Nažalost, većina ljudi danas odlučuje da ostane u lošem, jednostranom odnosu pošto se plaše da budu samci. Oni misle da biti samac znači biti usamljen i nesrećan. Ali, to uopšte nije istina!
A ja to najbolje znam. Za mene je pomisao na samoću bila zastrašujuća. Ali, nakon što sam se zabavljala s nekoliko nezrelih i sebičnih momaka, shvatila sam da biti sam nije nešto strašno. Ono što je strašno je biti u lošem odnosu.
Da, srce mi je bilo slomljeno i moje poverenje izdano mnogo puta, i zadnje što bih učinila je da dopustim da mi neko to ponovo uradi.
Evo, već dve godine sam sama i mogu ponosno reći da mi je samoća promenila način na koji doživljavam romantične odnose. Ona mi je takođe pomogla da promenim svoj pogled na život i da istražim skrivene kutke svoje duše i razumem važnost prihvatanja sebe, brige o sebi i ljubavi prema sebi.
Međutim, ne želim da budem pogrešno shvaćena. Ne kažem da biti u odnosu predstavlja traćenje vremena. Sve što pokušavam da kažem je da možda sada za mene nije još pravo vreme da budem u odnosu.
Što se mene tiče, mogu ponosno da kažem da se ne plašim da budem sama – plašim se samo da ne završim u lošem, jednostranom odnosu.
A evo i zašto:
-
Ne plašim se da budem ono što jesam. Plašim se da budem s nekim ko mi ne bi dopustio da budem to što jesam.
Ne plašim se da uživam u sopstvenom društvu. Plašim se da budem s momkom koji me ne prihvata takvu kakva sam i ne ceni me zbog onoga što sam. Plašim se momka koji ne može da prihvati moje mane i stalno pokušava da me oblikuje u nešto što je njemu potrebno.
Plašim se momka koji me kritikuje zbog svega. Momka koji kod mene stvara osećaj da nema toga što bih mogla učiniti pa da on bude zadovoljan.
Plašim se momka koji mi ne dozvoljava da radim stvari u kojima uživam i koji ne poštuje moje granice ili ograničava moju slobodu. Momka koji mi ne dopušta da budem ta otvorena, trapava i zabavna devojka kakva jesam.
-
Ne plašim se da provodim vreme sama. Plašim se da provodim vreme u lošem društvu.
Ne plašim se da sama večeram u svom omiljenom restoranu, da sama odem u bioskop ili u kupovinu, jer se osećam dobro u sopstvenoj koži i uživam u sopstvenoj slobodi.
Ali, plašim se da sve to radim s nekim ko ne ceni vreme provedeno sa mnom. S nekim ko vreme provedeno sa mnom smatra samo još jednom obavezom koju mora da ispuni. S nekim s kim nemam ništa zajedničko.
Ne plašim se predanja. Plašim se da se potpuno predam nekome i ne dobijem ništa zauzvrat.
-
Ne plašim se da spavam sama. Plašim se buđenja kraj stranca.
Nemam ništa protiv da ležem i ustajem sama, makar zasad. Ali, plašim se da ću se jednog dana probuditi i da neću prepoznati osobu kraj sebe. Plašim se da on više neće biti onaj šarmantni, ljubazni, nežni i strastveni momak u koga sam se zaljubila.
Strahujem od buđenja kraj momka koji je prestao da me voli i da brine o meni i kome ja više ništa ne značim.
-
Ne plašim se da ću pogrešiti. Plašim se da ću završiti s pogrešnim momkom.
Greške su sastavni deo života, i one često predstavljaju najbolje lekcije koje nam život daje. Ne plašim se ja svojih grešaka, jer me one uče šta bi trebalo ili ne bi trebalo da uradim da bih se osećala prijatno u sopstvenoj koži. Jedina greška koje se plašim je da ću završiti s pogrešnim momkom.
S momkom koga ću morati da preklinjem da mi pruži ljubav i pažnju. S momkom koji će me obmanjivati slatkim lažima i obećanjima. S momkom koji će prema meni gajiti pomešana osećanja i koji će se dvoumiti da li sam vredna da se kraj mene skrasi.
-
Ne plašim se vođenja ljubavi. Plašim se vođenja ljubavi bez osećaja da sam voljena.
Ne želim da budem s momkom koji se više usredsređuje na fizičko nego na emotivno. S momkom koji je dobar u krevetu, ali mu nedostaju iskrene emocije i samo brine o zadovoljenju sopstvenih potreba. S momkom koji me doživljava kao objekt požude, a ne kao osobu koja ima sopstvene čežnje i potrebe.
Ne želim da svoje telo predam momku koji ne zaslužuje ništa od onoga šta ja imam da ponudim. Momku s kojim ću voditi ljubav, ali neću osećati toplinu i ljubav s njegove strane. Momku koga zanima samo fizičko spajanje sa mnom, ali ne i emotivno i mentalno.
-
Ne plašim se razgovora. Plašim se razgovaranja s momkom koji me ne razume.
Plašim se da budem sa momkom ko je samo fizički prisutan dok razgovaram s njim, ali nikada ne sluša pažljivo šta imam da mu kažem. S momkom s kim ću imati samo kratke, dosadne razgovore, jer nemamo ništa značajno što bismo međusobno podelili.
S momkom koji kritikuje i ne uvažava moje ideje, mišljenja i stavove, koji stalno pokušava da me ubedi da zna šta je istina a šta nije.
Plašim se da budem s momkom koji nije sposoban da vodi zanimljive i smisaone razgovore.
-
Ne plašim se da budem sama. Plašim se da budem s momkom kome nije stalo do mene.
Naučila sam da uživam u sopstvenom društvu, ali se plašim da se potpuno predam momku koji ne zaslužuje ni najmanji deo mene. Momku koji me tretira samo kao još jednu svoju opciju, ali nikako kao prioritet. Momku koji me tretira s ljubavlju i blagošću samo kada želi da nešto dobije od mene ili kada sam mu potrebna da bi podilazio svom egu.
Plašim se da budem s momkom koji me ne čini da se osećam voljenom, zaštićenom i emotivno ispunjenom. S momkom koji neće biti sposoban da čuje moje neizgovorene misli, oseti moja osećanja koje nisam izrazila rečima, niti da dosegne najdublje predele moje duše. S momkom koji neće biti dovoljno hrabar da me voli, da se ponosi mnome i mojim dostignućima i koji me neće nadahnjivati da postanem najbolja što mogu biti.
Izvor: thepowerofsilence.co
Možda će vas zanimati emisije: