„Većini očeva ovo se neće svideti, ali genetička istraživnja su utvrdila da (ljudi) verovatno većinu inteligencije dobijaju iz svog X gena (ženskog gena)… X hromozom ima hiljadu gena, od kojih većina utiče na spoznajne sposobnosti.“ (dr Kit Vit)

Donedavno, bilo je opšteprihvaćeno mišljenje da oba roditelja imaju približno jednak uticaj na inteligenciju svog deteta. Međutim, pokazalo se (ukoliko se ovo istraživanje pokaže tačnim) da žene imaju značajno veći uticaj na spoznajne sposobnosti svog deteta nego muškarci.

Važno je da shvatimo da je ovo istraživanje prilično kontraverzno. Većina studija koje tvrde da otkrivaju zagonetno funkcionisanje inteligencije često izazivaju strastvenu raspravu. Shodno tome, genetika je visoko složena i mnogostrana naučna disciplina. Neprestano se pojavljuju nove studije koje pokušavaju da opovrgnu ili da ozbiljno izmene saznanja do kojih su došle prethodne studije.

Bez obzira na žučne rasprave, korisno je predstaviti (i protumačiti) ova otkrića na objektivan način. Ako ništa drugo, ova studija je makar zadivljujuće zabavna. Konačno, to nam je i cilj – da vas malo zabavimo. Nadamo se da će našim čitaocima ovo istraživanje biti isto toliko interesantno kao i nama.

Uloga X i Y hromozoma

Većina ljudi ne zna mnogo o genetici. Zbog toga je korisno napomenuti nekoliko važnih činjenica. To će nam pomoći u čitanju i razumevanju ostatka ovog članka.

–      Hromozomi su končastae strukture, izgrađeni od nukleinskih kiselina i proteina. Oni u sebi sadrže genetske informacije.

–      Svako ljudsko biće, u svakoj svojoj ćeliji, poseduje parove hromozoma.

–      Žene imaju po dva X hromozoma, a muškarci po jedan X i jedan Y hromozom.

„Uslovljeni geni“

Uslovljeni geni, najjednostavnije rečeno, su oni geni koji određuju pol. Pravilo je da su genetske osobenosti ovih gena uslovljene, tj. ili aktivirane ili deaktivirane u zavisnosti od njihove specifične namene, a samim tim oni imaju i striktno određen uticaj.

Uslovljeni geni u sebi sadrže „sistem za praćenje“, koji je napravljen od biohemijskog materijala. Taj sistem omogućava dve važne funkcije:

–      Praćenje porekla samog gena i

–      Utvrđivanje da li je u samom telu on aktiviran ili deaktiviran.

Aktivirani geni utiču na genetski razvoj, dok deaktivirani ne utiču.

Sledeća važna stvar je da ukoliko je neka individualna odlika pod uticajem majčinog gena, očevi geni su u tom slučaju deaktivirani. Važi i obrnuto, ukoliko je neka osobina pod uticajem očevih gena, majčinski geni su deaktivirani.

Mehanizmi uticaja uslovljenih gena predstavljaju temelj za izučavanje inteligencije.

Rezultati studije i s njom povezan istorijat

Smatra se da na spoznajne sposobnosti uglavnom utiče X hromozom. U teoriji, veća je verovatnoća da će žene imati uticaj na spoznajne sposobnosti, jer one poseduju dva X hromozoma, dok muškarci imaju samo jedan. Naravno, ima još mnogo važnih stvari osim broja X hromozoma.

Ovde na scenu stupaju uslovljeni geni. Smatra se da je inteligencija pod uticajem visokouslovljenog gena – uslovljenog gena koji potiče direktno od majke.

U ovom istraživanju, naučnici su koristili gentski modifikovane miševe da bi testirali svoju pretpostavku. Na nivou embriona su otkrili da su se kod onih embriona kojima je dodato više majčinog genetskog materijala razvili neproporcionalno veća lobanja i mozak u odnosu na telo, dok se kod onih embriona kojima je dodato više očevog genetskog materijala razvilo neporporcionalno veće telo u odnosu na lobanju i mozak.

Pored veličine lobanje i mozga, istraživači su bili zainteresovani i za neke druge karakteristike. Recimo, oni su prepoznali šest oblasti mozga koje su sadržale isključivo majčine ili očeve gene. Uz to, nisu pronašli nimalo očevog genetskog materijala u kori mozga – oblasti zaduženoj za izvršne radnje poput govora, planiranja, logičkog zaključivanja ili unapređenog razmišljanja i rezonovanja.

Ova ideja da majke imaju veći uticaj na detetovu ineligenciju nije novijeg datuma. Još su 1984. godine na Kembridž univerzitetu proučavali razvoj mozga i genomsku uslovljenost. Naučnici sa Kembridža su na kraju utvrdili da majčin genetski materijal ima značajno veći uticaj na centre za razmišljanje u mozgu.

Ako se vratimo u sadašnjost, otkrićemo da se došlo do sličnih zaključaka, kao i u gore navedenom eksperimentu.

U jednoj naročito značajnoj studiji, istraživači iz jedne škotske vladine agencije su pratili 13,000 ljudi uzrasta od 14 do 22 godine. Svake godine, istraživači su intervjuisali osobe i posmatrali njihov intelektualni razvoj, uzimajući u obzir različite faktore, od obrazovanja do etničkog porekla. Na kraju su doneli zaključak da se nivo inteligencije neke osobe najbolje može predvideti na osnovu majčinog IQ.

Zaključak

Nema sumnje da će otkrića ove studije, kao i drugih sličnih studija koje se bave inteligencijom, nastaviti da se procenjuju i proveravaju. Kao što smo spomenuli, nema te naučne studije koja se bavi istraživanjem ljudskog intelekta, a koju će svi spremno prihvatiti.

Ipak, ako postoji ijedan zaključak koji možemo doneti, to je onda sledeće – majke imaju značajan uticaj na spoznajne sposobnosti svoje dece.

I ne radi se tu samo o genetici. Daleko od toga! Način vaspitavanja, kao i navike u ishrani, direktno utiču na intelektualni razvoj deteta – dve važne odgovornosti koje majka ima u razvoju svog deteta, a na koje se često ne obraća dovoljno pažnje. Dalje, ta naročita bliskost i povezanost između majke i deteta podstiče dete da istražuje svet oko sebe i da se lakše suočava sa problemima.

Da zaključimo, žene imaju značajno veću i raznovrsniju ulogu u inetelktualnom razvoju dece nego što se to može zaključiti na osnovu samih genetičkih eksperimenata. Po svemu sudeći, zaključci ove i drugih sličnih studija govore u prilog shvatanju da svoju pamet dugujemo svojoj mami.

 

Izvor: runwonder.com