Nije da sam bio potpuno „bez prijatelja“. Više je to što sam se osećao kao da više nemam duboka, značajna prijateljstva. Nekako sam, usput, izgubio (ili pustio) većinu „pravih“ prijatelja koje sam imao i nisam bio siguran kako sam stigao do toga.
Imao sam nekoliko ljudi oko sebe, ali se jednostavno nisam osećao prijatno da ih nazovem svojim „prijateljima“. A to je zato što nisu bili. Nisu me zaista poznavali, a ja sam se borio sa rastućim osećajem da, ako bih danas umro, niko ne bi mogao ni da se pretvara da me poznaje dovoljno dobro da govori o meni na mojoj sahrani.
Pomisao da me pamte kao nekoga ko nisam bio me je izluđivala. Uz to je dolazio stalni, srceparajući osećaj duboke usamljenosti i tuge.
Zato sam krenuo na dugo putovanje isceljenja koje je uključivalo i moje odnose. Ono me je dovelo do nekoliko spoznaja koje želim da podelim. Uglavnom sam shvatio da to što nemamo prijatelje često ima mnogo veze sa autentičnošću ili, u mom slučaju, sa njenim nedostatkom.
Možda ste i vi sada u istoj situaciji.
Ako jeste, evo osam razloga koji mogu objasniti zašto nemate prijatelje.
- Ne znate kako da održite prijateljstvo
Možda nemate prijatelje jer ne znate (ili ste zaboravili) šta je potrebno da se prijateljstvo održi.
Iskreno, sklapanje prijateljstava i zadržavanje prijatelja su dve potpuno različite stvari koje zahtevaju različite veštine.
Stvaranje novih prijatelja na neki način je povezano sa vašim društvenim šarmom – to je kao ples. S druge strane, zadržavanje prijatelja više liči na posao: zahteva vreme, pažnju, žrtvu, strpljenje i, iznad svega, doslednost.
Nećete magično ostati prijatelji sa nekim narednih trideset godina samo zato što ste sada prijatelji.
Jedna od stvari koje sam radio u prošlosti bila je to što sam svoja najvrednija prijateljstva uzimao zdravo za gotovo.
I ta prijateljstva su polako počela da nestaju.
- Mnogo ste se selili – menjali države ili gradove
Možda nemate bliske prijatelje jednostavno zato što ste se mnogo selili.
Ljudi često uzimaju zdravo za gotovo koliko je blagoslov odrastati i živeti kao odrasla osoba na istom mestu. Jedan od razloga je stabilnost koja omogućava kontinuitet u prijateljstvima i drugim odnosima.
Ja sam morao da se opraštam od dragih prijatelja mnogo puta. To je jedan od glavnih razloga zašto sam na kraju ostao bez prijatelja. Ne nužno samo zbog udaljenosti, već i zbog bola stalnog opraštanja od ljudi koje volim.
Nisam više mogao to da podnesem i jednostavno nisam želeo ponovo da prolazim kroz isto.
Pomislio sam: zašto uopšte imati prijatelje ako će vam srce biti slomljeno svaki put kada se rastanete?
Ali ispostavilo se da je dugoročno još bolnije zatvoriti svoje srce ljudima. Bol usamljenosti, tokom vremena, može da vas slomi.
Bolje je voleti i izgubiti nego nikada ne voleti. Ispostavilo se da je to zaista tačno.
- Ne mislite da ste dostojni tuđeg prijateljstva, ljubavi i naklonosti
Jedan od razloga zašto možda nemate prijatelje jeste to što se zatvarate prema svetu. To radite jer ne razumete zašto bi neko želeo da bude vaš prijatelj.
Umesto da rizikujete bol da vam neko do koga vam je stalo kaže da mu se ne dopadate, vi se zatvarate za prijateljstva i pokušavate da izbegnete tu mogućnost po svaku cenu.
To vam daje iluziju kontrole. Na taj način mislite da ne možete biti povređeni.
- Nemate prijatelje jer ne volite sebe
Period u mom životu kada praktično nisam imao prijatelje poklapa se sa vremenom kada zaista nisam voleo sebe.
Nisam voleo sebe i zato nisam mogao da shvatim zašto bi neko želeo da bude moj prijatelj.
Dugo sam osećao toliko mržnje prema sebi da je pravo čudo što sam uspeo da prevaziđem taj period.
Prihvatiti tuđu ljubav nije tako lako kao što izgleda. Teško je otvoriti se ljubavi drugih kada stalno osećate sramotu, gađenje ili mržnju prema sebi.
Zato često sami sebi postavljamo prepreke i sabotiramo odnose kako bismo se zaštitili. Ljudi su složena bića.
- Nosiš masku
Možda nemaš prijatelje jer ne želiš da te ljudi zaista upoznaju – onakvog kakav jesi. Zato, svesno ili nesvesno, odguruješ ljude od sebe.
Možda se stidiš toga ko si i ne prihvataš sebe u potpunosti. Ili možda ni sam još ne znaš ko si i nisi sebi dao prioritet da upoznaš sebe.
Bez obzira na razlog, ako ti druženje s ljudima i održavanje prijateljstava deluje kao naporan posao, to može biti zato što nisi svoj u njihovom društvu i trošiš mnogo energije pretvarajući se.
- Stavio si romantične veze ispred prijateljstva
Desilo mi se da romantičnu vezu stavim između sebe i svih ljudi koje sam voleo, uključujući i prijatelje.
Nekada sam mislio da je normalno žrtvovati sve u ime ljubavi.
Ali kada žrtvuješ sve i uništiš sopstveni sistem podrške zbog osobe koju poznaješ tek godinu dana – šta se dešava kada ta osoba ode? Ostaneš potpuno sam.
- Nemaš prijatelje jer si depresivan
Istina je da sam u jednom periodu ostao bez prijatelja jer sam bio ozbiljno depresivan – i to godinama. Ironično, tada nisam imao ni prijatelje koji bi mi pomogli da prođem kroz taj težak period.
Sama pomisao na upoznavanje novih ljudi dok jedva funkcionišeš može delovati kao mučenje.
Depresija često oduzima interesovanje za većinu aktivnosti.
Čovek se stalno bori sa osećanjem bezvrednosti i krivice i stalno razmišlja o svojim prošlim greškama i neuspesima. To može dovesti do začaranog kruga samopovređivanja i povlačenja.
Ako je to slučaj kod tebe, nije ni čudo što nemaš prijatelje.
Depresija je teška, ali se može lečiti. Kada potražiš pomoć i počneš da se osećaš bolje, možeš ponovo početi da gradiš nova prijateljstva.
- Nije sve tvoja krivica
Ako nemaš prijatelje, verovatno nije sve tvoja krivica.
Iako je dobro preuzeti odgovornost za svoj život, prijateljstvo je uvek odnos u dva smera. Vrlo je mala verovatnoća da je sve samo tvoja krivica.
I okolnosti imaju veliku ulogu.
Možda si se mnogo selio, možda si imao zdravstvene probleme, možda si bio u toksičnoj vezi, ili jednostavno nisi znao šta je potrebno da se prijateljstvo održi i morao si to da naučiš na teži način.
Ako nemaš prijatelje, a želiš to da promeniš, odvoji vreme da razmisliš o okolnostima koje su te dovele do toga – i počni postepeno da ih menjaš.
Sada je red na tebe:
Da li se boriš sa usamljenošću?
Da li veruješ da će uvek biti ovako?