Kako ljudski MOZAK odlučuje koje će USPOMENE sačuvati

Mi svakoga dana proživljavamo na hiljade situacija i trenutaka koji imaju potencijal da postanu uspomene. A sa druge strane, kada pokušavamo da se setimo nečega što je juče bilo teško nam ide… Pogledajte odgovor na pitanje kako mozak selektuje uspomene i kako odlučuje koje će uspomene sačuvati.

Mozak koristi veliki broj automatskih mehanizama kako bi utvrdio koje informacije da zadrži, dok sve druge prirodno blede. Mozak je tokom hiljada godina evolucije utvrdio princip kojim selektuje informacije koje su mu najpotrebnije za preživljavanje. Druge su bile izostavljane kako prve ne bi bile ugrožene.

Pogledajte neke od heuristika za pamćenje:

Repeticija
Stvari koje se često događaju su ili veoma važne ili u potpunosti nevažne. Čak i ukoliko nisu od značaja one bivaju indentifikovane kako bi bile uklonjene iz percepcije. Sa druge strane, kako bi pokrenuli moždana kola učenici ponavljaju gradivo pre ispita.

Prvi i poslednji
Stvari koje su se desile prve obično su važnije jer predviđaju šta će se desiti kasnije. A stvari koje su se nedavno desile su nam upečatljivije jer su nam najbliže. Postoji tendencija da se stvari u sredini zaboravljaju. To je razlog zašto gomila prezentacija počinje i završava se ključnim tačkama predavanja, piše Quora.

Iznenađenje
Neuobičajene stvari iskaču. Ovo podrazumeva slučajnost ili događaj koji dovode do nečega nepredviđenog. Što je iznenađenje veće bolje će se pamtiti. Ukoliko vas pozove neka osoba baš u trenutku kada ste mislili na nju dugo ćete to pamtiti jer je nesvakidašnje.

Uticaj emocija
Emocije su odgovorne za prioritizaciju mozga. Emocije su odgovorne za kategorizaciju događaja. Na primer za vreme saobraćajne nesreće sećate se nekih posebnih stvari, imate osećaj kao da se vreme usporilo i ne pamtite sve detalje. Vreme se zapravo ne usporava već mozak procesuira gomilu detalja koje obrađuje usled jakih osećanja i zato se događaj pamti ovako. Emocije su tada izražene i taj događaj postaje zapisan u mozgu.

Ono što dovodi do pozitivnog ili negativnog ishoda
Sistemi u mozgu odgovorni za ponašanje i navike okrenuti su eventualnim ishodima ili percepciji. To je razlog zašto zavisnosti poput kockanja tako dugo opstaju. Na automatu se dugo ništa ne događa ali kockar živi za poznati zvuk pobede i zveckanja novčića. Druge zavisnosti kao droga, kofein i nikotin čine da osećaj uzete doze postaje prioritet u mozgu. Dopamin koji je signal za nagradu je u ovim slučajevima veoma aktivan u kreiranju memorije. Takođe emocije od negativnog ishoda imaju isti učinak.

 

Izvor: www.bizlife.rs

(Visited 4.758 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *