Moj suprug i ja smo nedavno proveli deset dana sa troje naših unuka, njihovim psom i ostarelom mačkom, dok su mama i tata otišli na godišnji odmor. Deca imaju 14, 13 i 10 godina, sa uobičajenim školskim i omladinskim grupnim aktivnostima.
Baka i deda su bili glavni usred snežne zime. Mnogi su nas nazivali hrabrima, a nekolicina je čak rekla da smo ludi, ali mi smo to smatrali blagoslovom.
Da, nismo uvek radili sve kao njihovi roditelji, ali smo uveli nekoliko novih načina o kojima još uvek pričaju. Uvek smo smatrali privilegijom da budemo deo života naših jedanaestoro unučića.
Dakle, dok razmišljam o poklonima koje možemo preneti sledećoj generaciji, u našim porodicama i našoj sferi uticaja, ovaj stih mi pada na pamet:
“Čujte, starci; slušajte, svi stanovnici zemaljski; je li ovako šta bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca? Pripovedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjem kolenu.” (Joilo 1, 2-3).
U duhu ohrabrenja iz ovog stiha, evo 10 moćnih darova koje možemo preneti na sledeću generaciju:
1. Molitva
Kada smo imali rasipnu ćerku, molila sam se za nju svakodnevno, uplakano i istrajno. Znala sam da možda neću videti promene u njoj tokom svog života, ali sam ipak molila Božju volju za njen život. Tako mi je drago što nisam prestala. Danas se svakodnevno molim za svojih jedanaestoro unučadi. Ne znam uvek sa čime imaju posla, ali Bog zna.
“Uči dete prema putu kojim će ići, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.” ( Poslovice 22,6)
2. Delite Božju reč
Kada smo našoj petogodišnjoj unuci dali prvu Bibliju, njen šestogodišnji brat je sa strahopoštovanjem uzviknuo „To je prava Biblija!“ Ubrzo smo mu nabavili pravu Bibliju, kao i ostalim unucima.
Biblija je zabeležena istorija naše hrišćanske vere koja nas podseća zašto verujemo i u šta verujemo. Sada je naš posao da obezbedimo da Božja nepromenljiva Reč prevlada i zavlada kroz buduće generacije.
Moramo da prenesemo nadu koju imamo u Hrista tako što ćemo ih osposobiti da čitaju i razumeju Bibliju i prihvate Isusa kao svog ličnog Spasitelja. Ne opterećivati ih pravilima koja se lako krše, već ih voditi ka vezi sa Bogom, koju neće izgubiti ili koju će ugroziti bilo šta ili bilo ko.
“Reč je Tvoja žižak nozi mojoj, i videlo stazi mojoj.” (Psalam 119,105)
3. Ostavite nasleđe
Sećam se kako sam sa svojih šest rođaka sedela kod nogu naše bake dok nam je čitala iz svoje Biblije. Njoj je bilo važno da smo rano u životu imali temelj vere.
Nasleđe koje se nadam da ću ostaviti kroz svoju službu je da sam ohrabrila suhrišćane da budu smeli i hrabri u odbrani svoje vere i širenju Jevanđelja. Nasleđe za koje se nadam da ću podeliti sa sledećim generacijama u našoj porodici je da je mama/baka volela Isusa i živela ono što je verovala.
“Čuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k rečima usta mojih. Otvaram za priču usta svoja, kazaću stare pripovetke. Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši, nećemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javićemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.” (Psalam 78, 1-4)
4. Pričajte porodične priče
Pričanje porodičnih priča o Božjoj dobroti održava sećanja živima. Svi ih imamo; treba da ih podelimo sa našom decom i unucima.
Možete li samo da zamislite generaciju koja je došla kroz Crveno more prošavši kroz suvo i pričala svojim razrogačenim unucima, koji sede oko večernje vatre, o čudesnom načinu na koji ih je Bog oslobodio. A unuci su govorili svojoj deci kroz generacije.
Deca vole da slušaju priče o tome kada su njihovi roditelji, bake i deke bili mladi i priče o tome kada su i oni sami bili mali. Samo treba da odvojimo vreme da im kažemo.
“Od kolena do kolena hvaliće dela Tvoja, i silu Tvoju kazivati.” (Psalam 145,4)
5. Porodične tradicije
Sledeća generacija možda neće želeti naše „stvari“, ali će želeti našu tradiciju. Potrebna je samo jedna generacija koja bi zanemarila da prenese nasleđe na sledeću generaciju da bi način života ili sistem verovanja nestao.
Ta zastrašujuća činjenica naglašava veličinu naše odgovornosti kao roditelja i baka i dedova da delimo Božju dobrotu sa svojom decom, unucima i praunucima, i da oni čine isto.
“Samo pazi na se i dobro čuvaj dušu svoju, da ne zaboraviš one stvari koje su videle oči tvoje, i da ne izađu iz srca tvog dokle si god živ; nego da ih obznaniš sinovima svojim i sinovima sinova svojih.” (5. Mojsijeva 4,9)
6. Naše svedočanstvo o doživljaju Boga u našim životima
Nove generacije ne poznaju Boga u istom ličnom, iskustvenom smislu kao njihovi roditelji i bake i dede. Bog u više navrata govori svom narodu da budućim generacijama prenosi neverovatna čuda koja su videli da čini u njihovim životima jer mlađe generacije nisu bile tamo. Bog je čak rekao Mojsiju da sačuva dve četvrtine mane za „generacije koje dolaze“ kako bi oni cenili jedinstven način na koji je Bog hranio njihove pretke u pustinji jer mana više nikada neće poteći sa neba.
“I poznajte danas šta vaši sinovi ne znaju niti videše, poučavanje Gospoda Boga svog, veličanstvo Njegovo, krepku ruku Njegovu i mišicu Njegovu podignutu.” (5. Mojsijeva 11,2)
7. Naš model hrišćanskog života
Liberalna kultura je spremna da današnje generacije poduči putevima koji ne uključuju moralno ispravan život.
Svaka generacija ima predispoziciju da gleda na Boga kao na Boga prošlosti koji ne razume probleme trenutne kulture. Potrebni su im pobožni mentori, roditelji, bake i deke koje mogu da poštuju… i od kojih mogu da očekuju da će živeti u svojoj veri. Licemerje — da kažemo da verujemo u Bibliju, ali da ne živimo po Bibliji — će odbiti decu u svakom uzrastu.
Današnjoj generaciji je potrebna autentična, duhovno mudra starija generacija koja će ulagati u živote onih koji dolaze posle njih.
“Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.” ( 1. Korinćanima 11,1 )
8. Naša spremnost da slušamo i odgovaramo na pitanja
Jedne noći kada su naše unuke i prijatelji bili u poseti pitali su „Šta je uopšte devica?“(u kontekstu Isusovog rođenja) Imali su pogrešne predstave.
Drugi put smo morali da im razjasnimo šta znači biti hrišćanin. Sledeća generacija vapi za moralnim usmeravanjem i vođstvom.
Njima su potrebni mentori i roditelji da bi imali teške iskrene rasprave o abortusu, seksualnosti, seksualnoj eksploataciji, braku, homoseksualnosti, transrodnosti, radikalnom Islamu, kultovima, drogama, alkoholu, samoubistvu… sa čime god da se suočavaju u svom svetu.
“Pitaj oca svog i on će ti javiti, starije svoje i kazaće ti.” (5. Mojsijeva 32,7)
9. Vreme
Ovo je era elektronike. Ali primećujemo da kada predložimo da napravimo igru u kojoj ćemo se igrati svi zajedno, bez obzira na godine, naši unuci odlažu svoje telefone i pridružuju se. Tada je mnogo razgovora, smeha, druženja jednih sa drugima. Prolaze sati. To je dobro potrošeno vreme.
Mnogi su odrasli sa dva zaposlena roditelja koji nisu imali mnogo viška vremena. Kako starimo, imamo izbor šta da radimo sa svojim vremenom. Bog nam kaže da ga koristimo ulažući u one koji dolaze posle nas.
“Svemu ima vreme.” ( Propovednik 3,1 )
10. Ljubav
Svim uzrastima treba mnogo ljubavi. Moj četrnaestogodišnji unuk me uvek srdačno zagrli. Svojim unucima više puta govorim koliko ih volim.
Za sledeću generaciju je važno da razume kako izgleda i oseća se prava ljubav, kada su u iskušenju da padnu na pseudo ljubav „Želim-nešto-od-tebe“.
Neka znaju koliko ih Isus voli. Pomozite im da sami nauče da ih je Bog toliko voleo da je dao svog jedinorođenog Sina da ne poginu već da imaju večni život.
“A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najveća medju njima.” (1. Korinćanima 13,13)
Izvor: crosswalk
Možda će vas zanimati emisije: