Da li se plašite kako ćete se snaći kao novopečeni otac? Jedan tata savetuje kako da se potpuno posvetite toj predivnoj ulozi.

Autor: Skot Kelbi (Scott Kelby)

Ne brinite!

Šta se dešava sa momkom čiji je strah od očinstva otprilike na istom nivou kao i strah od zmija ili od ajkula? Ako je imalo sličan Skotu Kelbiju, napisaće knjigu da bi pomogao vama, ostalim muškarcima da se suočite sa realnošću (istovremeno i zbunjujućom i čudesnom) da ćete postati tata.

“Bio sam apsolutno i totalno siguran da ne želim da imam decu”, piše on. “Nisam se plašio da neću biti dobar tata. Plašio sam se nečeg drugog. Nisam želeo da se odreknem svog bezbrižnog života ispunjenog zabavom, da bih se ‘zabavljao’ dečijim plačem i pelenama. Bar sam tako to zamišljao.”

U svojoj knjizi “Knjiga za momke koji ne žele da imaju decu”, Kelbi je podelio neke od svojih najvećih strahova iz perioda pre očinstva, kao i to na koji način ih je prevazišao i kako je moguće da muškarci koji se plaše roditeljstva postanu sjajne tate.

10 stvari koje će vam pomoći.

1. Nemojte brinuti kako ćete uspeti da budete sjajan tata.

Ne radi se tu samo o tome da držite bebu na ispravan način, niti da unapred znate kako da joj pomognete da podrigne. Da biste bili dobar tata, morate najpre biti dobar suprug. Sve počinje sa uključivanjem u celokupan proces roditeljstva; tako da, ukoliko stvarno želite da budete dobar tata, dajte sve od sebe da prvo budete dobar suprug, jer sjajni muževi postaju i sjajne tate.

Ako bi trebalo da izdvojimo jednu stvar koja je vašoj bebi neophodna, to bi bio stabilan dom, pun ljubavi. Radite na tome da vaš brak bude čvrst kao stena. Neminovna posledica toga biće da ćete postati i sjajan tata.

Počnite da živite punim plućima; Pružite i mami prostora da ima bar malo vremena za sebe.

2. Pokušajte da se što pre vratite uobičajenom životu, što približnije onome kako ste živeli pre nego što ste dobili dete.

Mnogi novopečeni roditelji su u totalnom haosu kada stigne beba. Oni dve godine nigde ne idu, jer se plaše svega što bi se moglo dogoditi njihovoj bebi. To je beba, a ne nitroglicerin! Nakon nekoliko sedmica, izađite i vratite se normalnim životnim rutinama koliko god je to moguće. Zapamtite – bebe su male i iznenađujuće lako putuju (naročito danas, kada imamo toliko visokotehnoloških pomoćnih sredstava, koje možete nabaviti u prodavnicama za bebe).

Povedite svoju bebu sa sobom na doručak, vodite je na putovanja, u kupovinu, u avion i svuda gde ste išli i pre nego što je beba stigla (u redu, ne morate baš svuda, ali jasno vam je šta želim da kažem). Jednom kada se nađete tamo, obavljanje redovnih stvari vezanih za bebu odvijaće se normalno i tada ćete shvatiti da, iako su  neke stvari sada malo drugačije, još uvek možete raditi većinu stvari kao i ranije. Kada počnete da radite uobičajene stvari, skinućete mnogo tereta sa svojih pleća, oboje ćete biti pod manjim stresom i ponovo ćete se osećati kao par, a ne kao dvoje ljudi primoranih da 24 sata dnevno provode zajedno, što može biti neverovatno stresno samo po sebi.

3. Pružite priliku i mami da nađe malo vremena za sebe.

Vidite, slagao bih vas kada bih vam rekao da je u životu bebe tata potpuno isto važan kao i mama. Kada je reč o brzi o bebi, kao i o instinktivnom poznavanju potreba novorođenčeta, majke su nenadmašne, a samim tim uloga majke je neuporedivo teža nego uloga oca. Upravo zato je izuzetno važno da mami omogućite da ima što je moguće više prilike za odmor. Njoj je neophodno bar malo vremena za sebe, ali je ona obično toliko obuzeta majčinstvom da ne nalazi dovoljno vremena da se postara i za svoje potrebe.

Najbolja stvar koju možete da uradite jeste da je naterate da zastane i odmori se. Pripazite na bebu neko vreme dok mama malo odrema, a onda i dopustite svojoj supruzi da se vidi sa svojim drugaricama ili da poseti svoju mamu ako ona živi blizu. Čak i ako samo želi da ode u kupovinu ili pogleda film sa prijateljicama, pružite joj priliku za to. Njoj je to potrebno (i više nego što to i sama misli), a to će i vama omogućiti da provedete malo vremena nasamo sa svojim novorođenčetom. Važan korak da biste postali sjajan tata jeste da budete sjajan suprug, a sjajan suprug se trudi da njegova žena ne bude isceđena svojim 24-časovnim majčinstvom.

Pomozite mami da nahrani bebu.

4. Ustanite i vi kada mama mora noću da nahrani bebu.

Moram vam reći da je to zaista teško, ali biće vam drago što ste to uradili (kada bude gotovo, a ne dok traje). Kada je reč o obrocima, novorođenče se ponaša kao da je na krstarenju i s punim pravom očekuje da mu obrok bude spreman bez obzira na to da li je već prošlo pola noći.

Kada bi naš mali momčić počeo da plače, tražeći hranu u dva ujutru, moja žena je morala  da ustane da bi ga podojila, ali i ja bih odmah ustao s njom. Sedeo bih pored nje praveći joj društvo. Razgovarali bismo o proteklom danu, divili se našoj bebici itd, sve dok ne dođe trenutak kada beba treba da podrigne, a tada bi mi ga ona predala i ja bih ga držao sve dok ne podrigne. Moram reći da sam zaista uživao u tome, jer sam se osećao korisnim, iako je to bilo nešto što je i moja supruga mogla da odradi. Ali, uživao sam u tome što držim svog mališana i što mu pomažem.

Ova noćna hranjenja su predstavljala trenutke istinske bliskosti sa mojom suprugom i sa setom se prisećamo tih noći i naše povezanosti, koja je jačala pod prigušenim svetlom dok smo se borili da ne zaspimo. Imalo je to svoju naročitu lepotu, iako je bilo izuzetno zamorno. Sećam se kako smo jedne noći, negde pred zoru, pokušavali da svom sinčiću zamenimo pelenu, a on nije prestajao da, sav zajapuren, vrišti iz sveg glasa, toliko jako da sam morao da ga odvojim od sebe i držim na pristojonoj udaljenosti da mi ne bi probio bubne opne. Tada smo se žena i ja pogledali i, od sve te isfrustriranosti i umora, prasnuli u histeričan smeh. Njemu nije bilo baš tako smešno, ali prestao je sa vriskom dovoljno dugo da nam omogući da mu zamenimo pelenu. Nastavili smo da se kikoćemo još dvadesetak minuta dok ga nismo stavili nazad u krevetac, a onda smo se bukvalno sručili u krevet.

Da li je bilo teško buditi se i ustajati i po više puta u toku noći? Jeste. Da li bih želeo da to radim sam? Ne. Ne mogu da zamislim ni da bi moja supruga volela da to radi sama. Zato sam ja bio uz nju. Budite sjajan tata i budite uz svoju voljenu dokle god traje dojenje. Obećavam vam da ćete preživeti i kasnije imati lepe uspomene na to. Hej, rekao sam da je imati decu prekrasno, ali nisam rekao da je lako.

Budite puni ljubavi; Tretirajte decu pošteno.

5. Budite nežni prema svojoj bebi, a naročito kako ona raste.

Deci je neophodna ljubav, ali ona nisu sposobna da shvate smisao same reči “ljubav”. Bez ikakve razlike mogli biste koristiti i termin “falange”,  jer bi on bebi značio potpuno isto što i termin “ljubav” – apsolutno ništa! Dakle, prilično je besmisleno držati bebu i govoriti joj: “Tatica te voli.”

Ali, znate li šta dete razume – dodir pun nežnosti! Kada ih grlite, privijete ih uz sebe i poljubite, tada se osećaju voljenim. To je suštinski način na koji ljudi izražavaju ljubav, ali nekim očevima takvo pokazivanje ljubavi deluje čudno. Prevaziđite takav stav! Detetu je neophodno da oseti da je voljeno, uvek, a u vašoj je moći da mu date do znanja da je zaista voljeno. Dete koje zna da je voljeno je srećno dete, ona vrsta deteta koje trči i skače vam u naručje kada vas vidi.

Nikada, nikada nećete zažaliti što ste bili nežni sa svojim detetom, jer ćete tu poruku “ti si voljen” poslati direktno u srce svog mališana svaki put kada ga potapšete po ramenu ili zagrlite nakratko pre polaska u školu, pa čak i kada ga samo pomilujete po glavi u prolasku. Tatin dodir pun ljubavi je čudesno moćan; on vašem detetu šalje poruku koja se ne može uvek izraziti rečima. Uzgred, udaranje dlanom o dlan se ne računa. To je vid proslavljanja, a ne znak ljubavi.

6. Ophodite se prema svom detetu na način kako ste želeli da se sa vama ophode kada ste vi bili dete.

Osvrnite se na svoje odrastanje. Prisetite se na koji način vam je vaš otac pokazivao (ili možda nije) da vas voli. Kako vas je disciplinovao, ohrabrivao, kritikovao i oblikovao. Ako ste imali sjajnog tatu, sada imate priliku da sve što vam je on pokazao primenite na delu.

Ukoliko niste imali baš sjajnog tatu, ovo je vaša šansa, vaša zlatna prilika da ispravite svaku očinsku nepravdu koju je on vama učinio, tako što ćete vi biti mnogo bolji i osećajniji prema svom detetu, mnogo brižniji i nežniji tata svom detetu nego što je vaš otac bio vama. Ovom vam je prilika da svom ocu i čitavom svetu pokažete: “Ovako treba da izgleda pravi tata.” Pružite svom detetu koliko god je moguće više ljubavi, strpljenja, razumevanja i nežnosti, a time ćete, između ostalog, i svom tati pokazali kako se to radi.

Nikada ne povređujte! Slušajte svoj unutašnji glas.

7. Nemojte nikada zlostavljati svoje dete. Nikada!

Isto važi i za vaš odnos prema vašoj supruzi. Ne postoji opravdanje za udaranje žene ili zlostavljanje deteta! Vrhunac je kukavičluka i  sramote za bilo kog oca kada povredi ženu ili dete. Nemoguće je biti sjajan tata ako, makar i samo jednom, povredite svoje dete ili majku svog deteta. To vas obeščašćuje za čitav život i poništava sve ono što ste se trudili da postignete. Prenesite ovu poruku i svojo deci.

I ne samo fizički, nemojte nikada biti ni verbalno okrutni prema svom detetu. Nikada ga nemojte nazvati glupim, idiotom ili bilo čim što bi mu moglo usaditi misao da je manje vredan nego što zaista jeste. Neka vam cilj bude da svom detetu pružite toliko ljubavi i pohvala da ono pre dođe u priliku da se suoči sa problemom visokog samopouzdanja, nego sa njegovim nedostatkom.

8. Mnogo je saveta o odgajanju dece, koji su često kontradiktorni. Stoga, budite veoma obazrivi koje ćete savete slušati.

Nažalost, u ovom svetu nema opšteprihvaćenog pravila, zvaničnog uputstva, apsolutnog autoriteta po pitanju gajenja dece, tako da postoje na stotine knjiga o tome kako biti dobar roditelj i na ispravan način odgajati decu. U jednoj knjizi piše da kada vaša beba plače, treba da je uzmete. Druga knjiga uči da treba da je pustite da se isplače, dok treća kaže da treba da je uzmete jednom, a posle da je pustite da plače. Četvrta kaže… Pa, shvatili ste.

Kako onda znati koja je u pravu? Ne možete znati. Morate sami istražiti i doneti odluku. Ako pročitate samo jednu knjigu, verovatno ćete se držati tog metoda. Razgovarajte sa drugim roditeljima, čitajte knjige, časopise za roditelje, kao i članke na internetu da biste prikupili što je moguće više informacija, a onda doneli odluku koja vama ima najviše smisla.

Ne prihvatajte ono što duboko u sebi osećate da nije u redu. Ako nešto zvuči pogrešno vama, verovatno će tako biti i vašoj bebi. Na internetu postoji brdo informacija, ali nisu sve one dobre. Slušajte svoju savest, taj tihi glas u svojoj glavi koji vam obično pomaže da ne napravite velike greške.

Uživajte u svakom trenutku; Učite i dajite.

9. Uživajte u svakom trenutku, jer će sve to jako brzo proći.

Moj sin sada ima sedam godina i ako biste me upitali da li mi deluje da je prošlo toliko vremena, rekao bih vam da mi više izgleda kao da je prošlo samo dve godine, najviše dve i po.

Vreme koje provodite sa svojom decom jednostavno proleti. Zato, uživajte dok traje. Uzmite predah od posla da biste proveli vreme sa njima. Uzmite slobodan dan i odvedite ih u luna-park. Pokupite dete iz škole i idite i igrajte fudbal ili košarku sa njim. Ili, prijavite se da dobrovoljno jedan dan provedete na treningu njihovog fudbalskog kluba. Verujte, na samrtnoj postelji nećete reći: “Eh, da sam samo provodio malo više vremena na poslu.” Reći ćete: “Kamo sreće da sam više vremena proveo sa svojom ćerkom.”

10.Saznajte šta deca najviše žele od svog tate.

Jednom prilikom, moj dobri prijatelj David otkrio mi je šta je to što deca stvarno žele od svojih tata. Nije ih briga kojim se poslom bavite ili koliko ste mnogo nagrada i priznanja dobili za svoj posao, niti koju diplomu imate. Ono što oni najviše žele jeste vaše vreme. Oni žele da provode vreme sa vama. Potrebna im je vaša pažnja, da ih saslušate, da čuju vaše mišljenje. Vaša deca jednostavno žele da budete kraj njih. Oni čeznu za tim posebnim “vremenom sa tatom” i žele da budu s vama što je više moguće.

Sećam se da mi je David napomenuo da sve dok je bio kod kuće, pa makar i da je samo dremao na kauču, njegova deca su bila srećna što je “tata tu”. Oni samo žele vaše prisustvo, vašu blizinu i da “budete tu”. A šta se dešava ako vi (tata) niste dovoljno često prisutni? Počinju problemi. Deca počinju da rade neke stvari kojima misle da će privući vašu pažnju, a nije baš sve od toga onakvo kakvo biste vi očekivali ili želeli. Dete sa kojim otac provodi dosta vremena uglavnom će se kloniti nevolja, a dete koje stalno mora da radi stvari kojima će privući očevu pažnju u nevolje će često zapadati.

U redu, sada kada znate šta želite, šta je to što vi dobijate (osim činjenice da ćete uštedeti novac koji biste utrošili na izvlačenje deteta iz pritvora)? Svaki minut koji provedete sa njima isplati se. Svaka ispričana priča, svaka pouka, svaki zagrljaj, svaki poljubac, svaka blaga grdnja, svaki put kada otrete njihove suze, svaki put kada im kupite kokice, svaki put kada vas vide kako pokazujete saosećanje prema nekome ko je u potrebi – sve to će se jednog dana isplatiti. Vaša ljubaznost, vaša mudrost, vaši primeri, vaše nesavršene šale. Sve to će se isplatiti!

Zapamtite, vi ovde oblikujete jedan mali život, jedan mali um otvoren da primi razne utiske. Svom detetu vi ste prvi i najvažniji uzor u životu. Vi ste njegov heroj! Pokažite mu kako se treba ponašati, a kada vaše dete odraste, bićete iznenađeni koliko se dobro slažete i koliko toga zajedničkog imate. A otkud to? Otud što je on isti tata!

Odlomak iz knjige “Strah od očinstva:Knjiga za momke koji misle da ne žele da imaju decu”, autora Skota Kelbija.