Nije trebalo oklevati, premišljati se.

Nismo smeli da dopustimo da strah preotme išta od vremena i prostora koje nam je darovano da bi se posvetilo ljubavi.
Nismo smeli da dopustimo strahu da zaokupi našu pažnju.
Nismo smeli, jer pažnja života pripada samo ljubavi.

Strah može potkradati naše dane, potkopati deo našega pouzdanja, samo ako mu mi to dopuštamo. Bez nas on je nemoćan.
Po nama, samo po nama, on stiče moć, razaralačku moć.
Strah ne može ništa osim usporavati, sprečavati stvaralačku moć ljubavi. A do nas je da života, da ljubavi, bude više, da put kojim prolazimo bude prepoznatljiv po ljubavi.
Da oni s kojima živimo iskuse da su ljubljeni.
I to sada.

Valja nam se čitavim bićem predati ljubavi, zauzeti se za dobro.
Zauzeti se da ono izrasta, da se umnožava.
I ako treba patiti zbog ljubavi, ako treba stradati, bolje je to, ljudskiji je izbor, nego skloniti se u strahu, iščeznuti u njemu.
Jer nemamo mnogo vremena u kojemu možemo iskazati ljubav, oblikovati svet ljubavlju. Nemamo mnogo vremena.
I zbog toga svime što jesmo, treba da pripadamo ljubavi, za nju se zauzimati.

Jednoga dana ćemo znati.
O, kada bismo se već danas odlučili.

Izvor: www.savjetnikuspjeha.com