Mnogi se trgnu kad se ugledaju u ogledalu. Za neke je to reakcija na fizičke osobine sa kojima se još nisu pomirili. Znate, „ovaj nos“, „one bore“ ili „taj stomak!“ Ali za druge ogledalo nije samo odraz izgleda, već odraz slike o sebi. Otkrivajući mnogo više od onoga što na prvi pogled izgleda, za ove ljude ogledalo je mučan podsetnik na prošla žaljenja i sadašnje borbe. Nažalost, nije ono što vide to što mrze, već koga vide.
Mi smo stvoreni da odražavamo Njegovo srce.
Sta je sa vama? Šta vidite kad gledate sebe?
Da li sebe posmatrate kroz prizmu svojih problema, bilo da su od juče ili sa onim sa čime se danas suočavate? Ili sebe posmatrate po ugledu na svog Stvoritelja?
Ovo je ključno pitanje koje treba razmotriti. Naravno, način na koji odgovorite utiče na vaše mišljenje o sebi i na ono što smatrate da drugi misle o vama. Ali što je najvažnije, oblikuje ono što verujete da Bog misli o vama, što na kraju diktira vaš život. Ako ne prihvatite ili ne oprostite sebi, velika je verovatnoća da ne verujete ni da će Bog to učiniti. A ako ne verujete da vas Bog prihvata, onda nećete verovati da vas može upotrebiti. Da li vidite spiralu ovog razmišljanja kako vas vuče prema dole?
Ako se borite sa problemima slike o sebi ili postavljate pitanje kako bi vas Bog mogao voleti sa svim vašim manama, nastavite da čitate. Želim da otkrijem tajnu onoga što Bog vidi kada vas gleda, što je takođe osnova zašto ste danas bezuslovno voljeni i potpuno upotrebljivi.
Stvaranje vs ljudi
Počnimo od početka. Nakon stvaranja, Bog je “razgovarao” sa svojom tek rođenom zemljom kako bi stvorio sve vrste biljaka i životinja. „Neka iz zemlje niče vegetacija“, zapovedio je (Post. 1:11, NLT). „Neka zemlja rodi sve vrste životinja“, dodao je (v. 24). Gospod je primetio da su svi rezultati bili dobri. Ali trebalo je da se dogodi nešto daleko bolje.
Sve unutar kreacije odražava kreaciju, ali jedino čovečanstvo odražava samog Boga.
Zaista je tako. Iznenadnom promenom kursa, umesto da zapovedi zemlji da dalje proizvodi, Bog progovara Sebi da doda nešto od sopstvenog izgleda. „Učinimo ljude na svoju sliku da budu poput nas“, odredio je Bog (st. 26). Ovim je kruna stvaranja – ljudi – došla na svet. „Na sliku Božju On ih je stvorio; muško i žensko ih je stvorio “, zaključila je Biblija (st. 27). „I [Bog] je video da je to bilo vrlo dobro“ (st. 31, naglasak dodat).
Kontrast između stvaranja biljaka i životinja i stvaranja ljudi je oštar. Da ne biste propustili značaj, dozvolite mi da ga još jednom istaknem. Prema Svetom pismu, sve što se vidi unutar stvaranja odražava stvorenje (izvedeno iz zemlje), ali jedino čovečanstvo odražava samog Boga. Prvo stvoreno je bilo dobro; ovo drugo bilo je vrlo dobro.
Šta je slika Božja?
Biti stvoren po Božjoj slici je zapanjujući pojam. Ali šta to znači? Da li ljudi fizički liče na Boga? Verovatno ne.
Mnogi pokušavaju da objasne šta je bila Božja namera, neki sugerišu da je Božja sličnost dokazana u izvornoj pravednosti čovečanstva (savršenstvu u kojem smo stvoreni pre greha). Drugi veruju da se odgovor krije u našoj sposobnosti da rasuđujemo i razlikujemo dobro od zla.
Ova objašnjenja mogu delimično biti tačna. Ali razmislite o tome šta slika treba da uradi. Slika je stvorena da bude prikaz ili izraz nečega. Jednostavno rečeno: Bog nas je stvorio kao odraz Sebe, tako da kad drugi vide naš život, mogu znati nešto o Njemu.
Stvaranje je prepuno dokaza koji tvrde da je Bog postojao. „Nebo objavljuje delo ruku Njegovih“, uzviknuo je David (Ps. 19: 1). More zvezda, beskrajne galaksije, sve one ukazuju na Njegove ruke. Ali ti i ja – ljudi stvoreni po Njegovoj slici – trebalo je da učinimo mnogo više od toga. Mi smo stvoreni da odražavamo Njegovo srce. Sa više od sedam milijardi ljudi, ova zemlja je ispunjena sa više od sedam milijardi potencijalnih izraza Božje dobrote, ljubavi, vernosti i praštanja – ako samo odlučimo da ih prikažemo. Ako bismo samo odlučili da vidimo tu nameru.
Da li je greh uništio Božju sliku?
‘Šta je sa grehom?’, Možda se pitate. ‘Zar se čovečanstvo nije odreklo Božje slike s neposlušnošću prvog para, a još više sa našom?’
Ne.
Iako je istina da je mrlja prvobitnog greha iskrivila Božju sličnost u nama (i dalje to čini), nije je uništila ili čak obezvredila. To bi grehu dalo previše moći.
Primetite da je neposredno posle Nojevog potopa Bog još jednom ponovio jedinstvenost čovečanstva: „Jer Bog je stvorio ljude po svojoj slici“ (Post 9: 6). Ovde vidimo da, iako je greh mnoge doveo do uništenja, nije uništio Božju sliku u njima. Da budem jasan: Greh ima sposobnost da uništava ljude, ali ne i Božju sliku. Prema tome, čak i danas čovek koji diše uvek sadrži barem iskru Božjeg lika, bez obzira na sve slojeve iza kojih je skriven.
Osnova Božje bezuslovne ljubavi
Možda glavni filter koji kvari božanski lik nije sam greh, već njegov nusprodukt: stid. Iako ne uvek zbog sopstvenog greha, ali ponekad i zbog tuđe ili opšte posledice delovanja greha u svetu, stid namerava da iskoristi vaše greške ili borbe da definiše ko ste. njegove laži uključuju: „Zbog ovog ili onog nedostojni ste Božje ljubavi; Predaleko si otišao za Božju upotrebu; Bog vam nikada neće oprostiti.’
Kao što se pokazalo neposredno nakon pada Adama i Eve, rezultat srama je sakriti se, često od sebe i drugih, ali što je najštetnije, od Boga. Naravno, ovo je uzaludno. Bog ionako sve vidi. Ipak, sramota je vešta da lukavo utiče na vas kako biste verovali da vas Bog neće prihvatiti zbog onoga što vidi. Dakle, iskušenje da se sakrijete.
Ipak, poput rendgenskog vida, oči vašeg Stvoritelja prodiru ispod slojeva bola i srama da vide Sebe. Bog voli Sebe. I zato što vidi Sebe u vama, i vas duboko i bezuslovno voli.
Kako imati konačnu sliku o sebi
Iako Bog ima neuporedivu sposobnost da vidi dalje od slojeva nečistote, On nije zadovoljan time što je Njegova slika ostala prekrivena blatom i glibom. Zapamtite, slika je zamišljena kao prikaz, a Bog želi da iznese svoj odraz u vama na površinu da bi i drugi mogli da Ga vide.
Koje je Božje veliko rešenje da se ovo postigne? To je Isus. Jednostavno i prelepo, Isus.
Isus je punina Boga u telu (Kol. 2,9). Njegova smrt i vaskrsenje obezbedili su duhovno obnovljenje svega onoga što je žrtvovano zbog greha: odnosa sa Bogom, večnog života i neiskrivljene Božje slike.
Biblija uverava „svi koji su se ujedinili s Hristom u krštenju obukli su se u Hrista“, kao što su obukli novu odeću (Gal. 3:27). Da, spasenje oblači vernika u Isusa – Božju savršenu sliku.
Držite se ove istine!
Kad Bog vidi onoga ko je u Hristu, više ne mora da zaviri dalje od slojeva greha da bi video trun sebe. Ne, ti slojevi se duhovno uklanjaju i zamenjuju punoćom onoga ko je On, tako da kad vas Bog pogleda, on vidi Isusa. Ništa osim Isusa. Kao rezultat toga, On vas proglašava svojim remek-delom, stvorenim ponovo u Hristu Isusu da biste činili dobre stvari koje je davno planirao (Ef. 2:10). Nema lepše slike nego videti sebe kroz Njega.
Sledeći put kad se pogledate u ogledalo, pogledajte se Božjim očima da biste videli dalje od površine – da biste videli Njegov odraz u vama. I svaki put kad laž da ste nedostojni, neprihvatljivi ili nedostojni praštanja zadire u vaše misli, setite se da vas Bog voli i da ima plan da vas iskoristi uprkos svemu što se kod vas čini neupotrebljivim ili nedostojnim ljubavi.
Izvor: kylewinkler
Možda će vas zanimati emisije:
Unutrašnja dioptrija našeg bića