Svi znamo da previše vremena provedenog kraj ekrana može biti štetno za odojčad i malu decu, a nije dobro ni za stariju decu. I pretpostavljam da nema previše roditelja koji žele da se njihova deca bore sa stvarima poput gojaznosti, ADHD-a ili problemima u kognitivnom i jezičkom razvoju.
Pa zašto onda toliko mnogo dece još uvek dobija tako mnogo vremena za boravak kraj ekrana? Pa, jer su roditelji umorni!
Roditeljstvo – posebno kvalitetno – zahteva ogromnu količinu pažnje, strpljenja i energije. Potpuno je razumljiva želja za nekoliko trenutaka mira svakog dana kada ćete sami koristiti kupatilo.
Dakle, hoće li nekoliko minuta televizije nepovratno naškoditi vašem detetu? Naravno da ne. Ali šta ako biste mogli napraviti pauzu bez korišćenja televizora ili mobilnog telefona kako biste zabavili svoje malene?
Na svu sreću, POSTOJI način da ograničite vreme (ili odgojite dete bez korišćenja medija) a da ostanete pri zdravoj pameti. Odgovor je…
Samo-režirana igra!
Samostalna ili nezavisna igra je ona koju dete odabere, pokrene i režira. Kada se vaše dete može posvetiti samostalnoj igri, biti sa detetom postaje manje zahtevno. Više niste zabavljač. Možete sesti pozadi i samo posmatrati šta vaše dete istražuje. Moći ćete da čitate, proveravate e-poštu, radite, jedete čokoladu – šta god drugo – i sve to dok se on igra i istražuje. Kakvo olakšanje!
Odgajanje motivisanih, nezavisnih malih istraživača je mnogo više od toga da roditelji dobiju pauzu. Samo-režirana igra gradi socijalno i emocionalno zdravlje, samopouzdanje, kreativnost, samodisciplinu i veštine rešavanja problema. TV ne može čak ni da se dotakne tih sjajnih prednosti!
U stvari, TV oštećuje dečji instinkt za otkrivanjem i samostalnom igrom. Ne samo da je pojačano gledanje televizije povezano sa kraćim rasponima pažnje, već i gledanje televizije podstiče potrebu da se bude zabavljen i smanjuje interesovanje za otkrivanjem i istraživanjem. Dakle, što više televizije gledaju, manje su sposobni da se uključe u samostalnu igru i više im „treba“ televizija. (Isto važi i za tablete, telefone i sve ostale ekrane.) Vrlo zavisnički, zar ne?
Na svu sreću, samostalna igra može da pokrije vašu potrebu za predahom, kao i da podstakne vaše dete da se više uključi u nezavisnu zabavu!
Pitanje od 10 miliona dolara je: kako naterati dete da se igra samostalno?
Isključite TV
Kao što sam rekla, gledanje televizije zapravo može umanjiti sposobnost dece da se bave samostalnom igrom, tako da je prestanak gledanja televizije očigledan prvi korak.
Neke porodice će ustanoviti da naglo prestajanje najbolje funkcioniše, dok druge postepeno isključuju gledanje televizije iz dnevnog rasporeda svog deteta. To će takođe zavisiti od starosti vašeg deteta.
AAP preporučuje sledeća vremenska ograničenja boravka kraj ekrana prema starosti:
- 0-18 meseci – bez vremena za ekran (osim za video ćaskanje)
- 18 meseci do 2 godine – AAP pominje da mediji mogu biti edukativni počevši od 18 meseci
- Pretpostavljam da AAP preporučuje manje od sat vremena pored ekrana za decu od 18 do 24 meseca, mada nisu precizirali
- 2-5 godina starosti – ne više od 1 sata dnevno
- 5 godina i više – AAP ne preporučuje određenu količinu vremena, ali preporučuje roditeljima da postavljaju dosledna ograničenja.
Imajte na umu da su to gornje granice.
Mala deca nemaju koristi od televizije, uprkos onome što marketinški stručnjaci žele da verujete, tako da je oprez dobra ideja.
Stvorite sigurno i privlačno okruženje
Način dizajniranja okruženja zavisiće od mnogih faktora, ali evo nekoliko smernica za započinjanje. Nemojte biti preopterećeni; postoji mnogo jeftinih načina za stvaranje privlačnog okruženja za vaše dete. Budite kreativni!
Sigurnost je briga broj jedan. Ako želite da budete u mogućnosti da napustite sobu ili usredsredite pažnju na nešto drugo, okolina mora biti 100% sigurna. To može značiti postavljanje ogradica zbog pristupa nebezbednim sobama ili uklanjanje dekoracija u dnevnoj sobi kako bi dete moglo da bezbedno uživa.
Ako možete priuštiti, spoljni prostor je predivan! Ako imate otvoreni prostor, kamin ili puno stepenica, to može biti izazovno, ali prekrivači i brave na fiokama su vaši prijatelji!
Organizujte zabavan prostor svom detetu tako da bude privlačan i uredan. Deca su posebno osetljiva na nered. Ako su stvari uredne, složene (najbolje što možete!) i nerazbacane, to pomaže vašem detetu da ostane usredsređeno.
Umesto da igračke stavljate u velike kutije za igračke, materijal stavite u manje korpe, na poslužavnike ili na police. To olakšava pregled i odabir materijala (onda je i mnogo lakše naučiti ih kako da ih slože ).
Proverite da li su svi materijali dostupni vašem detetu (ne moraju da traže da im nešto dohvatite), ali zapamtite da ako materijal ne koriste na odgovarajući način, uvek ga možete odložiti za drugi dan.
Pronađite ravnotežu između dovoljno igračaka koje ćete ponuditi, ali ne previše, tako da se vaše dete ne oseća zatrpano ili preterano stimulisano. Kad ima previše igračaka, deca se igraju sa svakom kratko vreme. Možete skladištiti višak igračaka i rotirati ih u zavisnosti od toga šta ga najviše zanima. Kada rotirate te igračke, to je kao da imate potpuno nove igračke!
Stolovi i stolice dimenzija za decu odličan su dodatak igralištu. Kada dete sedi u stolici koja je upravo njegove veličine, samopouzdanije je i sposobnije da se fokusira na svoje aktivnosti. Nameštaj za decu može biti skup, ali možete uštedeti mnogo ako ih kupite polovne ili kreativno koristite ono što imate na raspolaganju (dugo smo držač registratora koristili kao mini stočić!).
Stoličice su odlične za negovanje samostalnosti jer pomažu vašem detetu da učini mnogo za sebe u čemu bi mu inače trebala pomoć (dohvatanje sudopere, odlaganje odeće, pomaganje u kuvanju).
Izaberite igračke mudro
Kada birate ili odlučujete da li da zadržite igračku, imajte na umu da je jednostavnost odličan izbor.
Odaberite igračke koje će podstaknuti maštu i otkriće, a ne igračke koje se kreću ili stvaraju šum. Zapravo, rešite se (ili izvadite baterije) svih igračaka na baterije. Kako je stručnjakinja za novorođenčad Magda Gerber rekla: „Aktivne igračke čine pasivnu decu; pasivne igračke čine aktivnu decu.” A aktivna deca su predivna u otkrivanju zabavnih aktivnosti koje će ih održati angažovanim!
Kako kultivisati samostalnu igru
Posmatrajte i pratite svoje dete dok istražuje svoje okruženje. Naučićete više o tome u kojim materijalima uživa i koje ignoriše (koji se mogu odložiti).
Oduprite se nagonu da pomognete. Dopustite svom detetu da se malo bori. Sve je to deo učenja. Nemojte im pokazati “pravi način” kako da koriste materijal. Pustite ih da istražuju! Ako odaberete materijale koji odgovaraju uzrastu, vaše dete će ih bez problema moći koristiti bez ikakve pomoći. Doći će trenuci kada ćete možda morati da pružite neku podršku i to je takođe u redu.
Ne prekidajte ih. Deca obavljaju veoma važan posao dok se igraju. Kada im dopustite da sami istražuju svoju okolinu, oni uče da je ono što ih zanima vredno njihove pažnje.
Verujte detetu. Neka odluči sa čim će se igrati, kako se igrati i koliko dugo. Nekih dana će se fokusirati na jednu igračku duže vremena, drugih može skakati sa jedne igračke na drugu. I jedno i drugo je u redu. Važno je da nauči da sledi svoj unutrašnji kompas i razvija sposobnost usmeravanja sopstvene igre tokom dužih vremenskih perioda. Trebaće vremena i truda, ali uskoro ćete shvatiti da je vaše dete toliko skoncentrisano na ono što radi da možete pročitati nekoliko redaka novina, započeti večeru ili se opustiti … Huh!
Kako je sa vama?
Kako ograničavate vreme kraj ekrana i podstičete stvarnu igru u vašem domu?
Izvor: mamanatural.com
Možda će vas zanimati emisije: