Autor: Ejmi Bel (Amy Bell)

Mogu li vaše svakodnevne navike nesvesno ugrožavati zdravlje vašeg stomaka?

Od jutarnje kafe do besmislenog grickanja, danas ćemo zaviriti u neke od najčešćih navika koje bi mogle naškoditi vašem stomaku.

Sva je prilika da ste krivi za jednu (ili za sve!) od ovih malih, tajnih navika.

Postoji mogućnost da niste ni svesni da to činite!

Iako naizgled bezopasne, tokom vremena one mogu da zdravlje vašeg stomaka povedu u neželjenom smeru, a uz to i da doprinesu pojavi jednog broja ne baš tako ugodnih siptoma.

Dobra vest glasi: Vi možete početi da se rešavate ovih navika još danas, a uz nekoliko jednostavnih promena, bićete na pravom putu ka zdravijem i zadovoljnijem stomaku.

Hajde da se pozabavimo tim navikama koje ugrožavaju zdravlje našeg stomaka.

 #1 – Prečesto jedenje

Da li uhvatite sebe kako po čitav dan nešto grickate, čak i kada niste gladni? Možda koristite hranu kao utehu u onim izuzetno stresnim danima. Ili, možda se okrećete hrani onda kada vam je dosadno. Mnogima od nas ova navika je gotovo podsvesna, automatska. Mislim, koliko puta vam se desi da sebe zateknete sa grickalicama u ruci, a da nemate pojma kako su one dospele tamo?

Problem sa čestim jedenjem je u tome što vaši organi za varenje nikada nemaju pauzu! Umesto da energiju usmeri na obnovu, naš stomak čitav dan radi da bi razložio i apsorbovao hranljive sastojke iz hrane koju konzumiramo. Dodajte tome i mogućnost da vam je zdravlje stomaka možda već odranije ugroženo niskim nivoom želudačne kiseline ili enzima varenja… i eto vam nevolje. Iako će se naš stomak svim silama truditi, ipak neće biti sposoban da se izbori sa neprekidnim preopterećenjem. Posledica toga može biti da ugljeni hidrati i drugi sastojci ne budu efikasno razgrađeni u želucu, što dovodi do vrenja i pojave mnogih neprijatnih simptoma.

Ovo je jedan od razloga zbog kojih se povremeno uzimanje posta smatra korisnim za isceljenje vašeg želuca… Post uklanja preopterećenost našeg digestivnog trakta i šalje naše telo u stanje “odmora i oporavka” (stimulišući ćelije da se “samoočiste” kroz proces autofagije). To ne znači da je post za svakoga. U stvari, postoje mnoge situacije u kojima post nije prihvatljiv. Ono što bismo trebali da učinimo je da počnemo da obraćamo pažnju na te signale gladi i da reagujemo uzimanjem hrane samo onda kada nam je to zaista potrebno.

#2 – Besmisleno ili prebrzo konzumiranje hrane

Ko je među nama kriv za listanje instagram stranica za vreme obroka? Teško je odreći se te navike (ja to dobro znam!). Ali, besmisleno grickanje predstavlja još jedan način na koji mi nesvesno ugrožavamo zdravlje svog stomaka.

To je zato što naše varenje ne počinje u želucu, već mnogo pre nego što hrana dospe u naša usta. Posmatranje, mirisanje, pa čak i samo razmišljanje o hrani šalje signal želucu – stiže hrana! Ovo budi naš sistem za varenje, koji odgovara pojačanim lučenjem supstanci potrebnih da se naš obrok svari. Slično tome, dok žvaćemo hranu, enizimi iz pljuvačke (poznati kao amilaze) počinju da razgrađuju ugljene hidrate. Kada nam je pažnja usmerena ka nečem drugom ili kada prebrzo žvaćemo, mi u stvari preskačemo ovaj vitalno važan prvi korak u procesu varenja.

Stoga, kada sledeći put sednete za trpezu, odvojite se od instagrama, isključite mobilni telefon i posvetite se obroku. Ovo znači da usporite s jelom i u potpunosti uživate u ukusu, mirisu i teksturi svog obroka. Možda se iznenadite koliko ćete više ceniti hranu i uživati u njoj, a i vaš stomak će vam biti zahvalan.

 #3 – Konzumiranje previše kofeina

Ako poznajete mog supruga i mene, onda znate koliko mi volimo svoju šoljicu kafe. Izuzetno nam je bolno da izgovorimo da bi vam vaša navika kafenisanja mogla oštetiti želudac.

Kao što je većini poznato, kofein budi naš sistem za reagovanje na stres i stimuliše lučenje hormona stresa, uključujući adrenalin i kortizol. Ovi hormoni stresa nas izvode iz stanja “lenčarenja i varenja” i aktiviraju naš “u stroj, spreman za boj” odgovor. U takvom stanju, telo preusmerava svu energiju od funkcija koje nisu neophodne (tj.  od varenja vašeg ručka)  ka srcu i mišićima kako biste bili spremni za brzu reakciju. Srce počinje brže da kuca i postajemo pripravni za akciju. Ali, za naš jadni stomak to znači privremeni prestanak lučenja enzima za varenje, kao i smanjenje pokretljivosti digestivnog trakta (ili njegovo nenormalno ubrzavanje!). Vremenom, hroničan stres može doprineti pojavi disbioze i poroznih creva.

Kako se ovo odražava na vašu naviku svakodnevnog kafenisanja?

Ukoliko pijete kafu, poznato vam je koliko se brzo popijene šoljice kafe u toku dana nagomilavaju. Dovoljna je jedna ujutru, dve,tri pre podne i nekoliko posle podne… i odjednom vi pijete više od tri, četiri šoljice kafe svakodnevno. Dodajte tome stresove sa kojima se suočavate svakoga dana i eto recepta za nevolju! Ohrabrili bismo vas da procenite pod kolikim se stresom nalazite i razmotrite da li vam kafa (i druga pića sa kofeinom) stvarno pomažu ili možda ipak škode vašem sveukupnom zdravlju. Ako posumnjate u zdravlje svog stomaka, moglo bi vam biti od koristi da jedno vreme eliminišete ili ograničite unos kofeina. 

#4 – Celodnevno sedenje

Ako provodite mnogo vremena sedeći, ne samo da ćete ugroziti svoje zglobove, mišiće i kardiovaskularno zdravlje, već to može škoditi i vašem stomaku.

Dugotrajno sedenje pritiska vaše unutrašnje organe i može ograničiti prohodnost vaših creva (tj. onemogućiti hranu da lako prođe kroz sistem za varenje). Jednostavno rečeno, mi nismo stvoreni da po ceo dan sedimo! Ljudi su ranije veći deo dana provodili u pokretu, a danas mnogi rade kancelarijske poslove pri čemu satima sede u istom položaju.

Dakle, kako se uhvatiti u koštac sa ovom “sedećom epidemijom”? Nažalost, pola sata vežbanja nakon posla verovatno neće biti dovoljno da popravi štetu učinjenu celodnevnim sedenjem. Umesto toga, važno je uključiti kretanje u sve periode dana. To bi moglo biti nešto jednostavno, poput šetnje tokom pauze za ručak ili ustajanja da protegnete noge nekoliko minuta na svakih sat vremena. Naravno, odlično je i kada imate priliku da u svoj svakodnevni raspored uključite i neke ozbiljnije fizičke vežbe. 

#5 – Nagomilavanje negativnih emocija

Da li ste ikada osetili snažnu emociju straha ili anksioznosti u dnu svog stomaka? Ako jeste, neće vas iznenaditi kada čujete da negativne emocije mogu imati stvarni uticaj na vaše fizičko zdravlje, a zdravlje našeg stomaka nije izuzetak!

Mi ljudi imamo neverovatan dar – da planiramo unapred, kao i da se osvrćemo na prošlost. Kako nas ovo osposobljava za mnoga čudesna dostignuća, tako nam i omogućava da se u svom umu oslobodimo stresnih situacija i uticaja. Nije čak neophodno biti u stresnoj situaciji da biste doživeli stres! Gomilanje jeda u sebi, razmišljanje o negativnim događajima, pa čak i dovođenje sebe u situacije koje niste sposobni da rešite može umnogome doprineti uvećanju nivoa stresa i značajno uticati na zdravstveno stanje vašeg stomaka.

Zato, ako se već dugo čvrsto držite svog besa ili gorčine, krajnje je vreme da se toga rešite (i to zauvek!). Pokušajte sa vođenjem dnevnika da biste izbacili to iz sebe… ili, možda, počnite da trenirate boks.