Postoji tanka linija razdvajanja između ostajanja kod kuće petkom uveče i izbegavanja društvenih okupljanja tokom čitavog vikenda. Iako je telu povremeno neophodan odmor i neko vreme za samoću, postojanje društvene mreže oko vas značajno utiče na vašu dobrobit. Naučno je dokazano da vaš um i telo mogu negativno odreagovati na izolovanost dužu od jednog dana. Potpuno je u redu biti povučen, stidljiv i neko ko više od drugih ceni vreme provedeno u osami, ali ako postajete nervozni kada se nađete u društvu ili se osećate previše izolovanim, to vas može dovesti do stanja usamljenosti i pogoršati kvalitet vašeg života.

Kao kvalifikovani zdravstveni terapeut, ja pomažem klijentima da pronađu zdravu, srećnu ravnotežu kako između rada i odmaranja, tako i između vremena provedenog u samoći i uključivanja u društveni život. Po Liz Treins, terapeutu zdravog načina života, posedovanje mreže prijatelja i članova šire familije može vam povećati zadovoljstvo životom i unaprediti vaše zdravlje, a takođe može učiniti i da se osećate povezanijim sa svetom uopšte. Kada ne odvajate vreme za druženje, teško je gajiti dublje odnose sa ljudima i u riziku ste da propustite neke potencijalno nezaboravne trenutke i dobru zabavu. Kada u dužem vremenskom periodu izbegavate društvene događaje, vaš um i telo mogu negativno odreagovati na izolaciju.

Navešćemo 11 stvari koje mogu pogoditi vaše telo i vaš um ako se ne družite svakodnevno.

1. Nedostatak samopouzdanja

“Postoji više istraživanja urađenih na miševima i drugim životinjama koja pokazuju zanimljive fiziološke odgovore koje telo daje kada se nađe u izolaciji. Ipak, ne želim da donosim prenagljene zaključke pre nego što se obave ispitivanja na ljudima i objave dobijeni rezultati”, kaže mr Elizabet En Šou, kvalifikovani nutricionista i zdravstveni radnik. “Ipak, iz svog radnog iskustva znam da klijenti koji su u dužem periodu izolovani od društva ne samo da su zapustili svoje telo, već su vremenom izgubili samopouzdanje”, ističe ona.

2. Depresija

Šou takođe navodi da se depresija može povezati sa izolovanjem osobe i izostankom socijalnog života duže od jednog dana. “Iako nije neophodno da svakodnevno odlazite u provod, važno je makar razgovarati sa saradnicima, nazvati prijatelja ili posetiti teretanu da biste tokom dana bili u kontaktu sa onima koji vam znače. Ako to ne činite, možete ugroziti svoje mentalno zdravlje”, ističe Šou.

3. Gubitak dodira sa realnošću

Po dr Emili Mojer-Gus, asistentu na Odseku za komunikacije Ohajo državnog univeriziteta, ako ostanete previše dugo uz TV-serije, kompjuterske igre ili filmove, po njihovom završetku možete zapasti u stanje depresije usled gubitka dodira sa realnošću. Pravljenje razlike između mašte i stvarnosti je veoma značajno, a suviše često izdvajanje iz društva da biste se okrenuli medijima može ometati ovaj moždani mehanizam.

4. Uvećani rizik obolevanja od tumora

Studija Medicinskog centra čikaškog univerziteta pokazala je da socijalno otuđenje može dovesti do povećanja rasta postojećih tumora, pogoršanja zdravstvenog stanja obolelih i skraćivanja životnog veka. Kancer je zaista zastrašujuća bolest, tako da često ostajanje kod kuće i izbegavanje ostvarivanja smisaonih veza predstavlja razlog za brigu.

5. Drhtavica

Prema istraživanju Udruženja za psihološke nauke, vi doslovno možete osetiti drhtanje kada ste izolovani iz društvenog okruženja. Ako niste okruženi toplinom i pažnjom, a uz to ste i redovno izolovani od društva, može doći do snižavanja vaše telesne temperature i drhtavice.

6. Smanjena sposobnost učenja

Prema istraživaču Džonu Kaciopu (John Cacioppo) sa čikaškog univerziteta, usamljeni ljudi imaju umanjenu sposobnost učenja i rešavanja umno zahtevnijih zadataka, poput slagalica i misaonih igara, a sve usled premrežavanja veza u mozgu. Da biste postigli bolji rezultat pokušajte da sledeći put slažete slagalicu zajedno sa prijateljem.

7. Smanjen osećaj saosećanja

U svom istraživanju, Kaciopo je utvrdio da, kada im se pokažu slike prijatnih i neprijatnih scena,  usamljeni ljudi imaju manje razumevanja za druge nego srećni, druželjubivi ljudi. Izolacijom, dolazi do promena neuroloških staza u vašem mozgu čime vi sebi uskraćujete mogućnost da osećate i volite onako kako to drugi mogu.

8. Upalni procesi

Prema Liz Treins, kada se previše otuđite i imate lošiji kvalitet života i manje ste srećni, podložniji ste depresiji i stresu, a to se neminovno odražava i na samo vaše telo. “U takvim životnim okolnostima javljaju se upalni procesi koji mogu dovesti do nadimanja, uvećanog rizika od obolevanja, problema u varenju i nesposobnosti da optimalno funkcionišete”, objašnjava Treins.

9. Skraćenje životnog veka

Prema rezultatima istraživanja Endrjua Steptoua (Andrew Steptoe), profesora epidemiologije i javnog zdravlja londonskog univerziteta, zabeleženim u časopisu “Time”, socijalna izolacija duža od jednog dana može dovesti do skraćenja životnog veka i uvećanja rizika od prerane smrti. Ova činjenica je zastrašujuća. Zato poboljšajte svoje fizičko i mentalno zdravlje tako što ćete se više družiti.

10. Uvećan rizik od demencije

“Mnogi naučnici veruju da su društvene veze neophodne za održavanje dobrog mentalnog zdravlja i da vam mogu pomoći da sprečite ili odložite pojedina mentalna obolenja, poput demencije i Alchajmerove bolesti”, kaže Rita Milios, psihoterapeut i stručni saradnik “Pro Corner” bloga na sajtu Recovery.org. “Rezultati studije iz 2008. godine, objavljeni u ‘Američkom žurnalu za javno zdravlje’, pokazali su da starije žene sa širokom mrežom društvenih veza imaju 26% manji rizik od pojave demencije i kognitivnih poremećaja”, ističe Milios.

11. Smanjena prilagodljivost

“Bez obzira na muku koja vas je dovela do bola i izolacije, izlazak u društvo je od presudnog značaja za vašu sreću, kao i za sreću svake osobe. Bliski odnosi puni ljubavi i društvene veze vode poboljšanju sposobnosti prilagođavanja, razvoju neophodnih veština za suočavanje sa životnim problemima i jačanju samopouzdanja”, naglašava Rita Milios. “U odsustvu ovih neophodih veza i koristi koje se time stiču, mnogo je lakše biti izolovan, a samim tim i usamljen”, nastavlja ona.

Ako primetite pojavu bilo kog od ovih stanja usled čestog ostajanja kod kuće, vredelo bi potruditi se da više izlazite i planirate susrete sa prijateljima, familijom i saradnicima. Imati ljude oko sebe i gajiti bliske veze sa njima može biti izvor velike radosti u vašem životu. Stoga, pokušajte da prigrabite svaku ukazanu priliku i uspostavite skladniji odnos između večeri koje provodite sami i onih provedenih u dobrom društvu.