“Uživajte u sopstvenom životu a da ga ne upoređujete sa životima drugih.”  – Markiz de Kondorse

Kad biste uzeli snage drugih i uporedili ih sa vašim slabostima, kako mislite da bi ste prošli? I da li mislite da bi ovo učinilo da se dobro osećate?

Smešno je što je to ono što većina od nas radi s vremena na vreme – a neki od nas to rade jako često.

To je najsigurniji način za obaranje samopouzdanja i da se osećate nesrećnim. Isto tako, to nije tako korisno.

Recimo da pogledam na nekoga ko stvara neverovatna umetnička dela i vrhunske podkaste na svom veb sajtu… a zatim pogledam na moje umetničke i video veštine i shvatim da ne mogu čak ni da se merim sa njim. U stvari, izgledam prilično žalosno (ja loše crtam i ne znam ništa o videu).

Ali sačekajte trenutak: to nije fer poređenje. Samo zato što ne mogu da se merim sa ekspertima ne znači da trebam da napustim blogovanje ili da treba da budem deprimiran, ljubomoran ili ozlojeđen. Umesto toga, ako pogledam svoje snage – pisanje korisnih i iskrenih postova – mogu da vidim da imam mnogo toga da ponudim i mnogo toga zbog čega treba da budem srećan.

I to je toliko važno – sposobnost da se sagledaju sopstvene snage  i da se uvidi svoja istinska vrednost. To je u stvari jedan od ključeva za uspeh, jer bez ove sposobnosti, mi ne bismo bili motivisani i ne bismo imali vere u sebe.

Hteo sam da govorim o ovom problemu zbog nedavnog mail-a od jednog čitaoca:

Dolazim iz grada srednje veličine u Indiji. Pripadam porodici srednje klase. Moj posao je takav da ne bih mogao da sastavljam kraj s krajem kada bih se oženio i osnovao novu porodicu.

Problem je što moje kolege sa posla dolaze iz veoma imućnih porodica. Ne mogu da prestanem da upoređujem svoj život sa njihovim životima. Znam da nije ispravno da se upoređujem sa njima na osnovu njihovih materijalnih poseda. Moram da pomenem da ja dovoljno promišljeno upravljam finansijama da mogu da se staram o svojoj postojećoj porodici; i mogu da se staram i o novom članu porodice, barem jedno vreme, čak i kada bih izgubio svoj trenutni posao. Ali kada god vidim ili ih čujem kako pričaju da troše toliko novca od svoje imovine, opet počinjem sa upoređivanjem. Kako mogu da prestanem sa ovom navikom a da ne menjam posao?

Ovo je odlično pitanje, a i jako teško. Mislim da je prirodno da se poredimo sa drugima, ali kao što je čitalac primetio, često nas to čini nesrećnim, čak i ako imamo dovoljno i ako treba da budemo zadovoljni onim što imamo.

Moj brzi savet: pokušajte da budete svesni trenutka kada počnete da se upoređujete sa drugima… jednom kada razvijete ovu svest, pokušajte sa ovim trikom: prestanite. Recite sebi: „Prekini sa tim!“. A zatim počnite da razmišljate o stvarima koje IMATE, stvarima koje volite, ljudima koje imate, blagoslovima koje vam je život pružio. Neka vam ovo bude redovna praksa i počećete da se osećate srećnijim u vezi vašeg života.

Efekti društvenog  poređenja

Ali pogledajmo na trenutak šta je pogrešno u tome da se upoređujete sa drugima:

Kao što sam rekao, kao prvo, obično je to nepravedno poređenje. Kao rezultat, uvek  ćete da prođete loše ako posmatrate nečije snage (što uključuje i njihovu imovinu, poput kuća i automobila) i vaše slabosti.

Čak i ako upoređujete snage sa snagama, uvek će da postoje oni bolji, kao i oni gori. Gde se nalazite na lestvici postignuća ili imovine nema nikakve veze sa onim što želite da uradite.

Čak i ako imate dobre rezultate kada se poredite sa drugima, možda vam je ovim poređenjem povećana vrednost na veštački način. Kada pobedite u poređenju to je samo kratkotrajni rast ega – koga je lako oboriti.

Na kraju ste kivni na druge zato što su uspešni, a da uopšte ne poznajete u pravom smislu tu osobu. Ovo možete da shvatite ako vam se desilo da vam se pri prvom susretu neko nije svideo, a kasnije ste shvatili da ste imali pogrešan utisak.

Može da vam se desi da pričate o vašim dostignućima više nego što bi trebalo. To ne ceni niko.

Možda ćete da nekoga javno kritikujete, pokušavajući da ga oborite, obično na nepravedan način.

Ovo nisu dobre stvari. Pogledajmo kako da sprečimo ovaj fenomen.

Razbijanje navike da se poredite sa drugima.

Dakle kako da prekinete ovaj krug poređenja sebe sa drugima? Evo nekih saveta koje smatram korisnim.

Svest. Najčešće mi vršimo ova poređenja, a da nismo ni svesni da to radimo. To je prirodan čin, pretpostavljam, a rezultat toga je da se to radi nesvesno. Zato, rešenje je da postanemo svesni – postavite ove misli u prvi plan vaše svesti i pazite na njih. Ako se fokusirate nekoliko dana na ove misli, vežbanjem će to da postane mnogo lakše i uskoro ćete jedva i da to primećujete.

Zaustavite se. Kada primetite da upoređujete, napravite pauzu. Nemojte da grdite sebe ili da se osećate loše – jednostavno prepoznajte misao i lagano promenite fokus.

Prebrojte vaše blagoslove. Bolje je da se fokusirate na ono što stvarno imate, na ono što su vaši blagoslovi. Prebrojte ono što imate, ne ono što nemate. Mislite o tome koliko ste imali sreće da dobijete ono što imate, da imate u životu ljude koji vas vole, što ste uopšte živi.

Fokusirajte se na vaše snage. Umesto da posmatrate vaše slabosti, zapitajte sebe koje su vaše snage. Proslavite ih! Budite ponosni na njih. Nemojte da se hvalite, ali osećajte se dobro u vezi njih i radite na tome da ih upotrebite za vašu najveću korist.

Prihvatite nesavršenost. Niko nije savršen – u intelektualnom smislu mi smo svi toga svesni, ali u emocionalnom smislu izgleda da se osećamo loše kada ne dostignemo savršenstvo. Vi niste savršeni i nikada to nećete biti. Ja to sigurno nisam, i naučio sam da to prihvatim. Naravno, nastavite da se trudite da napredujete, ali nemojte da mislite da ćete ikada da budete „savršena osoba“. Ako pogledate na ovo na drugačiji način, ta nesavršenost vas čini onim ko ste, vi već jeste savršeni.

Nemojte da napadate druge. Ponekad pokušavamo da kritikujemo druge samo da bi mi izgledali ili se osećali bolje. Spuštanje nekog drugog radi vaše koristi je destruktivno. To vam stvara neprijatelja kada biste mogli da stvorite prijatelja. Na kraju krajeva, to povređuje i vas same. Umesto toga, pokušavajte da podržavate druge u njihovom uspehu – to će da dovede do više uspeha kod vas.

Fokusirajte se na putovanje. Nemojte da se fokusirate na vaš rang u poređenju sa drugima – život nije takmičenje. On je put. Mi smo svi na putu, da pronađemo nešto, da postanemo nešto, da učimo, da stvaramo. Taj put nema nikakve veze sa postignućima drugim ili sa njihovom imovinom. On ima veze sa onim što mi želimo da uradimo i gde želimo da stignemo. To je sve o čemu trebate da brinete.

Naučite da volite dovoljno. Ako uvek želite ono što imaju drugi, nikada nećete imati dovoljno. Uvek ćete želeti više. To je beskonačan krug i to nikada neće dovesti do sreće. Bez obzira na to koliko odeće kupite, koliko kuća posedujete (sedam, u slučaju jednog poznatog kandidata), koliko skupocenih automobila kupite… vi nikada nećete imati dovoljno. Umesto toga, naučite da shvatite da je ono što već imate dovoljno. Ako imate krov nad glavom, hranu na stolu, odeću na sebi i ljude koji vas vole, vi ste blagosloveni. Imate dovoljno. Sve što posedujete preko i iznad toga – i hajde da priznamo da svi od nas koji čitaju ovaj blog imaju više od toga – je više nego dovoljno. Budite zadovoljni tim, i naći ćete smirenje.

„Voleti znači prestati upoređivati.“ – Bernar Grase