Deset strategija manipulacije putem medija

Na osnovu rada jednog od najuticajnijih svetskih intelektualaca, američkog lingviste Noama Čomskog, donosimo vam spisak od deset strategija manipulacije putem medija.

1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE

Pažnju javnosti preusmeravati s važnih  problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna znanja potrebna za  razumevanje sveta.

2) STVARANJE PROBLEMA

Ova metoda se naziva još i „problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem da bi se izazvala reakcija kod dela javnosti. Na primer, potrebno je ciljano izazvati i prenositi vesti o nasilju, kako bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode i ekonomsku krizu, ili pak  radi opravdavanja rušenja socijalne države.

3) POSTUPNOST PROMENA

Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, istu treba uvoditi postepeno, „na kašičicu”, dakle, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, sprovode se politikom malih koraka. Svet se tako vremenom neprimetno menja, bez buđenja svesti o promenama. (Čuveni eskperiment s postepenim kuvanjem žabe.)

4) ODLAGANJE

Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene jeste njihovo najavljivanje  unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno priviknu na same ideje o promeni. Osim toga, i „zajednička nada u bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.

5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA

Kada se odraslima obraćamo kao deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje kritičku svest i poruka samim tim ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam se u velikoj meri primenjuje i u reklamama.

6) BUĐENJE EMOCIJA

Zloupotreba emocija predstavlja klasičnu tehniku koja se koristi u izazivanju kratkog spoja u razumnom prosuđivanju. Kritičku svest zamjenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.

7) NEZNANJE

Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije uz njihov pristanak. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.

8) VELIČANJE GLUPOSTI

Javnost treba  podsticati da prihvata  prosečnost. Potrebno je ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.

9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE

Treba uveriti svakog pojedinca da je isključivo on sam odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.

10) ZLOUPOTREBA ZNANJA

Brzi razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, a to je vladajuća elita. „Sistem”, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.

(Visited 3.185 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *