Kako da samohrana majka uspe?

Četiri odluke koje će pomoći samohranim majkama da dožive uspeh.

Autor: Linda Veber (Linda Weber)

Sve je veći broj majki koje se nalaze u poziciji da žive bez muža i da čitav teret i odgovornost odgajanja dece padne na njihova pleća. Nedavni izveštaji navode da se broj domaćinstava sa samohranim roditejima udvostručio za prethodnih dvadeset godina. Za mnoge samohrane majke to znači neophodnost stalnog zaposlenja i puno radno vreme kako na poslu tako i u domu. Najmanje što možemo reći je da to predstavlja priličan teret.

Na osnovu posmatranja moje samohrane majke dok me je odgajala, kao i iz posmatranja života mnogih drugih žena koje su u istoj situaciji danas, zaključila sam da su četiri stvari neophodne da biste kao samohrana majka doživeli uspeh, a na samo puko preživeli.

1. Nastojte da imate pozitivan stav.

Stav je sve. On utiče i na mentalno i na fizičko zdravlje i umnogome određuje hoćete li uspeti ili ne. Ljudi koji misle da mogu, obično i mogu. Ljudi koji misle da ne mogu, obično ne mogu. Bez obzira o čemu se radilo i koliko to zahtevno bilo, morate imati pozitivan stav ukoliko želite da uspete.

Međutim, samohrane majke mogu biti ophrvane emocijama koje ih svom silinom udare kada treba da odluče kakav stav da zauzmu.

Jedan od tih udara emocija može biti prouzrokovan besom. Besom zbog samoće. Besom usmerenim ka bivšem suprugu. Besom zbog toga što nema pravde na ovom svetu. Besom zato što moraju da se muče na poslu, a onda kada se vrate kući, moraju da budu i mama i tata svojoj deci. Besom zbog toga što drugi ne shvataju sa kakvim neumoljivim zahtevima se one suočavaju iz dana u dan, kako tokom radne sedmice, tako i vikendom.

Drugi udar emocija potiče od ozlojeđenosti. Nagomilani bes može prerasti u ozlojeđenost prema drugima. Vrlo često ona je usmerena u pogrešnom smeru – ka roditeljima, prijateljima ili crkvi, koji možda nisu imali nikakvu ulogu u tim događajima, niti moć da ih kontrolišu. Ozlojeđenost povređuje i osobu koja je oseća i one koji su kraj nje.

Ponekad se osećamo da zaslužujemo tu gorčinu koju nosimo u sebi. Ako se rešimo tih osećanja, možda će izgledati kao da nam nije ni stalo. Međutim, mi se osećamo baš suprotno. Upravo to nam je jako važno. A i jako boli. Ali, ignorisanje besa i ozlojeđenosti je kao kada bismo poklopili posudu sa proključalim mlekom nadajući se da će time ono prestati da ključa. Neće! To će samo učiniti situaciju još gorom – mleko će se podići, raširiti i iskipiti negde sa strane. A bol će se samo još više uvećati.

Vi ne zaslužujete da svoj bes i gorčinu nosite u sebi.

Vi zaslužujete da se oslobodite toga. Oslobađanje od toga ne znači da vam nije stalo. To samo znači da nije vredno čuvati tu infekciju u sebi. Nastojanje da zauzmete pozitivan stav osvetliće i osvežiti vašu okolinu. Ono ima moć da vas prečisti i da vam olakša teret. Pozitivan stav obnavlja i jača zdravlje. To je ono što vi zaista zaslužujete.

Džuli je mlada, samohrana majka, ali i najslađa osoba koju ćete ikada upoznati. Kada je pogledate, pomislite: “Mužu koji je napustio nju trebalo bi dobro pregledati glavu. Ona to nije zaslužila!”

Kada ju je muž prvi put napustio, Džuli je bila preopterećena bolom i odgovornostima oko brige za svoje dvoje dece koja su tek zašla u tinejdžersko doba. Borila se sa osećanjima odbačenosti, straha i očajanja.

Prelomna tačka u obnavljanju njenog zdravlja i uspeha u životu bila je, po njenim rečima, kada je odlučila da se reši besa i očajanja i zauzme pozitivan stav prema odgovornosti da svojoj deci priušti bezbedan dom. Znala je da to neće biti lako, ali bila je odlučna da uradi sve što je potrebno i da to uradi kako valja.

Džuli je shvatila da neće moći sama da obavi sve, pa se priključila grupi za podršku iz njene crkve. Od ostalih članova te grupe je naučila kako da se suoči sa izazovima i dobila razumevanje i pomoć. Da bi se izborila sa emotivnim problemima, otišla je u savetovalište i pohađala predavanja. Čak je i prošla obuku za pružanje pomoći drugim ženama koje su u istoj situaciji.

Bilo joj je prilično teško da prestane da za svoje patnje okrivljuje bivšeg supruga i da preuzme tu vrstu odgovornosti. To je zahtevalo donošenje nekih veoma teških odluka. Ali, tokom tog procesa, oslobodila se besa i počela ponovo da uživa u životu.

Džuli vredno radi na obezbeđivanju zdravog okruženja za svoju decu, provodeći vreme sa njima kada god nije na poslu, žrtvujući se finansijski kako bi im pružila priliku da napreduju, a sve to sa pozitivnim stavom prema životu. Takođe im je pronašla i mentore kako bi u svom životu imali i stalnu, zdravu mušku podršku. Osobu koja vodi računa o njenoj deci preko dana učinila je “delom porodice”, a ne samo dadiljom. Za dobro svoje dece, pokušava da održi što je moguće bolje odnose sa njihovim ocem. Njen život samohrane majke zahteva svakodnevno ulaganje dodatnih napora. Ali, uz posvećenost i pozitivan stav, ona uspeva u tome.

Isto to možete i vi postići. Posvetite se tome. Nastojte da izgradite pozitivan stav. Zatražite pomoć ako vam je potrebna. Ali, počnite da na svoju situaciju gledate iz drugog ugla i uradite nešto što će se primetiti.

2. Odbijte da podlegnete upoređivanjima.

Upoređivanja mogu biti pogubna. Pre svega, ona su obično kratkovida i netačna. Vi nikada ne vidite kompletnu sliku. Vi ne znate sa čim se suočavaju drugi ljudi. U svakom slučaju, svi smo mi unikatni. Pa, zašto bismo se onda stalno upoređivali sa drugima?

Kada se upoređujemo sa drugima, mi počinjemo da sebi namećemo određena očekivanja. Ta očekivanja su često nerazumna. Jedna siromašna porodica ne može očekivati da ima isto tako veliku kuću i skupa kola kao njihove dobrostojeće komšije. Ne možete očekivati da imate isto toliko energije i kreativnog duha za poslove po kući kao vaša komšinica koja je udata, a pri tom je i domaćica. To jednostavno nije realno. Najbolji savet vam je da iskoristite svoju mentalnu i fizičku snagu na utvrđivanje kako da izvučete najviše iz situacije u kojoj ste se našli, ne mareći za upoređivanje i ne ulažući sve svoje napore u pokušaje da dostignete životni standard nekog drugog.

Jedan naš prijatelj je otišao na letenje malim avionom sa svojim sinom. Nešto je pošlo po zlu i avion se srušio. Naš prijatelj Mik je preživeo, ali njegov sin nije. Kao rezultat svog gubitka, on ima običaj da kaže: “Stvari nam ne bi delovale tako teškim kada ne bismo očekivali da sve bude lako.”

Za vas kao samohranu majku, stvari neće biti preteške ukoliko ne očekujete da vam sve ide glatko. Odbacite upoređivanja. Odbacite ideju da treba da idete u korak sa drugima ili da imate sve ono što oni imaju. Prava istina je da nećete biti sposobni da uradite baš sve. Možda više nećete imati sve ono što ste nekada imali. Ali, to je u redu. Uspešnost našeg života se ne meri količinom stvari koje posedujemo.

3. Nikada ne odustajte.

Kada odustanete, vi ste se u stvari predali. A kada se predate, vi ste izgubili. Nikada nemojte odustati, jer samo istrajnost donosi uspeh.

Predanost je neophodna da bi se nadvladala svaka prepreka, svaki izazov, svaki nedostatak. Kada god se nešto ne ostvari, morate pokušati ponovo. Možda iz drugog ugla, možda na drugi nači, ali morate nastaviti da pokušavate.

Nekada sam igrala tenis sa Džun. Džun je imala samo jednu ruku, pa joj je igranje tenisa predstavljalo pravi izazov. Pokušajte da zamislite da učite da bacate lopticu u vis, a onda da je udarite reketom, i sve to uz pomoć samo jedne ruke. Ona je tako servirala. Nije joj bilo lako. To je od nje zahtevalo ulaganje mnogo više energije nego kod drugih. Ali, ona nikada nije odustala i posatala je odlična teniserka.

4. Hranite svoju dušu.

Svima nam je potreban neki izvor izvan nas samih. I svako se treba okrenuti tom izvoru da bi se okrepio i osvežio. Hranite svoju dušu. Osvežite je. Nemojte zanemariti potrebe vašeg unutrašnjeg bića. Za našu porodicu, taj izvor je sam Bog.

Kada se osvrnem na vreme provedeno u baraci za migrante, sećam se kako je moja majka svoju dušu svakodnevno hranila Biblijom. Kada ne bismo imali praška za veš mašinu, mama bi nas podsetila da će se Bog postarati. Kada bi situacija postala izuzetno teška, ona bi nas podsećala na to kako nam je Bog do tada pomagao i uveravala nas da nas on nikada neće napustiti. Kada je moj otac postao nasilan i kada bi se ona našla u fizičkoj opasnosti, prisećala bi se Božjih obećanja i podsećala nas da On zna sve. Iako gotovo da nismo imali ništa, ona nas je uveravala da imamo sve što nam je zaista potrebno.

Zamislite kolika joj je unutrašnja snaga bila potrebna da izdrži te teške dane. Ta snaga je nije napuštala jer je hranila svoju dušu. I zamislite kakav je temelj dala svojoj deci. Mi smo imali priliku da vidimo u čemu je prava vrednost. Uvideli smo kako da postavimo temelj koji će nas podupirati kroz sve životne teškoće. Naučili smo gde da se okrenemo da bismo dobili unutrašnju snagu. Kakvu nam je samo sigurnost i emotivnu snagu to izgradilo!

Kako samohrana majka može da uspe? Taj put nije gladak. Nastojte da imate pozitivan stav. Nemojte se upoređivati sa drugima. Nikada nemojte odustati. Hranite svoju dušu. Za moju majku, to je značilo čitati Bibliju, verovati da je Bog dovoljno moćan da se izbori sa svakim njenim problemom, a onda i živeti prema svom uverenju. Molim se da to budu i vaše odluke, jer znam da to uspeva!

 

(Visited 970 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.