Prvo dolazi ljubav, zatim brak (ili neki moderni ekvivalent), a onda i neizbežna, zaista glupa svađa oko toga ko je koga i zašto bacio pod voz poslednji put kada ste otišli kod te i te osobe. Svađe sa vašom boljom polovinom – a postoje beskonačne varijacije – su neizbežne. Ali, prema Stenu Tatkinu (Stan Tatkin), terapeutu, istraživaču i autoru nove knjige „Od nas zavisi: Reći ’da’ dubokom odnosu, istinskoj povezanosti i trajnoj ljubavi“, svađe ne moraju biti toliko potresne i česte.

Tatkin je proučavao parove tako što ih je snimao tokom svađe i zatim vršio mikroanalizu snimka (usporeno, kadar po kadar) da bi video o čemu se tu zaista radi. Tom analizom, on je otkrio da ljudski mozak ima skup odlika koje svađu sa našim voljenima mogu učiniti još gorom – a i da smo sposobni da manevrišemo kako bismo pronašli brža i bolja rešenja. Ne želeći da zvučimo kao vaš bračni drug, pokušaćemo da ukažemo na neke stvari koje verovatno radite pogrešno:

Previše se oslanjate na svoje pamćenje

„Čak i kada ste 100% sigurni i smatrate da se tačno sećate u čemu je vaš bračni drug preterao, vrlo je verovatno da grešite“, kaže Tatkin. „Način na koji mi pamtimo događaje zavisi od stanja našeg uma,“ objašnjava on. Stoga, ako smo bili osetljivi ili pod stresom kada se nešto desilo, naša sećanja mogu biti iskrivljena, a onda kada se, u prenaglašenom emotivnom stanju, prisetimo toga, mozak sve to ofarba još drečavijim bojama. „Kada se ljudi svađaju oko nečega čega se prisećaju, najverovatnije je da niko nije potpuno u pravu“, kaže Tatkin. „Zato je obično bolje samo okončati svađu i izviniti se nego istrajati u dokazivanju ko je u pravu.“

Očekujete objektivno gledanje na stvari

Znate za onu staru raspravu: „Ne gledaj u mene tako!“ „Kako tako?“ „Tako kao da misliš da sam lud.“, „Nisam te tako gledala.“

„To je primer nepouzdanosti percepcije, naročito pod stresom“, naglašava Tatkin, „jer naš mozak ne radi punim kapacitetom ili normalnom brzinom, tako da obični filteri nisu primenljivi.“

„U mozgu postoji mrežna struktura unutar koje se mora odvijati komunikacija kako bi se ispravile greške,“ kaže Tatkin. „Mozgu treba dati dovoljno vremena i obezbediti potrebnu energiju da bi uradio svoj posao. Kada su ljudi ljuti jedni na druge, oni donose odluke prebrzo nemajući dovoljno resursa na raspolaganju, što znači da tim područjima mozga u tim trenucima bukvalno nedostaje krv, tj. nemaju dovoljno kiseonika i glukoze za optimalno funkcionisanje.“

Dakle, ako vaš partner misli da ga gledate na neki određen način, najbolje je ne očekivati od njega da istog trenutka ispravi pogrešnu percepciju. Samo mu dajte do znanja da ga i dalje volite i nemojte ga smatrati idiotom.

Precenjujete svoju veštinu komunikacije

„Mozak uvek teži da sačuva energiju“, kaže Tatkin, „a to znači da se on služi prečicama.“ Ljudi se često ne izražavaju toliko jasno koliko misle – ili ne shvataju u potpunosti kakvu poruku šalju osobi sa kojom razgovaraju. „Možda grešim kada mislim da me razumete. Vi, kao slušalac, možda pravite grešku pretpostavljajući da ste nešto shvatili ili povezali to sa nečim drugim sa čim uopšte nema veze“, kaže Tatkin. Ili, prekid na vezama može biti još jednostavniji. „Jedna reč meni može značiti jedno, a vama a vama nešto sasvim drugo“, objašnjava Tatkin. To samo pokazuje koliko je nesavršena komunikacia među ljudima širom sveta.“

Mali nesporazumi mogu imati efekat kotrljajuće grudve snega i vremenom se pogoršavati ukoliko ljudi ne shvate šta rade. Koje rešenje nudi Tatkin? „Jedan od načina da se ovo reši je da se zastane. Proverite: `U redu, da li si mislio na ovo? Da li je to ono što pokušavaš da mi kažeš kada koristiš tu reč?’“ On veruje da bi partneri trebalo da pokažu više razumevanja. Sviđaju mu se reči jednog njegovog kolege: „Pokaži više interesovanja, a manje besa.“

Skrećete pogled

Prema Tatkinu, parovi bi trebali izbegavati pokušaje da se svađaju bez gledanja jedno drugog pravo u oči. „Mi smo vizuelna bića i dok razgovarate i međusobno se gledate, što vam je inače nešto sasvim prirodno, moguće je ispraviti mnoge greške i prevazići nesporazume koji se jave“, ističe on. To je nešto što mozak prirodno radi, a da toga uopšte nismo svesni. „Ali, ako smo na telefonu ili negde po strani, ako sve vreme kucamo poruke, može nam se svašta desiti, jer nismo u mogućnosti da dobijemo vizuelnu potvrdu.“ U tom slučaju, namere i izrečene fraze, pa čak i boja glasa kojom govorimo, mogu biti pogrešno protumačene. Tek nakon što nauče kako da komuniciraju, pa i da se raspravljaju direktno, licem k licu, supružnici mogu uzeti u razmatranje da neke stvari razreše putem pisanih poruka. „Ja ne kažem da to nikada ne bi trebalo činiti“, objašnjava Tatkin, „već želim da istaknem da oni koji su užasni u tome treba najpre da savladaju prvi deo.“

Tražite kompromis, ali ne i saradnju na ostvarenju ciljeva

Postoje, naravno, one svađe koje nisu samo pitanje komunikacije već i stvarnog neslaganja. Da li kupiti ili unajmiti. U koju školu upisati dete. Netflix ili Amazon Prime. „Takve rasprave zahtevaju malo više truda za rešavanje“, smatra Tatkin, koji ovoga puta ističe da mozak može biti produktivno iskorišćen, a ne nadjačan. „Ovakve svađe se lakše prevazilaze ako se oboje na početku složite da ćete brinuti jedno o drugom, kao i o ishodu“, kaže on, preporučujući da svaki partner izloži svoje argumente, prizna valjanost argumenata onog drugog i da onda ponudi rešenje koje uzima u obzir i te argumente.

Na taj način, „oboje će se uključiti u zajednički napor da smisle nešto što će biti bolje od njihovih pojedinačnih ideja,“ kaže on. Često je dovoljno da se pronađe takvo rešenje kojim će se prevazići trenutno neslaganje, a koje će se kasnije moći prilagođavati prema potrebi. „Ako ljudi uvide da imaju zajednički interes da se situacija reši, ako ispoštuju jedno drugoga i dopuste i drugome da odradi svoj deo, ako spremno rade za zajedničko dobro, gde se neće raditi o kompromisima, već o kreativnosti i dogovoru“, kaže Tatkin, „onda će biti spremni da preuzmu i sledeći korak, da brzo skinu to sa dnevnog reda i odu na ručak.“ Po mogućnosti na neko romantično mesto!

Izvor: time.com