govore o alkoholu, učesnici su i trpe posledice alkohola.

Istorijski gledano, porodica koja ima člana alkoholičara posmatrana je na dva načina:

Kao uzrok pijenja;

Kao žrtva alkoholičara.

Bilo kako bilo, iz ovog rečenog sledi da je porodica osobe sa problemom zavisnosti od alkohola u svakom slučaju disfunkcionalna, bilo da primarno igra ulogu u razvoju alkoholizma, ili sekundarno da trpi zbog svog člana „alkoholičara”.

Disfunkcionalne porodice u kojima su članovi izgubili osećanje međusobne bliskosti i gde supružnici žive ne jedan sa drugim već jedan pored drugog, naša su svakodnevica.

Tužno je čuti da dete trpi od bolesnog člana, da mora da ćuti, da ga izbegava. Teško je kada roditelj o detetu praktično da ne zna ništa -ko mu je učitelj, kakva su mu interesovanja i sposobnosti, šta žele, ko su mu prijatelji, često ni da li su zdrava ili bolesna.

Koje su karakteristike osobe koja ima problem sa alkoholom?

Nerealističan pristup procesu življenja;

– Nesposobnost preuzimanja sopstvene odgovornosti u porodici;

– Osjećanje neadekvatnosti u vitalnim aspektima porodičnog života: ogleda se u njegovoj nesposobnosti da pronađe i zadrži posao, da održava svrsishodne odnose sa prijateljima, komšijama, da održava normalne seksualne odnose, da se igra sa decom, itd;

– Nedostatak samodiscipline: postoji pregršt impulsivnih izliva, nedoslednih, popustljivih stavova;

– Preokupacija samim sobom i egocentričnost: takav stav mu otežava mogućnost prihvatanja i razumevanja patnje člana porodice;

– Negativan ili ambivalentan stav prema autoritetu: ovo može dovesti do nedostatka discipline ili preterane discipline, pri čemu u porodici nastaje konfuzija i neprijateljstvo;

– Površni odnosi sa drugim ljudima: takve osobe imaju teškoće u pokazivanju ili prenosu emocija ljubavi i topline, osećanja koja su toliko potrebna za razvoj porodičnog života. Dete koje ne doživljava dovoljno ljubavi unutar porodice može postati mrzovoljno, uplašeno, zbog čega su mogućnosti da se razvije u emocionalno zdravu, toplu ličnost, punu razumijevanja ograničene;

– Ograničena interesovanja osobe koja pati od zavisnosti od alkohola neretko izoluju čitav porodični sistem od normalnih aktivnosti. Članovi porodice se vrlo često moraju ograničiti samo na njegova interesovanja, dok izražava ljutnju zbog normalnih zanimanja članova porodice.

Nabrojaću još neke osobine: visok nivo anksioznosti u interpersonalnim relacijama, nedovoljno samopoštovanje, osećanje izolacije, grandomanija, perfekcionizam, kompulsivnost i druge.

Ekscesivno pijenje stvara krize i razdore među članovima porodice i pruža im opravdanje za nesuglasice u porodičnom životu.Karakteristike „alkoholičara”, njihovih supružnika, reagovanje članova porodice i njihove interakcije pružaju osnove za duboka i ozbiljna ograničenja i poremećaje vitalnih odnosa u porodici.

Alkoholizam nije bolest induvidue, već porodice. Na kraju, pomoć celoj porodici obezbjeđuje najefikasniji tretman i osobi sa problemom zavisnosti od alkohola.

Izvor: zenamsamja.me

 

 

 

(Visited 7.936 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *