Da li treba da oprostim onome ko me je povredio?

Da li biste mogli da oprostite čoveku koji vam je ubio majku, oca, sina ili ćerku? S ovim strašnim i neugodnim pitanjem svakodnevno se susreću mnoge porodice. Šta bi trebalo da učinite?

“Praštanje je odaziv na dečji san o čudu kojim slomljeni predmeti postaju ponovo celi, a umrljani ponovo čisti.”

Kada je u pitanju praštanje, lakše je reći nego učiniti. Često je jednostavnije drugima govoriti da treba da imaju milosti prema onima koji su im naneli zlo, nego postupiti na isti način kad se sami susretnemo s nevoljama i boli u svom životu. Nije lako oprostiti kad sami doživimo strašnu nepravdu.

Šta je praštanje?

  • Praštanje je odluka o odbacivanju ogorčenosti i pomisli na osvetu;
  • Praštanje može dovesti do osećaja razumevanja, saosećanja i sažaljenja prema onome ko vas je povredio;
  • Oprostiti ne znači poricati odgovornost druge osobe za nanesenu povredu, niti znači opravdavati naneseno zlo;
  • Praštanje je poput mišića – ako ga vežbate u manje važnim okolnostima, bićete spremni za suočavanje s mnogo važnijim;
  • Praštanje je stvar odluke, pa ovu veštinu treba razvijati;
  • Oprostiti znači biti odgovoran za svoje emocije;
  • Praštanje je zamena uloga – umesto žrtve postajete junak životne priče.

Praštanje nije…

  • zaboravljanje bolnih iskustava;
  • opravdanje nečijeg pogrešnog ponašanja;
  • poricanje i umanjivanje činjenica da ste povređeni;
  • nužno slaganje sa osobom koja vas je povredila;
  • odbacivanje prava na pravdu i ispravljanje nepravde.

Ovo su osnovne strane praštanja koje treba razumeti dok praštamo i dok nam se prašta. Ponekad želimo da postavimo granice praštanja, kao što je Petar to želeo kad je Isusu postavio pitanje. Ali praštanje treba biti neograničeno, bez kalkulacije. Time ne želimo da kažemo da sebe treba dovesti u položaj u kom možete stalno biti povređivani, nego treba ispoljiti opraštajući stav. 

Sve je ovo daleko iznad nas, s obzirom na to da je praštanje način postupanja koji menja sve u širem smislu. Marijen Vilijamson primećuje: “Primena praštanja je naš najveći doprinos ozdravljenju sveta.”

Zašto bi trebalo da opraštamo?

  1. Kad opraštate, ne postajete slabiji

Praštanje nije popuštanje onima koji su vam naneli zlo, već lek za najdbulje rane. Istraživanja pokazuju da praštanje poboljšava fizičko i psihičko zdravlje, čak i u najtežim slučajevima nakon seksualnog zlostavljanja ili ubistva člana porodice. 

  1. Praštanje vas uči da volite sebe

Ljudi koji znaju da oproste, manje se ljute, manje su zabrinuti, imaju manje stresa, a više poverenja i nade. Kad učite da praštate, učite više da volite sebe. 

  1. Ćutanje može biti smrtonosno

Istraživanja pokazuju da osvetoljubivi ljudi i gunđala češće imaju srčane probleme i visok krvni pritisak. Iskreno se izviniti onima koje ste povredili i biće vam lakše da oprostite i sebi. Prihvatiti izvinjenje podjednako je važno kao i ponuditi ga.

Četiri koraka do praštanja

Put prema praštanju sastoji se od četiri koraka. Pogledajmo ih nakratko:

  1. Priznajte da ste povređeni

Prvo morate priznati da ste povređeni, a onda raditi na ostavljanju ljutnje i ogorčenosti.

  1. Razmotrite okolnosti iz druge perspektive

Sagledajte okolnosti iz drugačije perspektive, možda čak iz perspektive osobe koja vas je povredila. Da li iz tog možete nešto da zaključite?

  1. Skupite hrabrosti za početak praštanja

Da bi ste videli kako se zaista osećate, napišite pismo koje nećete poslati. Napišite sve što biste želeli da kažete osobi koja vas je povredila. Načinite listu prestupa te osobe, ali napišite i listu loših učinaka svoje ljutnje. Zatim skupite hrabrosti i odbacite ljutnju. To može biti teško. 

Žrtve zlostavljanja često misle da opraštanje znači povratak u iste okolnosti. Ali, praštanje ne znači nužno i pomirenje. Praštanje ne znači zaboravljanje, niti znači opravdavanje čina druge osobe u svrhu izbegavanja odgovornosti. Praštanje ne znači obnavljanje poverenja, niti odustajanje od traženje pravde. 

  1. Oslobodite se otrovnih emocija

Umesto potiskivanja osećanja i činjenice da vas je neko povredio, umesto pretvaranja da ste sve to već savladali, skupite hrabrosti da otvorite stare rane. To će biti manje bolno od življenja u okovima otrovnih emocija koje vas zarobljavaju. Ovde se može dogoditi da ne naučite da praštate ili da ne oprostite iskreno. 

Kada proces praštanja bude napredovao, tako će se sve više menjati vaši stavovi i ljutnja će nestajati. Tada će mnogi uvideti promenu, čak i pod najnesrećnijim okolnostima.

Neslavni mit: oprostiti znači i zaboraviti

Često kažemo: “Oprosti i zaboravi.” Ali, to nije nužno najbolji način postupanja. Verovatno ne želite da gajite bes, ali zaboravljanjem bi postupak praštanja iskočio iz šina. Izreka kaže: “Pređi me jednom, sram te bilo; pređi me dvaput, sram me bilo.” Treba da uzmemo u obzir prethodne postupke da bismo izbegli buduću štetu. 

Zamislite da vas na fudbalu neko snažno udari u potkolenicu. Toj osobi možete vremenom oprostiti, ali ćete ubuduće svoje potkolenice držati dalje od nje. Moguće je biti na oprezu, a istovremeno ne osećati ljutnju. 

Izvršimo detoksikaciju u svom životu

Praštanje ionako nema ništa sa osobom koja vas je povredila. U pitanju ste vi, jer želite da se osećate bolje nego što se trenutno osećate. Pogledajmo na koji način postupamo s otrovnim sastojcima u životu. 

Toksično ponašanje podrazumeva:

  • agresivnost
  • okrutnost
  • depresiju
  • aroganciju
  • otupelu savest
  • zlostavljanje

Detoksikacija: promena odnosa s Bogom i, posledično, s drugim ljudima. 

“Na kraju, braćo, što god je istinito, što god je plemenito, što god je predivno, što god je čisto, što god je lepo, što god je na dobrom glasu – ako je neka vrlina ili pohvala  – na to mislite.” Apostol Pavle, Biblija

Toksična osećanja podrazumevaju:

  • ogorčenost
  • kritikovanje
  • ljutnju
  • uznemirenost
  • strah
  • pesimizam

Detoksikacija: isčupati gorki koren, uništiti zavist i ljubomoru i neutralizovati kiselinu ljutnje. 

“Dobro pazite da neko ne ostane bez Božje milosti i da ne izraste kakav gorak koren, pa izove nevolje i zatruje mnoge.” Apostol Pavle, Biblija

Toksični uticaji podrazumevaju:

  • literature
  • media
  • prijatelji
  • parodica
  • kultura
  • tradicija

Detoksikacija: birajte šta gledate i šta čitate i ko na vas utiče. 

“Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko, i na putu grešničkom ne stoji, i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi.” Psalam 1,1, Biblija

Ne zaboravite

Setite se šta je Isus rekao: “Jer ako ljudima oprostite njihove greške, onda će i vama oprostiti vaš nebeski Otac.” Matej 6,14

K. S. Luis je napisao: “Praštati i primiti oproštenjesu dva naziva za istu stvar. Važno je da je nesloga rešena.” Tu nam je potrebna božanska pomoć- Aleksandar Poup je primetio sledeće: “Grešiti je ljudski,  praštati je božanski.”

Prema istraživanju časopisa Journal of Behavioural Medicine, koristi opraštanja su:

  • manji broj srčanih otkucaja i niži krvni pritisak;
  • lakše oslobađanje od stresa i uznemirenosti;
  • smanjena potrošnja lekova;
  • poboljšanje kvaliteta sna i smanjenje osećaja umora;
  • smanjenj fizičkih poteškoća i bolova;
  • smanjenje znakova depresije;
  • veće duhovno i psihičko blagostanje;
  • bolje upravljanje sukobima;
  • poboljšanje odnosa sa ljudima – ne samo sa osobama koje su vas povredile, već uopšteno;
  • porast svrsishodnog, nesebičnog ponašanja.

Poziv

Ne čekajte! Pokrenite se! Napravite prvi korak i oprostite! “Spremnost da se preduzme prvi korak smanjuje ogorčenost i poboljšava duševno zdravlje”, kaže dr Robert Enrajt, pisac knjige Forgivness Is a Choice (Praštanje je izbor). Ako pokažete saosećanje prema osobi koja vas je povredila, poboljšaće se vaše fizičko zdravlje i postaćete psihički jači. Dag Hamerskjeld, nekadašnji glavni sekretar Ujedinjenih nacija, kaže: “Praštanje je odaziv na dečji san o čudu kojim slomljeni predmeti postaju ponovo celi, a umrljani ponovo čisti.”

Neka ovo bude i vaše iskustvo. 

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige “Više od života”

 

Možda će vas zanimati emisije:

Gde je granica između pravde i osvete

Kako oprostiti?

(Visited 5.151 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *