Podrobnim proučavanjem novije literature otkrivamo da, iako zapadnjačka kultura nikada nije uspela da utoli čežnju za srećom, previše sreće ipak može biti loša stvar.

Ekstremni nivoi pozitivnih emocija imaju i lošu stranu, jer ograničavaju kreativnost i iznose na površinu krutost u ophođenju. U bolesnim razmerama, sreća se povezuje sa učestalijim pojavama rizičnih vidova ponašanja poput kockanja, zloupotrebe narkotika, seksualnih odnosa bez zaštite i fizičkih ispada. Bez negativnih emocija, kao protivteže pozitivnim, osoba nije na odgovarajući način opremljena za prepoznavanje i suočavanje sa pretnjama i opasnošću. Baš kao što ekstremna ljutnja ili tuga mogu da nadvladaju sve ono dobro što život ima da pruži, tako i prenaglašena sreća, u odsustvu negativnih emocija, može biti štetna.

Patološka sreća

Do izvesne mere, sreća je zdrava i prilagodljiva. Međutim, kao i sve drugo, i ona zahteva uravnoteženost. Da bi se održala unutašnja stabilnost, uz sreću su neophodne i negativne emocije, kao protivteža. U prenaglašenim količinama, sreća može potpuno potisnuti svaku brigu za sebe ili za druge. Psihološka stanja manije ili psihopatije pokazuju kako prenaglašeno osećanje zadovoljstva može izazvati pojavu loših emocija.

Manija, osnovni simptom bipolarnog poremećaja tipa 1, dok se odigrava dovodi do euforičnog raspoloženja. Um prosto vrvi od ideja, a naleti kreativne produktivnosti vode podizanju samopouzdanja i tada vam ništa ne izgleda nemoguće. Rizična ulaganja, kockanje, neumereno korišćenje opijata, seks bez zaštite i fizički ispadi možda će delovati kao dobre ideje dok um i telo doživljavaju neutažive nalete energije, a posledica kao da i nema. Međutim, manija je, u psihološkom smislu, slična naglom skoku šećera ili kokainskoj euforiji, posle koje sledi nagli pad u još dublju depresiju. Kada vas obuzme depresija, projekti koje ste otpočeli dok ste bili u tom manijakalnom naletu izgledaju vam neostvarivo, a posledice vašeg nesputanog ponašanja koje vas sustižu deluju vam nesavladivo.

Psihopatija je poremećaj koji odlikuje nedostatak osećanja krivice, saosećanja ili sagledavanja posledica. U većini slučajeva, ovaj poremećaj vodi društveno neprihvatljivom ponašanju, poput nanošenja bola drugima. Dalje, nemogućnost psihopate da sagleda posledice svog ponašanja često dovodi do ponavljanja onih aktivnosti koje su ih već dovele u sukob sa zakonom ili sa drugim ljudima.

Previše dobrih stvari

Da li se može preterati u čežnji za dobrim stvarima? – V. Šekspir (W. Shakespear)

Istraživanja koja pokazuju povezanost između sreće i pozitivnih psiholoških stanja nisu ništa novo, niti iznenađujuće. Međutim, novija, kontraintuitivna istraživanja pokazuju da sreća i nije isključivo dobra stvar. Istraživači su metaanalizom pristupili ovoj masi novih istraživanja, koja se usredsređuju na potencijalno maladaptivne aspekte sreće.

Gruber, Mos i Tamir (2011) su se bavili ovim aspektom pozitivnih emocija i utvrdili da, dok su umereni nivoi sreće i zadovoljstva doveli do pozitivnih psiholoških posledica, pretereani nivo sreće nije imao takav uticaj. Ova studija je dovela do sledećih zaključaka:

1. Kao što je već spomenuto, ekstremni nivoi sreće mogu voditi do negativnih ishoda, poput veće sklonosti ka rizičnim oblicima ponašanja.
2. Istraživači su otkrili da sreća može biti maladaptivna u neodgovarajućim okolnostima – na primer u nebezbednom okruženju, u kome bi vam više pomogla osećanja poput straha ili ljutnje.
3. Utvrđeno je i da traganje za srećom kao glavnim ciljem paradoksalno dovodi do umanjenja celokupnog osećanja sreće i zadovoljstva životom.
4. Konačno, istraživanje pokazuje i da su pojedni „tipovi“ sreće neprikladni, kada se sagledaju kulturne i društvene norme u određenim okolnostima.

Glavni zaključak ove studije je da je porast nivoa sreće i zadovoljstva prirodna posledica dobrog, ispunjenog i svrsishodnog života. Mnogi su čuli izreku: „Sreća predstavlja samo putovanje, a ne njegovo odredište.“ Navedeno istraživanje daje empirijsku potporu ovom zrncu narodne mudrosti, dok u isto vreme objašnjava i njegovo značenje. Nijedno se delo, predmet ili odnos ne može direktno pretvoriti u sreću; sreća je proizvod smisaonog postavljanja prema stvarima, ljudima i prilikama koje nam se pružaju u životu.

Trenutno zadovoljstvo

Mnogi se trude da steknu što više materijalnih dobara da bi bili srećni, smatrajući da će biti srećni ukoliko steknu sve što žele. Ispostavilo se, međutim, da postoji jasna granica do koje novac može uticati na sreću, a da nesebičnost i poklanjanje drugima obezbeđuje znatno više zadovoljstva nego trošenje novca na sebe.

A kako je sa onima koji iznenada dobiju ogromnu količinu novca, kao npr. dobitnici na lutriji? Da li trenutno zadovoljstvo dovodi i do trenutne sreće? Reklame za lutriju oslikavaju dobitnike kako skaču od radosti nakon što su osvojili nagradu. Ali, kada se početno iznenađenje slegne, da li su oni istinski srećniji nego mi ostali?

Odgovor je glasno i jasno: „Ne!“

Psiholozi sa Univerziteta Masačusets i sa Nortvestern univerziteta u Ilinoisu uporedili su nivoe sreće kod dobitnika na lutriji i kod običnih ljudi. U skladu sa očekivanjima istraživača, nije bilo razlike u ukupnom nivou sreće kod ove dve grupe. U stvari, dobitnicima na lutriji su svakodnevne aktivnosti, poput primanja pohvala ili razgovora sa prijateljima, donosile znatno manje zadovoljstva.

To se objašnjava činjenicom da dobitnici na lutriji svoja mala, svakodnevna zadovoljstva sada upoređuju sa dobitkom na lutriji i stoga su manje šanse da oni u njima uživaju kao i oni koji nisu dobili glavnu nagradu. Uz to, loto dobitnici će se neminovno navići na svoj novi način života, koji su priuštili sebi zahvaljujući dobitku, tako da će početno oduševljenje i sreća prilično brzo splasnuti.

Nalaženje sreće na smetlištu

U Leonu u Nikaragvi, većina stanovništva živi u siromaštvu. To je neke od njih primoralo da žive na deponiji i da sakupljaju i recikliraju smeće kako bi preživeli. Iako su ovi skupljači smeća najsiromašniji od svih i prezreni od društva, ispitivanja pokazuju da je preko 70% od njih srećno i optimistično u pogledu svoje budućnosti. Preko 80% njih izgradilo je snažne društvene veze, a oni najsrećniji među njima slušaju radio, čitaju i bave se sportom.

Iako neki od njih imaju pristup električnoj energiji, poseduju televizor i mobilni telefon, te pogodnosti ih ne čine srećnijim od drugih. Sve u svemu, izgleda da se sreća ovih skupljača smeća iz Leona zasniva na zadovoljstvu koje nalaze u malim stvarima koje čine njihov život. Jedina prava razlika između života na deponiji i života u palati je u količini resursa kojima se raspolaže, a svakako lakše uviđaju blagoslove oni koji ih imaju manje.

Kada uložite trud i  napor da biste stekli nešto bićete mnogo zadovoljniji, nego da vam je to jednostavno bilo kupljeno i poklonjeno. U stvari, pomalo stresa i oluje je neophodan uslov za neke vidove ličnog napretka. Bez zbunjenosti, gubitaka i razočarenja, postaje nemoguće na pravi način ceniti ono dobro što vam se događa. Uprkos ekstremnom siromaštvu, skupljači smeća iz Leona vode neverovatno bogat život, ispunjen smisaonim aktivnostima i bliskim međuljudskim vezama i odnosima. Oni su živi dokaz da sreću ne donosi život ispunjen novcem, već život ispunjen smislom. Oni nam, dalje, služe kao podsetnik da plamen sreće najsjajnije blista baš u vremenima najgušće tame.

izvor: positivpsihology