Autor: Tatjana Divjak

Prava je mudrost uvideti na koje situacije u životu možemo da utičemo pa i da ih menjamo, a na koje ne možemo pa bi iz tog razloga trebalo da ih prihvatimo. Katkad su trud i napor potpuno kontraproduktivni, a strpljenje najveća vrlina…

Prihvatanje situacije takvu kakva jeste zapravo je nepružanje otpora. Niko ne kaže da je ovaj trenutak savršen, ali treba ga videti upravo onakvim kakav i jeste. Imate li izazove u životu? Naravno, pa ko ih nema!? Ljubav, karijera, porodica, prijateljstvo, zdravlje… Nije lako održavati ravnotežu u modernom načinu života i biti ispunjen u svakom od tih područja. Ali ako ste na bilo kojem od polja u situaciji koja je daleko od one kakvu želite, razumem vas. I ja sam u životu nailazila na teškoće, manje ili veće.

 

Nije da vas tešim, ali kako god se osećali u ovom trenutku, sigurno niste jedini koji svoju svakodnevicu doživljava teškom. Možda želite ponešto ili znatno drugačiju situaciju, a možda samo ne želite ovu koja vas trenutačno muči. Bilo da je reč o besparici, o odnosu koji vam oduzima energiju ili o usamljenosti jer nemate partnera, nešto je svim tim situacijama zajedničko: pitanje možete li šta da učinite kako bi ponovno uspostavili kontrolu. Zbog potrebe da kontrolišemo svoje životne okolnosti i okolinu često smo frustrirani jer pokušavamo štošta, a rezultata često nema.

 

Ponekad se zaista ne može učiniti ništa da se nađe rešenje, ali ponekad moramo zapeti i potruditi se. Samo kako znati kad nešto preduzeti, a kada čekati? Kako da znamo da li je neka situacija za nas dobra čak i ako se takvom ne čini? I zašto je dobro otpustiti očekivanja i kako to uraditi? Sva ta pitanja su mučila i mene, i često sam nalazila rešenja, pa neka želim da podelim sa vama. Možda vas podstaknem na promenu ili pak na prihvatanje – jer obe varijante mogu biti dobro rešenje.

Nije lako prihvatiti da je ono što nam se trenutno događa, da se tu ništa ne može. Pokušavamo da nadjemo rešenje i neretko zaglavimo u unutrašnjem konfliktu. Teorija izbora američkog psihijatra Vilijama Glesera deli konflikt na dve vrste:

– istinski

– lažni

Kod istinskog (pravog) konflikta, ma kako se mi ponašali time uopšte ne utičemo na rešavanje problema, već imamo potrebu nešto da preduzmemo umesto da živimo ispunjeno u drugim područjima života i da strpljivo pričekamo promenu okolnosti ili rešenje koje dolazi spolja. Kod lažnog konflikta postoji barem jedno što možemo učiniti, iako nam to nije prihvatljivo – bojimo se, na primer, da odemo iz lošeg braka “jer ne možemo da živimo sami”, ili ne možemo da napustimo slabo plaćen i monoton posao “jer je vreme recesije i posla nema”.

 

Mnogi ne znaju da razlikuju pravi od lažnog konflikta. Gleser kaže da je “ono što činimo suprotno od onoga što je delotvorno: tretiramo pravi konflikt tako kao da će ga veliki napori rešiti (a neće), a lažne konflikte kao da ništa ne možemo da učinimo (a gotovo uvek možemo).” Tako stvaramo bolest ili krizu jer, kad smo u konfliktu, gubimo na to silnu energiju i posledica je patnja. U vreme kada sam bila vlasnica marketinške agencije, osetila sam potrebu za promenom posla. Edukovala sam neiskusne ljude koji bi se, nakon godinu do dve rada sa mnom, sa znanjem koje bi stekli, odlučivali da se “prodaju” nekom drugom. Bila sam cenjena u tom svetu pa im je naziv moje agencije u poslovnoj biografiji značio priliku za probitak. Mene je to koštalo i uloženog novca i energije i stalne potrebe za edukovanjem novih ljudi. Umorila sam se. Bila mi je potrebna promena.

 

Niko ne kaže da je savršeno, ali tako je – kako je

 

Pokušala sam da preduzmem nešto, ali ponuđene opcije mi nisu bile dovoljno atraktivne. Shvatila sam da se stalnim pokušajima da podstaknem promenu samo iscrpljujem te sam se zapitala – koji je moj trenutni izazov i kako na njega treba da odgovorim?

 

Shvatila sam da, s jedne strane, treba pomoći svojim ljudima da preuzmu više odgovornosti za svoj posao, ali da ih pritom treba poštovati i adekvatno vrednovati. Uz to sam se osvestila i prihvatila da je moja temeljna karakterna crta, koja mi u životu donosi mnogo izazova, nestrpljivost. Hoću sve i hoću sad! Kad sam to shvatila – opustila sam se. Počela sam više da se zabavljam i odmaram, a poslove sam prepustila saradnicima.

 

Nepunih godinu dana nakon toga iznenada se pojavilo rešenje: dobila sam ponudu da prodam firmu. Bila sam spremna za to i evo me danas u poslu iz snova koji radim s punim srcem i na zadovoljstvo svojih klijenata i čitatelja. Katkad nam je s poslom i finansijama sve u redu, no možda se u ljubavnom životu susrećemo s mnoštvom prepreka i izazova. Tu je cena često veća nego što bi se mogla iskazati u novcu ili vrednostima vezanim za karijeru. Naučila sam da razlikujem to dvoje. Želite li da živite ispunjeni radošću i mirom, razmislite o tome šta očekujete u odnosima u kojima se ostvarujete. Naučite li da se ne vezujete za ishod, to će vas osnažiti. Vezivanje za bilo šta i bilo koga budi u nama strah. Osvestite svoje potrebe, želje i nade i razmislite šta ste spremni da uložite u odnos, a da zauzvrat ne dobijete ništa osim mira u srcu zbog činjenice da ste dali sve od sebe. Prihvatajte rezultate onakve kakvi su. Tako ćete ojačati sebe, ali i svoju sposobnost da razumete druge.

 

Pozitivna energija: naše oruđe promena…

 

Shvatila sam da treba da otpustim očajnu potrebu za pronalaženjem pravog partnera, da prestanem da se pitam hoću li ga konačno sresti. Setila sam se kako je važan deo moje promene poslovne situacije bilo upravo veselje i opuštenost uz prihvatanje onoga što jeste. Prestala sam da očekujem da mi se dogodi ljubav. I onda se dogodila. Setite se barem jednog događaja ili situacije u životu koja vam je bila neprihvatljiva, a danas zahvaljujete nebesima što se sve završilo baš tako kako jeste. Iako vam se to može učiniti kao potiskivanje i negiranje problema, kad bolje razmislite, obavili ste “posao” najbolje što ste mogli.

 

Ako ste iz tog događaja uspeli nešto da naučite – to neka vam bude dodatna nagrada. Ne mislimo na prošlost i ne bojimo se budućnosti. Prošlost ne možemo promeniti, a budućnost ne možemo predvideti. Ali možemo uticati na to kako se osećamo u ovom trenutku. Prihvatanje je zapravo nepružanje otpora. Nitko ne kaže da je ovaj trenutak savršen. On je upravo onakav kakav mora da bude. Paradoksalno je da se promena događa tek kad smo spremni da prihvatimo stvari onakvima kakve su sada. Jer takve i treba da budu. To često shvatimo tek kada je iza nas.

 

Promenite li tako svoj pogled na život, prihvatite li činjenicu da neki posao niste dobili i da to nije kraj sveta – već sledećeg meseca se možda pojavi nova prilika. Zatim druga, pa treća… A ljubav svog života, od čije ste potrage napokon odustali zadovoljni svojim životom i postignućima, upoznaćete možda, baš kao ja, u avionu dok, dobro raspoloženi, vedri i radosni, budete leteli na odmor. I zajedno ćete leteti u visine…

 

Izvor: lovesnesa