Sve do ove godine, nikada nisam lično doživela pobačaj. Sećam se da sam, pre nego što sam i sama prošla kroz to, tako snažno želela da se nađem pri ruci svojim ožalošćenim prijateljicama. Ali, nisam bila sigurna kako da im priđem. Mučila sam se u razgovoru s njima, ne znajući šta bi bilo “ispravno” reći ili učiniti. Pročitala sam članke o tome šta nikako ne bismo trebali da kažemo i učinimo u prisustvu nekoga ko je nedavno doživeo gubitak. Bila sam u strahu da ću nesvesno nekoga povrediti ili da im neću pokazati da ih volim, iako su moje namere bile iskrene i čiste.
Kao neko kome su danas poznate obe strane medalje, volela bih da vam ponudim nekoliko ideja o tome šta možete da učinite da biste se našli pri ruci i bili podrška nekome do koga vam je stalo, a ko je upravo doživeo gubitak.
- Pridajte joj pažnju
Ponekad je dovoljno i samo to što vam je neko posvetio pažnju. Nekome će se, ako ćutite ili se pravite kao da se ova užasna stvar nije ni dogodila, učiniti da niste dovoljno svesni veličine njenog gubitka. Meni nije smetalo kada bi mi se prijatelji obratili sa jednostavnim: “Kako si?” Ili, kada bi mi neko rekao: “Zaista mi je žao zbog tvog gubitka.” Ali, za one povučenije mame, lep gest bi bio kada biste joj poslali prigodnu kartu ili poruku. Na taj način ona ne bi bila u poziciji da mora da vam odgovori ukoliko joj trenutno nije do razgovora. Jednostavno bi primila kartu i znala da vam je stalo do nje. To ujedno može predstavljati i lep, nenametljiv poziv na dalju komunikaciju ukoliko ona to želi.
- Tretirajte je normalno
Koliko god da sam želela da ljudi prepoznaju i ne umanjuju naš gubitak, nisam želela da se osećaju kao da moraju da “hodaju na prstima”, niti da budu nervozni u mom prisustvu. U tim trenucima mi ništa nije teže padalo nego da posmatram ljude kako im je neprijatno u mom prisustvu. Neizmerno mi je značilo to što sam imala porodicu i prijatelje koji su se prema meni ophodili nežno i ljubazno, a ne sa snishodljivošću ili izbegavanjem.
- Pripremite joj obrok
Kao mama koja je u trenutku pobačaja već imala dva mališana, shvatila sam da vreme ne staje ni u trenucima najvećih iskušenja. Čak i u periodu našeg fizičkog oporavka ili naše onesposbljenosti, sve ono što je bitno za funkcionisanje porodice mora biti odrađeno. Pripremiti i doneti obrok takvoj porodici (bilo da tu porodicu čine samo bračni drugovi, bilo da u njoj već ima i dece) predstavlja pravi blagoslov. To znači da će mama dobiti neophodno dodatno vreme za psihički i fizički oporavak, a ni tata (koji se takođe bori sa ovim gubitkom, što se često zaboravlja) neće morati da baš sve obaveze preuzme na sebe.
Čak i ako nemate dovoljno vremena da pripremite još jedan obrok ili živite daleko od svojih prijatelja, nemojte se ustezati da im pošaljete poklon kartu ili vaučer za neki restoran. Mnogi restorani će rado oraganizovati dostavu plaćenog obroka ili će suprug biti u mogućnosti da preuzme obrok u najbližoj ispostavi tog lanca restorana. Time će se eliminisati stres zbog planiranja obroka i nabavke namirnica, pa makar i samo na jedan dan. I to mnogo znači.
Potrudite se da prepoznate situaciju. Možda vaša prijateljica neće biti raspoložena za posetu i razgovor baš tada kada joj donesete obrok. Ako vam deluje pristupačno, dajte joj šansu da vam otvori dušu i podarite joj jedan topao i snažan zagrljaj. Ali, ako deluje da bi ona radije želela da joj predate obrok i da je ostavite samu, pokažite se kao prava prijateljica i ispoštujte njenu želju.
- Saslušajte je
Ovo je tako važno, a ne košta ništa! Dajte svojoj prijateljici do znanja da ste joj na raspolaganju i da vas to o čemu vam ona priča ne opterećuje. Dopustite joj da vam kaže koliko joj je teško, da vam se izjada. Dopustite joj da se isplače. Neka vam slobodno kaže sve što joj je na srcu, bez da se osećate pozvanom da “popravite stvari” ili da joj kažete kako je “sve u redu”. Žalite sa ožalošćenima i plačite sa uplakanima. Jednostavno joj se nađite pri ruci i prihvatite je u takvom stanju, ne povlačeći se na prvi znak njene iskrenosti.
- Podelite s njom neko duhovno ohrabrenje
U vreme mog prvog gubitka, jedna prijateljica mi je poslala knjigu koju je ona dobila kada je prolazila kroz isto iskustvo. Ta duhovna knjiga joj je mnogo pomogla i ohrabrila je, pa je njena odluka da mi je prosledi imala bitan uticaj na mene. Zaista sam zavolela tu knjigu, a postoji još mnogo sličnih, ohrabrujućih knjiga.
- Pošaljite joj cveće
Svi znamo da buket cveća govori više od hiljadu reči i da sveže cveće leči dušu. Imam nekoliko priajtelja izdaleka koji su me iznenadili poslavši mi prelepe cvetne aranžmane. Dok sam ležala na krevetu čitajući, za vreme popodnevnog odmora mojih mališana, zaista me je iznenadilo neočekivano kucanje na vratima. Bilo je to neverovatno prijatno iznenađenje i opipljiv podsetnik da je ljudima zaista stalo do mene. Možete poslati cveće putem dostave ili ga sami kupiti (ili ubrati iz svoje bašte) i odneti. Slobodno budite kreativni. Najvažnije od svega je to što ste se setili da to učinite.
- Poklonite joj nešto posebno
Mnogi od nas moraju priznati da je jedan od najlepših izražaja ljubavi primanje i davanje poklona. Jedna od mojih prijateljica, koja je upravo doživela pobačaj, ispričala mi je kako je dobila na poklon ogrlicu i podelila sa mnom koliko joj je to značilo kao znak podrške i ohrabrenja. Osim nakita, prikladan poklon u takvim situacijama bio bi recimo neki časopis, ukrasna sveća, neki slatkiš ili neki drugi poklončić za koji znate da će bar malo utešiti vašu prijateljicu.
- Molite se za nju
Ovo možda izgleda jednostavno i očigledno, ali nije baš tako. Mnogi od nas snose krivicu što su obećali: “Moliću se Bogu za tebe”, a da to nisu zaista i učinili. Odvojite 5, 10 minuta dok ste u prevozu do posla ili dok perete sudove da se iskreno pomolite za mir, isceljenje, nadu, posvećenje i Božju prisutnost i bliskost sa vašom prijateljicom u ovim teškim trenucima. Ako vam nije neprijatno, upitajte je da li ima neku posebnu želju za šta biste se molili, a onda to i učinite.
Izvor: her view from home