Kada pitate ljude šta bi najviše od svega voleli u životu, najveći broj njih će vam reći da bi želeli da budu srećni. Međutim kada malo detaljnije sagledamo ponašanje većine nas (a i istraživanja nam to potvrđuju), ispostavi se da smo spremni da žrtvujemo sreću iz najrazličitijih velikih i malih razloga. Kako je moguće da tako često odustajemo od onoga što najviše želimo?
Sigurno vam se desilo ili barem viđate ljude koji nose malu, usku ili neudobnu garderobu i žrtvuju komfor (osećaj ugodnosti, zadovoljstva) zarad mode. Tu su na primer i često neudobne visoke potpetice, koje ne samo da nam ne donose sreću već nam ponekad donose i bol. Dakle, na banalnom primeru vidimo koliko zapravo često žrtvujemo sreću zarad izgleda.
Ulazimo u raznorazne konflikte, koji često postanu nekonstruktivni, razvijaju se i traju samo zato što insistiramo da se stvari događaju onako kako mi želimo, insistiramo da smo u pravu, umesto da se usmerimo na najednostavnije rešenje, taman i ne bilo ono naše, i povratimo dobar odnos, zdravu atmosferu, i na kraju krajeva naše zadovoljstvo. Spremni smo da žrtvujemo sreću zarad insistiranja na uverenju da je naš način jedini moguć i jedini ispravan.
Ponašamo se onako kako drugi ljudi od nas to očekuju, donosimo odluke rukovodeći se idejom da sve vreme moramo imati odobrenje, prihvatanje i slaganje drugih za sve što radimo. Tako na primer ljudi čak i proslavu venčanja organizuju u skladu sa običajima i očekivanjima familije i prijatelja, a zanemaruju svoje želje. Dan koji bi trebalo da simbolizuje sklapanje braka i slavlje povodom zajednice dvoje ljudi, preraste u velike količine stresa i truda da se udovolji velikom broju ljudi (često pogrešno izjednačavamo sreću drugih ljudi sa odobravanjem od strane drugih, što nikako nije isto). Žrtvujemo sreću zarad odobrenja drugih.
Između manje plaćenog posla koji volimo i posla koji sa sobom nosi mnogo stresa ali veću zaradu ljudi često biraju opciju sa više novca. Deklarativno se većina ljudi izjasni za prvu opciju, ali kada se nađe u konkretnoj situaciji odabere drugu (Raghunathan, 2015). Žrtvujemo sreću za novac.
Svakako da mnoge od ovih odluka donosimo vođeni idejom da će nam naši izbori doneti više sreće dugoročno ili sreću na posredan način. Naravno da je potpuno konstruktivno odustati od kratkoročnog zadovoljstva zarad viših ciljeva. Ipak, čini se da od sreće odustajemo i bez potrebe. Pitamo se zašto? Zbog straha, niske tolerancije na frustracije, tako nam je lakše, zato što sreća zahteva napor koji ne želimo da uložimo? Koji god razlog imali važno je da postavimo sebi pitanje: Da li je taj razlog dovoljno dobar da odustanemo od sreće, koja nam je toliko važna, i kada žrtvujemo sreću šta time zapravo dobijamo ili mislimo da dobijamo.
Autor: Bojana FIlipović
Izvor: timecentar.rs