Brak je jedan od najproblematičnijih i najblagoslovenijih odnosa u koji će ljudska bića ikada stupiti. Mnogi danas žele da veruju da je najvažnije da su „zaljubljeni“ i da su imali savršeno venčanje. Istina glasi: Za dobar brak potreban je trud!
Mi nudimo oproštaj onima koje smo odlučili da volimo i sa kojima smo odlučili da uspostavimo odnose, zato što ćemo sutra mi biti ti kojima će biti potrebno da ih primimo.
Parovi koji tek treba da stupe u brak se uvek nadaju da će njihov brak biti srećan i da će trajati doživotno. Medutim, sa današnjom stopom razvoda od oko 50 procenta mnogi se pitaju da li je takvo očekivanje realno. U stvarnosti, svi brakovi će se suočiti sa sukobima. Ali sukobi nisu pravi problem već način na koji ih rešavamo; on određuje koliko će zdrav ili poguban biti naš odnos. Štaviše, kada bračni parovi dožive sukob ili nemir u svom odnosu, mnogi smatraju da on nije dovoljno dobar da bi se održao. To jednostavno nije tačno: mnogi brakovi koji završe razvodom su „dovoljno dobri“ da bi opstali.
Bog, Tvorac braka, dao nam je veoma jasna uputstva o tome kako da imamo uspešan brak. Problem je u tome što mnogi bračni parovi ne traže savet u Božjem priručniku i spremni su da odustanu već pri prvom nagoveštaju problema. To je slično kupovini kola čiji priručnik nikada niste pročitali. A onda ih, kada se na njima pojavio neki neizbežan mehanički kvar, ostavljate pored puta. Kakva smešna pomisao! Nažalost, mnogi brakovi završavaju na vrlo sličan način.
Dobra vest glasi da brakovi mogu da opstanu i traju ali bračni parovi će morati da se bore za njih. Uz pomoć Božje blagodati, parovi mogu da nauče posebne veštine koje će ih osposobiti da sačuvaju ili povećaju zajedništvo, bliskost, komunikaciju i prijateljstvo i koje će ukloniti prepreke koje im ne dozvoljavaju da iskuse bračnu radost.
Dilema modernog braka
Bog je brakom spojio muža i ženu u neraskidivu vezu. Ta veza je uzvišenije prirode od odnosa roditelj – dete, zato što će čovek ostaviti oca i majku da bi se pridružio svojoj ženi u zajednici jednog tela.
U prikazanoj tabeli, Balsvik i Balsvik (Balswick and Balswick, 2006) daju sledeći rezime suprotstavljenih obeležja tradicionalnog, modernog i biblijskog braka.
|
B R A K |
||
| Tradicionalni | Biblijski |
Moderan |
| Privrženost (ustanovi braka) | Zavet (između muža i žene) | Ugovor (lična korist) |
| Prisilan | Povezan | Razdvojen |
| Seks iz dužnosti | Seks iz ljubavi | Sebičan seks (lično zadovoljstvo) |
| Strog | Prilagodljiv/fleksibilan | Haotičan (bez pravila) |
| Usmeren muškarcu | Usmeren odnosu | Usmeren pojedincu |
| Saopštavanje (izjava) | Razgovor (pregovaranje) | Zahtev (blokada) |
Dilema u modernom braku je kako da bračni par postane jedno a da se ne odrekne ličnih osobenosti. Parovi se danas muče da usaglase lično zadovoljstvo sa obostranim zadovoljstvom odnosom – a to mora da se reši ako želimo da brak ostane održiva društvena ustanova.Dok razmatramo tradicionalan i moderan (postmoderan) pogled na brak, jasno je da nijedan od njih nije prikaz Božjeg plana. Time ne želimo da kažemo da u oba ova pogleda nema nekih pozitivnih obeležja. Međutim, mnogi pogrešno naglašavaju tradicionalne vrednosti kao biblijske, što nije isto.
Ljudi često ističu da je tradicionalni brak odgovor na ovu dilemu i hvale se kako se u vreme naših pradedova samo deset procenta brakova završavalo razvodom. Ali pažljiviji pogled na ovaj stil braka otkriva da su i brakovi iz prošlosti imali svoje probleme.
Možda je vreme da promenimo dioptriju i udaljimo se malo od strogog tradicionalnog pogleda koji se više usredsređuje na ustanovu braka ili modernog (postmodernog) individualističkog usmeravanja na lično i okrenemo bibliskom razumevanju zavetne privrženosti i zajedničke odgovornosti.
Božja namera bila je da u braku obe ličnosti uživaju u poverenju, sigurnosti i jedinstvu. Ako dvoje treba da postanu jedno, mora da postoji zajedništvo u kojem se teži dobrobiti odnosa a ne samo zadovoljenju potreba pojedinaca. Kada svoj brak utemeljimo na biblijskom temelju i živimo u skladu sa načelima koje je Bog uspostavio, bićemo ispunjeni i zadovoljni bračnim odnosom.
„U samom središtu braka stoji spremnost supružnika da se odreknu ličnih planova da bi zaista mogli da čuju ono što im govori njihov bračni drug“ (Jack O. Balswick & Balswick, 2014, str. 93).
Božji plan za brak
Biblija pruža jasnu sliku o tome kakvi treba da budu međuljudski odnosi. Ljudska bića stvorio je Trojedni Bog – Trojstvo između kojeg postoji zajedništvo. Bog, iako jedan, sastoji se od tri odvojene ličnosti – Oca, Sina i Svetog Duha. Naš Bog, Tvorac zajedništva, stvorio nas je tako da najpre uspostavimo zajednicu sa Njim a da zatim budemo i u osmišljenom i zadovoljavajućem zajedništvu sa drugim ljudima. Stoga naši odnosi treba da odražavaju zajedništvo koje postoji među Trojstvom. U suštini, Božja namera bila je da svi naši odnosi održavaju Njega!
Razume se, Bog je savršen a mi, kao ljudska bića, nismo savršeni. Stoga moramo da priznamo svoje slabosti i da ponizno tražimo Božje vođstvo, blagodat i snagu da bismo odražavali Njegov karakter svojim supružnicima.
U Starom i Novom zavetu nalazimo četiri osnovna činioca neophodna za zdrav odnos i stvaranje nasleđa ljubavi. To su: zavet, blagodat, osnaživanje i bliskost.
Zavet: U Bibliji se reč zavet koristi da opiše brak, najozbiljniji i najtrajniji dogovor opisan u svetim spisima. Božja namera je da se odnos između muža i žene oblikuje prema Njegovom večnom zavetu sa Njegovim narodom.
Nasuprot popularnom verovanju, brak nije pedesetoprocentni ulog. Zavetni odnos u braku je obostrani stoprocentni ulog. On je zasnovan na bezuslovnoj privrženosti jednoj osobi, pokrenut našom odlukom da je volimo a ne njenim odgovorom na našu ljubav.
Bog nam, u braku, daje mogućnost da shvatimo Njegovu ljubav prema nama i plan spasenja.
Blagodat: Bog želi da shvatimo da se blagodat sastoji u opraštanju i primanju oproštaja. Bog je osmislio da se brak odvija u atmosferi blagodati a ne legalizma. U braku utemeljenom na ugovoru nastaje leglistička atmosfera dok u braku utemeljenom na zavetu vlada atmosfera blagodati i praštanja. U atmosferi blagodati, članovi porodice pokazuju odgovornost koja proističe iz ljubavi i međusobnog poštovanja. U porodici utemeljenoj na zakonskim propisima od svih se zahteva savršenstvo. U ovakvom pristupu uspostavljanja odnosa osećaj krivice nadovezuje se na neuspeh, koji je neizbežan zbog naše grešne i slabe ljudske prirode. Budimo svesni realnosti života: mi ćemo u našim odnosima praviti greške. Ne postoji nijedan ljudski način da se zaobiđe ova istina, iako je mnogi potpuno poriču.
Nažalost, zbog legalizma koji često prati fundamentalistički pristup veri i religiji, i pored primera života Isusa Hrista, ispunjenog blagodaću, i pouka koje nalazimo u parabolama koje je ispričao, mi često uskraćuje blagodat jedni drugima u našim međusobnim odnosima.
Suviše često hrišćani imaju emotivne probleme zato što ne razumeju Božju bezuslovnu ljubav i blagodat. Ako ih ne razumemo onda je teško, pa čak i nemoguće, da i sami, jedni drugima, u našim međusobnim odnosima, pokažemo bezuslovnu ljubav, blagodat i praštanje.
Mi nudimo blagodat i oproštaj onima koje smo odlučili da volimo i sa kojima smo odlučili da uspostavimo odnose, zato što ćemo sutra mi biti ti kojima će biti potrebno da ih primimo.
Osnaživanje: Bog želi da pouzdano znamo da se život sastoji od službe. Međusobne službe. Osnaživanje je biblijska zamisao o upotrebi moći, koja je, bez izuzetaka, suprotna upotrebi moći u našim porodica i kapitalističkom društvenom uređenju. To je aktivan, osmišljeni proces kojim se omogućuje da ona druga osoba dobije silu. Osnažena osoba stiče silu zahvaljujući hrabrenju i podsticaju drugih.
Osnaživanje je proces pomaganja drugoj osobi da prepozna svoje jake stane i mogućnosti ali i proces podsticanja i usmeravanja razvoja tih kvaliteta. Kada osnažujemo ljude, mi i sami postajemo osnaženi, i naš odnos se poboljšava.
Osnaživanje je ljubav na delu. Upravo ovu Isusovu osobinu članovi naših porodica treba najviše da oponašaju. Ako primenjujemo osnaživanje u našim porodicama, doći će do revolucionarne promene u stavu prema pitanju autoriteta u hrišćanskim domovima. Prinuda i manipulacija su suprotne osnaživanju – one su zloupotrebe istinske sile. Osnaživanje dovodi do zajedništva i jedinstva.
Bliskost: Bliskost znači poznavati nekoga i biti poznat nekome u zavetnom odnosu. Ljudska bića imaju, Bogom danu, sposobnost da se prisno upoznaju. Bliskost koju su osećali Adam i Eva bila je sposobnost da budu ono što jesu bez ikakvog pretvaranja. Nije bilo potrebe da igraju bilo kakve prevarne igre jedno sa drugim zato što su se poštovali i nisu iskorišćavali jedno drugo.
Sram je, zasigurno, rođen iz straha da se bude prisno upoznat. Kada je prisutan sram, članovi porodice nose maske i počinju da igraju prevarne igre jedni sa drugima. Ako pogledamo kako Knjiga Postanja opisuje ljudsku prirodu pre pada, otkrivamo nešto sasvim suprotno – naglasak na bliskosti – na međusobnom poznavanju.
Mnogi se plaše da uspostave odnose iz straha da će biti odbačeni. Tako osoba koja se plaši odbacivanja ne dozvoljava onoj drugoj osobi da je prisno upozna. I pošto ona nikada ne pokazuje svoja prava osećanja nema ni osnove za ispravan odnos pa takva osoba tapka u odnosnom mraku – sputana, nesrećna i sakrivena, zbog neodstatka spremnosti da se otvori.
Bračni parovi koji temelje svoj brak na zavetnoj ljubavi, blagodati i međusobnom osnaživanju, duboko i prisno poznaju jedni druge.
Bezuslovna ljubav koju je Isus pokazivao predstavlja primer druželjubive bliskosti potrebne u braku i drugim važnim odnosima. Pružanje i primanje oproštaja je važan deo obnove. Postoji potreba da priznamo svoje pogreške ali i da prihvatimo priznanje tuđih. I ako postoji istinska bliskost nema potrebe za sramom zbog priznavanja poraza ili traženja oproštaja. Zapravo, tek kada se potrudimo da razumemo šta je Isus učinio za nas i šta svakodnevno nastavlja da čini, možemo da ostvarimo međusobnu bliskost i da uspostavimo zadovoljavajući odnos.
Prepreke u ostvarivanju jednistva
U knjizi Trajno obećanje (A Lasting Promise, Stanley, Trathen McCain and Bryan, 2013), Skot Stenli i ostali autori kažu da postoje prepreke koje ne dozvoljavaju da se u bračnim i ostalim odnosima ostvari potpuni potencijal i iskuse blagoslovi koje im je Bog namenio.
Samozaštita i strah od odbacivanja. Čim su Adam i Eva sagrešili odmah su se pokrili. Onda su se sakrili jedno od drugog i od Boga. Postali su svesni svoje različitosti i bojali se da će ih njihov saputnik a i Bog odbaciti. Jedinstvo se ne ostvaruje u atmosferi straha i nedostatka prihvatanja.
Greh i sebičnost. “Činjenica je da brak spaja dvoje nesavrešeno motivisanih ljudi koji jako – i ponekad sebično – žele bliskost i druga životna dobra, ali se boje povređivanja.” I tradicionalni i postmoderni pogled o kojima smo ranije govorili vode u greh i sebičnost. Jedinstvo u braku nastaje samo kada se osobe usredsrede na službu onoj drugoj osobi – ono je usmereno na druge a ne na sebe.
Nedostatak znanja. Sposobnost da se citira Sveto Pismo ne znači da automatski posedujete sve što je potrebno da bi vaš brak opstao. Da li, na primer, znate da saslušate svog supružnika i kada se ne slažete sa njim ili ste usred zahuktale rasprave? Da li znate da prestanete da se svađate pre nego što se izgovori ono što je pogubno? Da li znate da duboka privrežnost i zajedničko rešavanje problema deluje na proces međusobnog opraštanja? Svi to mogu da nauče.
Građenje jakih brakova
Dobar početak braka ne garantuje uspešan brak. Bračni parovi moraju da budu spremni da u svom braku svakodnevno primenjuju Božju reč. Donestite sledeće odluke koje predlažu Stenli i njegov tim u programu za hrišćansku pripremu i obogaćivanje odnosa:
Odluka da se obore i održavaju oborenim prepreke u vašem braku. „…Iz ljubavi služite jedan drugome”.
Odluka da se usredsredite na ono što možete da učinite da biste bili bolji supružnik. „Zato, ljubazna braćo moja, neka bude svaki čovjek brz čuti a spor govoriti i spor srditi se”.
Odluka da volite svog bračnog druga kao što Bog voli. „Ljubav je strpljiva; ljubav je blaga … Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“.
Možda će vas zanimati emisije: