6 stvari koje bi svaki roditelj trebalo da uradi

Ne postoje loše vremenske prilike, već samo neadekvatna odeća.

Autor: dr Suzan Njumen, socijalni psiholog i pisac (Susan Newman, Ph.D.)

 U svetu zaokupljenom tehnologijom i pritiskom da se kod dece podstakne sticanje akademskih veština, možda je pravo vreme da roditelji sebi postave pitanja koja je postavila i Linda Akeson Mek Gurk (Linda Akeson McGurk), američka novinarka švedskog porekla:

  • “Kako bi bilo kada bi naši mališani provodili svoje dane posmatrajući prave ptice umesto igrajući igricu ‘Ljute ptice’ (‘Angry birds’)?”
  • “Kako bi bilo kada bismo podstakli vlasnike vrtića da u njima naprave i gaje prave vrtove?”
  • “Kako bi bilo kada bi škole produžile raspust, umesto što povećavaju broj kontrolnih zadataka?”
  • “Kako bi bilo kada bismo deci koja otvoreno ispoljavaju loše ponašanje dopustili da vreme provode na otvorenom?”

Igra je neiscrpan izvor učenja za najmlađe, ali ga današnja deca i njihovi roditelji sve manje koriste. Bezbrižna igra, unutra ili napolju, sve je ugroženija. “Igranje se nalazi pod velikim pritiskom upravo sada kada se i roditelji i zakonodavci trude da predškolske ustanove učine što sličnijim školama. Međutim, maštovito igranje nije važno samo za decu. Ono predstavlja ključnu komponentu u razvoju inteligencije kod svih ljudi”, kaže Alison Gopnik, profesor fiziologije i vanredni profesor filozofije na Univerzitetu Kalifornija.

Erika Kristakis (Erika Christakis), vaspitač pri Centru za proučavanje dece na Jejl (Yale) univerzitetu,  podvlači važnost ove činjenice osvrćući se na dane koje je provodila na plaži u ranom detinjstvu. Opis njenog raspusta nam pokazuje šta današnja deca propuštaju: “Na plaži smo tražili kamenčiće iste veličine i postavljali ih na određeno rastojanje (učeći kako da procenjujemo razdaljinu)… Pomoću kofica sa peskom pravili bismo zidove zamka, a onda bismo kule dodatno posipali peskom kako bi bile još lepše. Većina zidanja zahtevala je strpljenje i veštinu. Ukoliko ne bismo pazili, zidovi bi nam se srušili… Uopšte nisam razmišljala o školskoj lektiri, niti brinula o inicijalnim testovima, a nije ni moja majka!”

Većina naših najmlađih učenika se uopšte ne igra napolju – na plaži, u parku, u šumi, po kiši ili snegu. Bezbrižnu igru zamenili smo obrazovanjem. U trci za akademskim dostignućima, roditelji i obrazovni radnici zanemaruju obrazovne i socijalne koristi koje deci donose bezbrižna igra sa vršnjacima, maštanje i istraživanje. Odbacivanje igranja napolju jednim delom doprinosi i ubrzanom rastu broja gojazne dece.

Situacija je postala toliko alarmantna da je Mek Gurk, novinarka i blogerka iz Indijane koja je rođena i odrasla u Švedskoj, svoje dvoje dece (uzrasta od četiri i sedam godina), odvela u mesto svog rođenja na šest meseci. “U Švedskoj”, kaže ona, “priroda nije samo apstraktan pojam kome se posvećuje pažnja samo na dan planete Zemlje… U Švedskoj je boravak u prirodi neotuđivi deo svakodnevnog života.”

U Švedskoj, boravak napolju zauzima centralno mesto u odgajanju dece, a Mek Gurk je sigurna da to kod dece razvija svest o prirodnoj sredini i pozitivno utiče na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, kao i na razvijanje socijalnih veština. Na primer, ona ističe da se sve više širi uverenje da je blato u stvari korisno – ono sadrži mikrofloru koja poboljšava kognitivne funkcije, poput učenja.

Švedska država podstiče praksu da bebe dnevno spavanje obave napolju, čak i zimi. To je nešto zbog čega biste u Americi mogli dobiti nepoželjnu posetu Službe za zaštitu dece. Linda Mek Gurk, u svojoj knjizi “Ne postoji loše vreme: Tajna skandinavskih majki za odgajanje zdrave, otporne i samouverene dece”, naglašava (navodeći mnogobrojne dokaze) da je provođenje vremena napolju neophodno za razvoj dece. Nasuprot američkim navikama, mnogi Šveđani strahuju da će ih proglasiti lošim roditeljima ukoliko njihove bebe i deca svakodnevno ne provedu dovoljno vremena na svežem vazduhu.

Usled prezauzetosti raznim časovima i učešćem u organizovanim aktivnostima od najranijeg detinjstva, deci preostaje vrlo malo slobodnog vremena za igru na otvorenom. U svom članku “Današnja deca: Zašto američka omladina boravi unutra?”, časopis “Nature Conservancy” otkriva da samo 10% Amerikanaca tinejdžerskog uzrasta izjavljuje da svakodnevno provodi vreme napolju.

Studija obajvljena u časopisu “Pediatrics” otkrila je da neverovatnih 77% dece mlađe od dve godine koristi mobilne telefone da bi se igrala, gledala video-klipove i zabavljala se. Istraživanje pod nazivom “Uticaj korišćenja mobilnih multimedijalnih uređaja na malu decu” utvrdilo je da četvrtina dece mlađe od pet godina poseduje sopstvene tablet uređaje koji se uglavnom koriste “bez ikakvog roditeljskog nadzora ili pomoći”.

Ne radi se o tome da su u SAD ovi uređaji prisutniji nego u Švedskoj, već da u Švedskoj roditelji koji su više okrenuti ka prirodi ne dozvoljavaju ovim uređajima da ovladaju njihovim životima i životima njihove dece. Roditelji u Švedskoj tvrde da su elektronske naprave pomoćna sredstva pri učenju, a ne nešto što služi za prekraćivanje vremena. Kada roditelji posumnjaju da su njihova deca na putu da postanu zavisna od tehnologije, oni im ograniče pristup tim uređajima i pošalju ih napolje da se igraju.

6 skandinavskih roditeljskih navika koje bismo trebali da usvojimo

U svojoj knjizi, Mek Gurk nudi ono što naziva skandinavskim roditeljskim savetima čiju bi primenu i američki roditelji trebali da uzmu u ozbiljno razmatranje. Između ostalog, ona kaže:

1. Dajte prvo mesto aktivnostima na otvorenom, još dok je vaše dete beba, da biste to učinili nečim normalnim i uobičajenim i u godinama koje slede.Ne mora svaki izlazak napolje da ima odlike neke velike avanture…  Jednostavno posmatranje gusenice dok puzi pločnikom je nešto u čemu će malo dete uživati.

2. Pojednostavite detinjstvo svojoj deci i oduprite se potrebi da pokušate da održite korak sa komšijskom decom. Ispunjavanje dečijeg rasporeda sa nizom “obogaćujućih” aktivnosti može doneti mnogo više štete nego koristi.

3. Najbolji način da odgajite ekološki odgovornu decu je da i vi budete ekološki odgovorni roditelji. Držite se trostrukog principa: smanji potrošnju – koristi više puta – recikliraj. Uključite i svoju decu u primenu tog principa.

4. Pokušajte da prihvatite vremenske prilike onakvim kakve su. Dopustite deci da slobodno trče i da se isprljaju dok se igraju napolju.

5. Oduprite se kulturi straha koja je ukinula igranje napolju kakvo smo nekada znali. Usudite se da verujete svojoj deci i, dok budu sazrevala, postepeno im dajite sve više slobode da sama provode vreme napolju.

6. Vašoj deci oformite u vašem domu posebne prostorne i vremenske “zone bez ekrana”. Trudite se da i sami ispoštujete to i budete mudriji u korišćenju mobilne tehnologije i digitalnih medija.

Copyright @ 2017 by Susan Newman

 

(Visited 2.912 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *