O prirodi Ljubavi

Ko sam ja, šta stvarno želim od sebe, života, drugih…? – to su pitanja koja me povremeno teraju da zastanem, povučem se u sebe, u tišinu, i potražim odgovor. Znam da bez tog odgovora ne mogu dalje. Suviše boli…

U jednome su svi ljudi isti:

Dolaze iz Ljubavi, čeznu za Ljubavlju, i vraćaju se u Ljubav.

Ili: Dolaze iz Boga, čeznu za Bogom, i vraćaju se Bogu.

Ili: Dolaze iz Jedinstva, čeznu za Jedinstvom (žive u iluziji odvojenosti), i vraćaju se u Jedinstvo…

Sva ljudska ispoljavanja, ma kako neshvatljiva bila (strahovi, zločini, osvete, ljubomore,posesivnosti, laži…) izraz su čežnje za Ljubavlju, Bogom, Jedinstvom sa samimsobom, i pogrešne misli da se to može postići uzimanjem, grabljenjem, a ne davanjem…

Ljubav ne boli. Ono što boli je strah, sumnja, briga, osećaj gubitka – svi pojavni obliciiluzije odvojenosti… Ljubav ne poznaje osećaj gubitka. Ljubav je van svake kontrole,izvan straha i vezanosti, pa tako i izvan mogućnosti gubitka. Kada je sve što imam u meni – šta je to što mogu izgubiti? Ljubav gubi jedino kada nije tu, kada je odsutna, kada su na njenom mestu strah, sumnja, briga, želja za kontrolom, posedovanjem, ograničavanjem i vezivanjem. Pošto je Ljubav sama sebi izvor, niko ti je ne može oduzeti niti dati. Može je samo probuditi i umnožiti… Ti si davalac i primalac istovremeno. Dati znači primiti. Primiti znači dati. Od Ljubavi se ne može ništa oduzeti. Ljubav je uvek cela, ma koliko dala od sebe. Zato što je Ljubav sve što jeste.

Ljubav je sila koja pomera planine – ako treba da budu pomerene. To je izvorna snaga koja se izliva iz čistog srca. I ne može se ispoljiti bez oprosta sebi i drugima, pokajanja,samoprihvatanja i ljubavi prema sebi. Ne može se ispoljiti pre unutrašnjeg oslobođenja.

Samo slobodno srce je srce koje zna da voli. Ono vidi najdublju, suštinsku potrebu drugog. I zna tačan odgovor na nju. Sve drugo je sentiment, zaljubljenost, iluzija,čežnja, želja, potreba, glad za ljubavlju i prihvatanjem, posesivnost, iluzija, san…

Ljudi se razboljevaju i pate ne od neuzvraćene, već od neispoljene Ljubavi.

Ljubav ne boli. Ono što boli je iznevereno očekivanje, želja, vezanost, laž – sve što nijeLjubav, sve što nije Istina. Kad god nas nešto boli, znači da nismo u Istini, u Ljubavi.

Svako očekivanje koje projektujemo spolja, na stvari, ljude i događaje izvan nas – potencijalni je izvor bola, jer tada kažemo Univerzumu da nismo celoviti, da sami sebi nismo dovoljni i da nam treba još!

Onaj ko iskreno voli, voli bez zahteva, očekivanja i projekcija svojih želja i potreba.

Ljubav je samoj sebi nagrada i hrana. Ljubav je izvor radosti koji se izliva na svet, a ne ponornica koja bi sve da proguta, uvuče i zadrži za sebe. Ljubav je nezasita u davanjui ne ispoljava se uvek na nedvosmisleno isti način. Često su udarci, bol i patnja njeni znaci, nežne ćuške našeg Izvora, koja kaže: «Ne tamo!», i vraća nas na put Istine, Ispravnosti i Ljubavi.

Ljubav je radost davanja bez očekivanja bilo čega zauzvrat. Ljubav je isto što i Bog – beskonačni davalac.

Izvor: ekologijasvesti

(Visited 12.395 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.