Postoji jedna nema tragedija koja se razvija upravo sada, u našim domovima, a tiče se naših najdragocenijih dragulja – naše dece. Kroz moj rad sa stotinama dece i porodica kao profesionalni terapeut, svedok sam odigravanju ove tragedije pred svojim očima. Naša deca su u užasnom emocionalnom stanju! Popričajte sa nastavnicima i profesionalcima koji rade ovaj posao najmanje 15 godina. Ćućete istu ovu zabrinutost. Štaviše, u prošlih 15 godina, istraživači su objavljivali alarmantnu statistiku o naglom i stabilnom povećanju mentalnih bolesti kod dece, što sada doseže do epidemijskih razmera:

– 1 od 5 dece ima mentalnih problema
– porast ADHD (poremećaja pažnje) za 43%
– porast tinejdžerske depresije za 37%
– porast suicida kod dece od 10-14 godina za 200%

Koliko dokaza nam je još potrebno da bismo se probudili?

Ne, “sam porast u dijagnostici” nije odgovor!
Ne, “oni su samo tako rođeni” nije odgovor!
Ne, “za to je kriv školski sistem” nije odgovor!
Da, koliko god da je bolno priznati, u mnogim slučajevima, MI, roditelji, smo odgovor na mnoge dečje probleme!

Naučno je dokazano da mozak ima kapacitet da se prilagodi okolini. Nažalost, sa ovakvom okolinom i stilovima roditeljstva koje nudimo svojoj deci, mi prilagođavamo njihove umove u pogrešnom smeru i doprinosimo njihovim izazovima u svakodnevnom životu.

Da, uvek ima i bilo je dece koja su rođena sa nedostacima i uprkos najvećem zalaganju njihovih roditelja da im pruže dobro izbalansiranu okolinu i vaspitanje, njihova deca nastavljaju sa borbom. Ovo NISU deca o kojima ja govorim ovde.

Govorim o mnogim drugima čiji su izazovi oblikovani faktorima okoline koje roditelji, sa svojim najboljim namerama, pružaju svojoj deci. U toku svoje prakse sam se uverila, u trenutku kada roditelji promene svoju perspektivu u vaspitanju, ova deca se menjaju.

Šta nije u redu?
Današnjoj deci su uskraćene osnove zdravog detinjstva, kao što su:

– emotivno dostupni roditelji
– jasno definisane granice i vođenje
– odgovornosti
– izbalansirana ishrana i adekvatan san
– kretanje i aktivnost van kuće
– kreativna igra, društvena interakcija, mogućnosti za neinstruirano vreme i dosadu

Umesto toga, deci se nudi:

– digitalno opijeni roditelji
– opušteni roditelji koji daju svojoj deci da “Vladaju svetom”
– osećaj prava umesto odgovornosti
– neadekvatan san i neizbalansirana ishrana
– sedelački način života
– beskrajna stimulacija, tehnološki bejbisiteri, instant zadovoljenje, odsustvo trenutaka dosade

Da li iko moža zamisliti da je moguće vaspitati zdravu generaciju u ovako nezdravoj okolini? Naravno da ne! Ne postoje prečice u vaspitanju, i ne možemo prevariti ljudsku prirodu. Kao što vidimo, ishodi su poražavajući- Naša deca plaćaju gubitak izbalansiranog detinjstva svojim emocionalnim zdravljem.

Kako to popraviti?

Ako želimo da naša deca porastu u srećne i zdrave osobe, moramo se probuditi i vratiti osnovama. Još uvek je to moguće! Ovo znam zato što stotine mojih klijenata vide pozitivne promene u emocionalnom stanju svoje dece za samo nekoliko sedmica (a u nekim slučajevima, čak i za nekoliko dana) primenjivanja ovih preporuka:

Postavite granice i zapamtite da ste vi RODITELJ svog deteta, a ne prijatelj.
Ponudite deci izbalansirani način života ispunjen onim što je njima potrebno, ne samo onim što oni žele. Nemojte se plašiti da kažete NE! svojoj deci ako ono što žele nije ono što im je potrebno.

– neka hrana bude nutritivna i ograničite grickanja
– provedite jedan sat u toku dana u prirodi: vozite bicikle, šetajte, pecajte, posmatrajte ptice-insekte
– imajte obroke bez tehnologije za stolom
– igrajte jednu društvenu igru dnevno
– uklkjučite svoju decu u dnevne poslove (sklapanja veša, sklanjanje igračaka, vraćanje odeće na mesto, rasporedjivanje namirnica, postavljanje stola…)
– primenite doslednu rutinu u spavanju da bi vaše dete imalo dovoljno sna u sobi u kojoj nema tehnologije

Učite ih odgovornosti i nzavisnosti. Nemojte biti zaštitnički nastrojeni prema njima u malim porazima. To ih uči veštinama koje im pomažu da prevaziđu veće životne izazove:

– nemojte spremati ranac svog deteta, nemojte ga nositi, nemojte nositi u školu njegov ručak koji je zaboravilo, nemojte ljuštiti bananu petogodišnjem detetu. Učite ih veštinama, nemojte stvari obavljati umesto njih.

Učite ih odloženom zadovoljstvu i pružite priliku za dosadu, jer je dosada vreme kada se kreativnost budi:

– nemojte se osećati odgovornim da morate zabavljati svoje dete.
– nemojte koristiti tehnologiju kao lek za dosadu.
– izbegavajte tehnologiju za vreme obroka, u kolima, restoranima, tržnim centrima. Iskoristite ove trenutka kao mogućnost da vežbate njihove umove da funkcionišu kada im je dosadno.
– pomozite im da naprave svoju prvu pomoć za dosadu kroz aktivnosti za takve trenutke.

Budite emocionalno dostupni da biste se povezali sa svojom decom i učili ih samoregulisanju i društvenim veštinama:

– isključite svoje telefone dok deca ne odu na spavanje da biste izbegli digitalno ometanje pažnje.
– budite emocionalni trekker svom detetu. Učite ih da prepoznaju i suoče se sa frustracijama i ljutnjom
– učite ih pozdravljanju, redu, deljenju, empatiji, manirima za stolom, veštinama u komunikaciji
– povežite emotivno – oshujte se, grlite, ljubite, golicajte, čitajte, plešite, skačite ili puzite sa svojim detetom.

Moramo napraviti promene u životima svoje dece pre nego što cela ova generacija dece bude pod lekovima! Još uvek nije kasno, ali će uskoro biti…

Izvor: www.yourot.com