Kako muzika utiče na rad ljudskog mozga? 

Koji su efekti muzike na um?

Ako želite da saznate, nastavite sa čitanjem.

Proučavanje uticaja koji muzika ima na um zanimljivo je mnogima. Spona između muzike i fizičkog i mentalnog zdravlja odavno je predmet proučavanja. Istraživanja su potvrdila da muzika zaista ima pozitivan uticaj na naš um. Ona ima moć da izleči neke bolesti. Muzika ima umirujuće dejstvo na um i pomaže u borbi protiv stresa i anksioznosti.

Otklanja depresiju 

Osećate se potišteno, turobno ili bezvoljno? Smirujuća muzika vam može pomoći. Depresija usporava moždanu aktivnost i ometa um u planiranju i preduzimanju akcija. Nedostatak serotonina dovodi do depresivnosti. Umirujuće note pomažu uvećanju nivoa serotonina u mozgu, oslobađajući vas time od potištenosti. 

Oslobađa od anksioznosti

Anksioznost je osećanje straha od nepoznatog koje vam pomućuje razum. Uglavnom je to bojazan od neizvesnosti koju donosi sledeći dan. Vi u stvari strahujete od posledica koje neki budući događaj može doneti. Povećan nivo anksioznosti i stresa vodi nesanici, a ukoliko sve to potraje duže vreme, može doći do ozbiljnog anksioznog poremećaja. U ovom slučaju muzika vam može priteći u pomoć. Ona opušta nerve i umiruje um. Lagane, ujednačene note pomoći će vam i da lakše zaspite.

Pozitivno utiče na sposobnost učenja

Muzika utiče na proces učenja i rasuđivanja. Slušanje tihe i lagane muzike dok radite pomaže vam da posao obavite brže i efikasnije. Muzika ima moć da vam popravi raspoloženje i podigne motivaciju. Istraživanja su pokazala da muzika dovodi do značajnih poboljšanja na polju akademskih sposobnosti studenata, koji su bili podvrgnuti slušanju određene vrste muzike dok su radili u laboratoriji. Slušanje prijatne muzike za vreme obavljanja složenih zadataka može učiniti da oni izgledaju lakši.

Podiže samopouzdanje

Muzika ima pozitivan uticaj na razvijanje međuljudskih veština. Nedostatak samopouzdanja i nizak nivo ili potpuni nedostatak želje za učenjem su najčešći uzroci neuspeha. Ne radi se uvek o nečijoj nesposobnosti. To što neko ima slab uspeh u školi ne znači da nije inteligentan. Obično je uzrok tome njegova nezainteresovanost za određene predmete, kao i nedostatak odgovarajućeg podstreka. Pohađanje časova muzike može pomoći učenicima da se reše te mentalne blokade. Muzika je od pomoći mladim osobama da se lakše uhvate u koštac sa novim izazovima. Ona uvećava njihovu sposobnost da veruju u sebe, odnosno podiže im samopouzdanje.

Uticaji muzike na mozak

Pospešuje koncentraciju i poboljšava sposobnost pamćenja

Opšte je poznato da muzika pomaže pri koncentraciji. Ona pomaže i boljem pamćenju. Uočeno je da muzika pospešuje pamćenje kod obolelih od Alchajmerove bolesti i demencije. Istraživanja su utvrdila da tišina između dve odsvirane muzičke note pokreće moždane ćelije koje su odgovorne za brzinu kojom pamtimo. Za poboljšanje koncentracije i pamćenja naročito se preporučuje zvuk flaute, kao i zvuci nekih od bliskoistočnih žičanih instrumenata. Klasična muzika pomaže u pronalaženju onoga što je uskladišteno u mozgu u obliku upamćenih informacija. Ritmički naglašeni taktovi utiču na to da se moždani talasi usklade sa njima, dovodeći time do povećanja nivoa koncentracije i mentalnog opreza. Ovo takođe uvežbava mozak da lakše menja brzinu obrade informacija i da se tako na najbolji način prilagođava trenutnim potrebama. Učenje sviranja pomaže i razvoju samodiscipline.

Podstiče kreativnost i poboljšava sposobnost rešavanja problema

Muzika igra vitalnu ulogu u podsticanju kreativnosti. Ona ima pozitivan uticaj na desnu polovinu mozga podstičući na rad one moždane centre koji su odgovorni za poboljšanje kreatvinih sposobnosti. Muzika poboljšava veštine perceptivnog i apstraktnog rezonovanja. To su sposobnosti neophodne za rešavanje problema i zagonetki, kao i za donošenje odluka. Poznato je da Mocartova muzika ima pozitivan efekat na poboljšanje vaše sposobnosti za vremensko i prostorno rezonovanje. Ili, jednostavnije rečeno, čini vas pametnijim.

Olakšava učenje

Da li ste pokušali da nešto naučite kombinujući to sa muzikom ili ritmom? Na primer, ponavljanje nekog teksta određenim redosledom i ritmom ili učenje poezije napamet pevanjem stihova? Zar vam to nije pomoglo da brže zapamtite potrebno? U suštini, pesme je lakše naučiti, jer su to muzičke kompozicije, a ne samo jednostavne reči poređane bez rime i ritma. To je upravo ono što muzika čini. Ona olakšava učenje. Učenje ritmičnih obrazaca unapređuje matematičke veštine tako da proučavanje ritma dokazano pomaže učenicima da lakše savladaju matematiku. Muzika podstiče moždane centre vezane za razmišljanje, analiziranje i planiranje, poboljšavajući time i organizacione veštine slušaoca.

Ubrzava procese isceljenja

Muzika podstiče izlučivanje endorfina koji pomažu ubrzavanju procesa isceljenja. Ona deluje kao efikasno sredstvo za odvraćanje od razmišljanja o bolu i patnji. Ne samo što odvraća misli od bola, već podstiče i određene hemijske procese u mozgu u cilju lakšeg i bržeg ozdravljenja. Primena muzike pri lečenju preporučuje se pacijentima obolelim od povišenog krvnog pritiska, srčanim bolesnicima, pa čak i obolelima od raka. Slušanje melodične muzike sigurno će pozitivno delovati na fizičko i mentalno zdravlje pacijenata. Ukoliko i ne isceli baš svaku bolest, muzika će ipak kod pacijenata podstaći nadu u isceljenje. A upravo muzika koja budi nadu je ono što nam preostaje i kada svi drugi lekovi zakažu.

Kako muzika utiče na vaše raspoloženje?

Nekima je muzika hobi, nekima strast, a nekima posao. Muzika ima direktan uticaj na vaše raspoloženje. Knjižare, restorani i tržni centri često puštaju neku muziku u pozadini. Vrsta muzike koju puštaju zavisi od ciljne grupe koju žele da dosegnu. Muzika podiže raspoloženje kupcima i mušterijama. Ljudi teže da provedu više vremena u tržnom centru ili hotelu u kome se čuje prijatna muzika. Ona podiže atmosferu i popravlja raspoloženje. Muzika vas može nasmejati, ali i rasplakati. Kako će neko muzičko delo uticati na vaše raspoloženje zavisi od toga sa kojim ga događajima i osećanjima vi povezujete. Prvi taktovi pesme koja vas na neki način povezuje sa detinjstvom oživeće uspomene. Pesma koju povezujete sa nečim ili nekim iz vašeg života podsetiće vas na tu stvar ili osobu.

Negativni uticaji koje muzika može imati

Da bi imala pozitivan uticaj na vaš um i telo, muzika mora biti dovoljno zahtevna da podstakne mozak na akciju. Ona bi trebala da bude harmonična i da proizvodi takve zvučne talase koji su u skladu sa unutrašnjim ritmom vašeg tela. Mora biti glasna samo onoliko koliko to vašem uhu prija i  mora imati normalne taktove da bi mogla da pozitivno utiče na ritmove i funkcije vašeg tela i uma.

Navešćemo i nekoliko negativnih uticaja muzike:

• Veoma glasna muzika može poremetiti ravnotežu između desne i leve moždane hemisfere. Glasna muzika dovodi um u stanje uznemirenosti. Izlaganje gruboj i remetilačkoj muzici u ranom detinjstvu može dovesti do poremećaja u sposobnosti učenja i problema u ponašanju kod dece.
• Prema studiji dr Džona Dajamonda (John Diamond), australijskog lekara i psihijatra, mišići u našem telu oslabe kada se podvrgnu antiritmu (ritmu suprotnom onome po kom otkucava naše srce) karakterističnom za rok muziku (naročito za hard-rock ili heavy-metal muziku). On takođe naglašava da visoke frekvencije i nepravilni taktovi štete umu i telu.
• Pokazalo se da disharmonična muzika umanjuje odbrambene sposobnosti mozga i dovodi do agresivnog ponašanja i hiperaktivnosti.
• Muzički obrasci koji se unedogled ponavljaju u nekoj kompoziciji mogu izazvati osećanje besa ili dosade.

Dakle, kakav će uticaj muzika imati na vaš mozak umnogome zavisi od vrste muzike koju slušate. Da biste doživeli pozitivne psihološke efekte muzike, trebali biste da slušate samo kvalitetnu muziku. Zvuk koji odiše melodičnošću predstavlja dobru muziku. To je zvuk koji ima moć da vas smiri. Ja mislim da je u tome čudesnost muzike. Slušanje kvalitetne muzike meni donosi božanski užitak. A vama?