20 stvari koje možete reći svom detetu kada ono neće da vas sluša

Autor: Vendi Snajder (Wendy Snyder)

Roditeljstvo nas može poučiti mnogo čemu, a jedna od najboljih lekcija je da su naša deca poput jabuka, koje obično ne padaju daleko od drveta. Deca su nam često najbolje ogledalo u kome prepoznajemo svoje ophođenje u domu i van njega.

Sigurna sam da nam je svima potrebno da svoje roditeljstvo utemeljimo na strpljenju, saosećanju i pozitivizmu.

Kada se moj lični svet okrenuo (one godine kada sam sa punog radnog vremena u američkoj privredi prešla na puno radno vreme domaćice i majke), stvari su postale zaista teške na mom putu roditeljstva, a moji pogledi su se drastično promenili.

Ubrzo sam shvatila da Bog, preko moje ekstremno svojeglave trogodišnje kćeri (naizgled uvek spremne da pravi nestašluke), pokušava da me pouči nekim neverovatnim stvarima.

Jedna od njih je bila da, bez obzira na koliko načina pokušavala da poučim svoju ćerku kako da bude učtivo i ljubazno maleno stvorenje, primer koji sam joj ja davala svojim ponašanjem i ophođenjem sa njom predstavljao joj je najbolju pouku.

Vremenom sam otvorila svoje srce onome čemu me je Bog poučavao kroz poteškoće u odgajanju zahtevnog deteta i svoj oštar, negativan i preteći ton zamenila sam neutralnim, ohrabrujućim i tonom punim razumevanja, koji mnogo više doprinosi rešavanju problema (to je zahtevalo mnogo vežbe i još uvek radim na tome).

Uz malo strpljenja i vere, promena stila komunikacije ne samo da je pomogla da se ponašanje moje devojčice dramatično popravi, već je dovela i do toga da se ja osećam mnogo samouverenije u pogledu načina na koji je odgajam.

Ophođenje ispunjeno saosećanjem, poštovanjem, ljubaznošću, strpljenjem i nežnošću savršeno se slagalo sa načinom na koji bih i ja volela da se drugi odnose prema meni.

Lekcija koju sam naučila donela je višestruku korist. Razgovarajte sa malim ljudima sa integritetom na način kako biste vi voleli da se sa vama razgovara i rezultati će doći sami po sebi.

To je bilo mnogo lakše reći, nego praktično primeniti, pa sam naučila koliko je važno prihvatiti princip “milost iznad krivice”. Kao roditelji, nekada u tome uspemo, a nekada ne.

Ovih 20 pozitivnih fraza predstavljaju odličnu polaznu osnovu za otpočinjanje promena u načinu na koji komunicirate sa svojim detetom:

1.) “Šta treba da imaš na umu?”

Umesto: “Pazi.”

Primer: “Šta treba da imaš na umu dok se igraš u parku?” ili “Molim te, kreći se polako kao pažljiva kornjača dok hodaš po tom zidiću.”

Zašto ovo uspeva? Deca nas obično ignorišu kada im nešto stalno ponavljamo. Umesto toga, uposlite njihovu sposobnost kreativnog razmišljanja i time ih podstaknite da ponovo preduzmu mere predostrožnosti. Ili im jednostavno dajte jasna uputstva šta od njih tražite.

2.) “Molim te, govori tiho kao miš.”

Umesto: “Prestani da se dereš!” ili “Tišina!”

Primer: “Molim te pričaj nežno ili šapući”, (i sami to izgovorite šapatom) ili “Sviđa mi se tvoja pesma, ali da bi pevao glasno treba da izađeš napolje ili da odeš u igraonicu.”

Zašto ovo deluje? Neka deca su prirodno glasnija od druge. Ako im je problem da pričaju tiše, pokažite im gde mogu otići da bi bili glasni, a takođe iskoristite moć šaputanja. U kombinaciji sa nežnim dodirom i gledanjem u oči, šaputanje je neverovatno efikasan način da se deca navedu da vas slušaju.

3.) “Želiš li da to sama uradiš ili ti treba moja pomoć?”

Umesto: “Treći put ti ponavljam, smesta da si to uradila!”

Primer: “Vreme je da krenemo. Hoćeš li se sama obuti ili želiš da ti pomognem?” ili “Želiš li da sama sedneš u svoje sedište ili da te ja namestim?”

Zašto ovo uspeva? Deca uglavnom izuzetno dobro reaguju na ukazano poverenje. Pružite im mogućnost izbora i njihova sposobnost kritičkog razmišljanja nadvladaće iskušenje da vam se usprotive.

4.) “Šta si naučila iz ove greške?”

Umesto: “Sram te bilo!” ili “Trebalo je da znaš šta će se desiti.”

Primer: “Šta si naučila iz ovoga?” ili “Šta si shvatila i kako ćeš sledeći put postupiti da ne bi imala neprilike u školi?”

Zašto ovo deluje? Usredsređivanje na motivaciju za promenu ponašanja u budućnosti uglavnom daje mnogo bolje rezultate nego pridikovanje zbog lošeg ponašanja u prošlosti.

5.) “Molim te….”

Umesto: “Nemoj da…” ili “Prestani!”

Primer: “Molim te, pomazi kucu nežno” ili “Molim te, složi cipele u plakar.”

Zašto ovo deluje? Da li mi provodimo dan govoreći konobaricama, kolegama ili prijateljima šta ne želimo? Naravno da ne! Ne bismo baš najbolje prošli kada bismo rekli: “Nemojte mi doneti kafu sa šlagom” ili “Ne bih želeo da poručim piletinu.” Takav vid negativne komunikacije ne prolazi dobro i nepotrebno opterećuje odnose. Umesto da naglašavate ono što ne želite, tražite ono što želite.

6.) “Danas trčimo trku. Zato moramo da se brže krećemo!”

Umesto: “Požuri!” ili “Zakasnićemo!”

Primer: “Danas smo svi gepardi. Hajde baš da vidimo koliko smo brzi!”

Zašto ovo pomaže? Dopustite im da nekada budu poput kornjača! Svima nam dobro dođe povremeno usporavanje, tako da potrudite se da obezbedite da neka jutra budu opuštena i da se deca mogu kretati bez žurbe.

7.) “Želiš li da kreneš sada ili za pet minuta?”

Umesto: “Vreme je za polazak… odmah!”

Primer: “Momci, hoćete li da pođete odmah ili želite da se igrate još 10 minuta pre nego što krenemo?”

Zašto ovo funkcioniše? Deca vole da se pitaju oko sopstvene sudbine; naročito veća deca! Ovo zahteva neku dozu proaktivnosti, ali čudesno deluje! Dajte im mogućnost izbora i oni će mnogo bolje odreagovati kada kažete: “U redu, 10 minuta je prošlo. Vreme je za polazak.”

8.) “Hajde da dodamo tu igračku koju želiš na tvoju listu rođendanskih poklona.”

Uzdržite se od: “Nemamo novca za to” ili “Ne! Rekla sam da nema kupovine igračaka!”

Primer: “Nisam spremna da ti to kupim sada. Da li bi hteo da to stavim na listu poklona za Novu godinu?”

Zašto ovo pomaže? Budimo iskreni, mi najčešće MOŽEMO priuštiti lego kockice od 5 dolara na kasi, ali mi jednostavno ne želimo da ih kupimo. Ali, onda odemo i kupimo sebi piće u kafiću za otprilike isti iznos. Umesto što se žalimo na svoje prihode i stvaramo kod dece osećaj oskudice, trebali bismo da prihvatimo svoje granice i da ih naučimo kako da dođu do onoga što žele (za rođendan, zarađivanjem, štednjom itd).

9.) “Stani! Hajde udahni duboko. A sada polako kaži šta želiš.”

Umesto: “Prestani da kmeziš!”

Primer: “Hajde da stanemo, da zajedno duboko udahnemo. A sada pokušaj ponovo da kažeš šta želiš.”

Zašto ovo deluje? Obavezno napravite i ovo. Nastavite da to blago ponavljate dok im pokazujete kako da dišu duboko, sve dok se potpuno ne smire i promene način na koji govore.

10.) “Poštuj i sebe i druge.”

Odustanite od: “Budi dobra!”

Primer: “Ne zaboravi da poštuješ i sebe i druge iako si nervozna.”

Zašto ovo deluje? Ovde morate biti jasni i precizni, jer deca često ne prihvataju uopštene pridike kojim ih zaspemo. Zahtevajte tačno ono što želite od deteta i tražite da vam ponove ono što smatrate da je važno.

11.) “Upotrebite svoje veštine timskog rada.”

Uzdržite se od: “Ne zapovedaj mi!” i “Niko neće hteti da se igra s tobom ako se tako ponašaš.”

Primer: “Pravi si vođa. Ne zaboravi da upotrebiš svoje veštine u timskom radu danas. Postavljaj pitanja drugovima, umesto da im zapovedaš i dopusti i drugima da budu vođe.”

Zašto ovo funkcioniše? Mnogoj deci koja imaju jaku želju da vode (ili da se osećaju moćno) se govori da previše zapovedaju ili da niko neće hteti da se igra sa njima ako se tako budu ponašali. Umesto toga, postanite trener svojoj deci i učite ih kako da budu vođe sa integritetom – postavljanjem pitanja, a ne zapovedanjem, davanjem ličnog primera, a ne samo rečima, kao i davanjem prilike drugima da i oni dođu na red da vode.

12.) “Treba da uradiš…”

Umesto: “Prestani da radiš…” i “Nije uredu da to…”

Primer: “Treba da nežno pomaziš kucu, njoj se to sviđa i sedeće pored tebe duže ako si nežan prema njoj.” “Treba da usporiš i hodaš kao kornjača, umesto da trčiš kao konji na trkama, jer je to opasno raditi na parkingu.”

Zašto ovo deluje? Deca mnogo bolje reaguju kada s njima razgovaramo bez tog optužujućeg tona u glasu. Takođe, iskazivanje onoga što od njih očekujete je najbolji način da decu povedete u smeru u kome želite (umesto fokusiranja njihove pažnje na ono što ne želite).

13.) “Zdravo je i sasvim je u redu isplakati se.”

Umesto: “Ne ponašaj se kao beba” ili “Ne cmizdri”.

Primer: “Normalno je osećati se tužno. Ovde sam ako ti zatrebam, ali verujem da možeš naći načina da se postaraš za sebe.”

Zašto ovo funkcioniše? Neverovatno je kako deca reaguju kada nisu pod pritiskom da “potisnu svoja osećanja” ili da prestanu da se prenemažu. Ojačajte kod njih poverenje u sopstvene snage i naučite ih da mogu da prođu kroz to i da će na taj način brže savladati osećanje tuge. Pomozite im da izgrade samopouzdanje.

14.) “Na koji način ćeš rešiti ovo?”

Umesto stalnih pokušaja da sve dovedete u red, npr.: “Uradi…. i sve će biti u redu. Nije to ništa” ili “Zašto si uvek tako emotivna? Evo, kolačić će ti pomoći da se osećaš bolje.”

Primer: “Normalno je biti… Šta bi mogla da učiniš da bi se bolje osećala?”

Zašto to pomaže? Naučiti dete kako da se samo postara za sebe je neverovatan dar! Deca koja nauče da se sa integritetom suočavaju sa emotivnim problemima i da preuzimaju aktivnosti koje ih umiruju imaće manje problema i izraženije samopouzdanje.

15.) “Zastaću, udahnuću duboko i sačekati da završiš.”

Umesto: “Pusti mene da to uradim.”

Primer: “Izgleda da ti treba vremena. Sešću i sačekaću dva minuta ili ću složiti sudove u mašinu za pranje sudova dok čekam.”

Zbog čega ovo deluje? Često smo mi, roditelji, ti koji treba da malo “ohlade”. Zastanite i dopustite svojoj deci da se pomuče da vežu pertle ili da na osnovu znakova odrede koje dugme treba da pritisnu u liftu. Deca nas često podsećaju da smo im potrebni. Neka vam ne smeta što je krevet nevešto spremljen ili što je leva cipela na desnom stopalu i obrnuto. Cilj je dopustiti deci da pokušaju nešto, pa ako ne uspeju, da onda ponovo pokušaju i tako postepeno grade osećaj da su sposobna – da ne bi uvek bila zavisna od nas i naše pomoći!

16.) “Volim te bez obzira na sve.”

Umesto: “Niko neće biti s tobom ako se loše ponašaš” ili “Nećeš dobiti zagrljaj i poljupce nakon ovoga.”

Primer: “Bez obzira kako se ti ponašao, ja te i dalje volim i voleo bih kada bi sledeći put zamolio brata da ti da igračku, umesto da mu je otimaš.”

Zašto ovo deluje? Bezuslovna ljubav je u korenu pozitivnog roditeljstva i znači da naša ljubav prema deci ne zavisi od toga koliko se ona lepo ponašaju određenog dana. Mi ih volimo svim srcem bez obzira na sve. Kada usađujemo ovu istinu u njih, mi ispunjavamo njihovu potrebu za pripadanjem, što je ključni motivacioni faktor koji nam dr Rudolf Draikurs (Rudolph Dreikurs, utemeljivač pozitivnog roditeljstva) pomaže da shvatimo. Kada su ispunjene suštinske potrebe deteta, ono se ponaša ispravnije.

17.) “Još uvek mi …. nije prikladno.”

Uzdržite se od: “Nisi dovoljno odrastao za to” ili “Previše si mala za to.”

Primer: “Nije mi u redu da šetaš po tom zidiću, jer se bojim da ne padneš i ne povrediš se.”

Zašto ovo funkcioniše? Kada smo svesni svojih strahova i briga, naša deca reaguju na to i bolje shvataju i poštuju naše granice. Deca se obično osećaju dovoljno zrelom, dovoljno jakom, velikom i sposobnom da čine velike stvari, poput brze vožnje biciklom, penjanja na visoke ograde i nošenja velikih čaša sa sokom… Ali, mi smo ti koji još uvek nismo spremni da im dopustimo da preuzmu te rizike. Otvoreno kažite to svojoj deci i ona će biti opreznija.

18.) “Pošto ti je stalo do toga, volela bih da ti odlučiš.”

Umesto: “Baš me briga!”

Primer: “Znaš šta? Ja nemam problema s tim, stoga slobodno ti odluči. Baš bi mi dobro došla tvoja pomoć.”

Zbog čega ovo daje rezultat? Kada nam zaista nije bitno za šta će se odlučiti, to je prava prilika da damo na važnosti svojoj deci i da im dopustimo da vode i donose odluke. Dobre vođe su istovremeno i dobri sledbenici, tako da davanje prilike deci da donesu neke odluke predstavlja odličan način da ih naučimo tome.

19.) “Verujem u tebe i tu sam da te podržim.”

Umesto: “Ja ću se pobrinuti oko toga” ili “Zašto ja moram sve da radim umesto tebe?”

Primer: “Vidim kako ti ovo teško pada, ali verujem da ćeš uspeti u tome. Ovde sam da ti pomognem ako su ti potrebni saveti kako da se snađeš u ovim okolnostima.”

Zašto je ovakav pristup uspešan? Veoma je važno da mi, kao roditelji, pružimo svojoj deci dobru osnovu za uspeh u ovom svetu tako što ćemo ih naučiti kako da se brinu o sebi, rešavaju svoje probleme i imaju veru u svoje sposobnosti. Pružanje podrške umesto preuzimanja stvari u svoje ruke najčešće zahteva više strpljenja, ali i razvija detetovo samopouzdanje i unutrašnju motivaciju na najlepši mogući način.

20.) “Kako se osećaš?”

Umesto: “Smiri se! Ne treba da se uzbuđuješ!”

Primer: “Vidim da si uzrujana. Kako se osećaš?”

Zbog čega ovo daje rezultate? Pomaganje deci da prepoznaju svoja osećanja, kao i da ih pokažu, važan je element pozitivnog roditeljstva. Kada se deca naviknu da prihvataju svoja osećanja i da ih slobodno iskazuju (umesto da ih poriču i stalno pokušavaju da ih prikriju), odnosi postaju jasniji i ispunjeni uzajamnim poštovanjem.

 

 

(Visited 1.905 times, 1 visits today)

1 Comment

  1. Dragana 13/06/2018 at 11:37 am

    Detetu je primarno pruzati podrsku u svakom momentu, a na koji cete to nacin raditi zavisi od toga kakvo je konkretno vase dete, kako ga vaspitavate itd.

    Reply

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *