Da li je gledanje utakmica štetno za zdravlje? Evo šta kažu najnovija istraživanja

Autor: Amanda Mek Milan (Amanda McMillan)

Gledanje utakmice može opteretiti vaše srce kao da ste i na terenu, zaključak je jedne studije u “Kanadskom žurnalu kardiologije” (Canadien Journal of Cardiology). Istraživači su utvrdili da se kod ljudi koji utakmicu hokeja na ledu posmatraju preko televizije srčani puls ubrza i do 75%, a kada je gledaju u hali i do 110%, što je jednako naprezanju srčanog mišića pri intenzivnom vežbanju.

Prethodne studije su utvrdile vezu između gledanja utakmica i povećanog rizika od srčanog udara i nagle smrti među gledaocima, a naročito kod ljudi sa već postojećim srčanim oboljenjima. Najnovije istraživanje obuhvatilo je 20 odraslih osoba iz Montreala, koje nisu imale istorijat problema sa srcem. Ispitanici su dali podatke o svom opštem zdravstvnom stanju i ispunili upitnik o “posvećenosti navijanju” da bi se utvrdilo koliko su oni aktivno uključeni u navijanje za svoj mesni hokejaški klub, “Montrealske Kanađane”.

Potom su istraživači sa univerziteta u Montrealu merili puls svakog od učesnika istraživanja dok su gledali utakmicu svog omiljenog tima. Polovina je gledala utakmicu preko televizije, a druga polovina u hali. Utvrđeno je da je kod TV gledalaca puls ubrzan u proseku za 75%, a kod navijača u hali za 110%.

To je otprilike jednako skoku broja srčanih otkucaja u minuti za vreme umerenog do intenzivnog vežbanja,  naglasili su autori studije. Srčani ritam je ostao umereno ubrzan prosečno 39 minuta nakon utakmice kod osoba koje su utakmicu posmatrale putem TV prenosa, a kod posmatrača u hali ritam je ostao umereno ubrzan čak 72 minuta, a izrazito ubrzan 13 minuta nakon završetka utakmice.

Broj otkucaja srca u minuti u proseku je kod gledalaca uvećan oko 92% tokom same utakmice (od uobičajenog ritma od oko 60 otkucaja u minuti do maksimuma od 114 otkucaja). Najveći broj otkucaja zabeležen je u momentima šansi za postizanje pogodaka, bez obzira da li bi se u šansi našao domaći ili gostujući tim i zabeleženi su tokom čitave utakmice, a ne samo pri kraju ili u produžetku.

“Nije isključivo ishod utakmice određivao jačinu emotivnog stresa”, navode autori studije u pisanom izveštaju, “već je na njega uticao nivo uzbuđenja doživljenog prilikom posmatranja ključnih dešavanja tokom čitave utakmice.”

Pomalo je iznenađujuće to što izgleda da nije bitno koliko ste strastven navijač. Njihov srčani ritam nije zavisio od toga gde su sebe videli na lestvici “navijaštva”, niti od njihovog pola. Međutim, autori su naglasili da je ta lestvica napravljena prema merilu fudbalskih navijača i da bi upitnik koji bi se odnosio isključivo na hokejaške navijače možda otkrio precizniji odnos.

Posmatranje hokejaške utakmice moglo bi biti izvor “intenzivnog emotivnog stresa”, koji bi mogao privremeno uvećati vrednost markera zapaljenjskih procesa i skupljanja krvnih sudova kod ljudi koji su odranije imali problema sa srcem i krvnim sudovima. Iako tokom samog ispitivanja nisu primećeni ozbiljniji štetni poremećaji kod njihovog uzorka zdravih ispitanika, autori su ostavili mogućnost da bi takav nivo stresa, u kombinaciji sa još nekim faktorima rizika, mogao da izazove srčani udar.

U zajedničkom uvodniku, istraživači iz Cukerberg bolnice iz San Franciska i sa Montreal univerziteta izjavili su da “prava uloga ‘okidača’ kardiovaskularnih problema, uključujući tu i sportske manifestacije, nije u potpunosti jasna. Postoji mogućnost da ti ‘okidači’ prethode kardiovaskularnim problemima koji bi se desili u svakom slučaju. Ukoliko je to istina, onda se napori koji se čine na polju prevencije, a koji su usredsređeni na sprečavanja uticaja tzv. ‘okidača’, možda ne bi pokazali naročito korisnim.”

Oni su takođe naveli da je “gledanje utakmica samo jedna od mnogih aktivnosti koje su bitne za kvalitet života, a povezuju se sa određenom dozom rizika (poput fizičkog vežbanja ili upražnjavanja seksa)” i da “izbegavanje svih mogućih ‘okidača’ na neki način predstavlja i izbegavanje uživanja u životu, pa samim tim nije univerzalno prihvatljiva strategija.”

Ipak, oni savetuju doktorima da razgovaraju sa svojim pacijentima iz rizične grupe o mogućim opasnostima gledanja uzbudljivih sportskih manifestacija. Takođe, naveli su i da bi postojanje defibrilatora na stadionima i u sportskim halama moglo pomoći da se spasu neki životi.

Autori ove studije zaključuju da bi pobeda “Montrealskih Kanađana” ili bilo kog drugog domaćeg tima u superfinalu “nesumnjivo” dovela do povećanja kardiovaskularnih problema kod kanadskih zagriženih hokejaških navijača. “Nažalost, nema indicija da će nas takav rizik uskoro zadesiti”, nastavaljaju oni, “pošto nijedan kanadski tim nije pobedio u superfinalu severnoameričkog šampionata još od 1993. godine”.

 

 

(Visited 1.297 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *