Porodica se zasniva na odnosima i održavanju čvrstih veza s srcima naše dece. Međutim, ako niste pažljivi, možete uništiti odnos sa svojim detetom! Ponekad ne samo ono što kažete, već i ono što radite, može delovati kao uskraćivanje podrške vašoj deci ili im se može činiti kao nedostatak prihvatanja.
Ako želite da imate ili očuvate dobar odnos sa svojom decom, postoje stvari koje bi trebalo da se potrudite da ne radite. I ja sam bila kriva za neke od ovih stvari, što me je osvestilo o tome kako je to povredilo dete koje je pretrpelo posledice mojih postupaka, reči ili reakcija.
Možda ćete pročitati nešto sa ovog spiska i setiti se trenutka kada ste to uradili ili rekli, pa ćete početi da se osećate krivim. To NIJE moja namera! Svrha ovog posta je da nas podseti da budemo svesni kako reagujemo i tretiramo svoju decu kako bismo predupredili naurušavanje svog odnosa sa njima. Niko od nas nije savršen roditelj; svi mi izgovaramo i radimo stvari za koje bismo voleli da možemo da se vratimo u prošlost i da ih ne izgovorimo ili ne uradimo. To ne znači da je vaš odnos sa vašim detetom uništen. Kada pogrešno odreagujete, ključno je da se izvinite svom detetu i ispravite stvari.
7 načina da narušite odnos sa svojom decom
- Sramotite ih.
Ne bi trebalo da javno ispravljate ili grdite svoje dete, čak ni pred braćom ili sestrama. Povedite ga na stranu i privatno rešavajte situaciju.
Javno ponižavanje izazvaće bes, a često i bunt.
- Izbegavate da im se izvinite kada ste bili surovi, neljubazni ili nepravedni.
Trudim se da mi postane navika da se svako veče prisetim šta se dešavalo u toku dana i da razmislim da li je bilo situacija u kojima sam pogrešno reagovala, pa da odem i popravim stvari.
Vaša deca će vas voleti i poštovati zbog toga što ste spremni da priznate kada ste pogrešili, i prihvatiće vaše izvinjenje i ponuditi oproštaj.
Ako to ne činite, to će izazvati osećaj gorčine kod vašeg deteta, što će postepeno prouzrokovati razdvajanje u vašem odnosu.
- Uvek dajete savete kada oni s vama podele svoje misli, osećanja ili nešto što im se dogodilo.
Često naša deca žele samo da podele stvari sa nama; međutim, oni ne žele da zauzvrat odmah dobiju lekciju. OGROMAN deo komunikacije je SLUŠANJE!
- Nikada ne pokazujete da ste zadovoljni njima.
To je nešto na čemu moram da radim! Često deca urade nešto dobro, ali sam ja želela malo više ili da se to uradi malo drugačije.
Umesto zahvalnosti ili ohrabrenja, odreagovala sam sa: “Zašto nisi…?” ili “Trebalo je da…”.
Ovo je odličan način da obeshrabrite svoju decu, pa će na kraju prestati da se trude da vam ugode.
- Mrzovoljni ste i razdražljivi.
Niko ne želi da bude u društvu osobe koja uvek kvari atmosferu. Uhvatila sam sebe kako mrmljam i gunđam ponekad kada se vratim iz kupovine. Umorna sam, treba još da spremim večeru, a onda otkrijem da kuhinja nije spremljena dok sam bila odsutna.
Ako se dogodi da je neko od dece tada u blizini, onda će slušati moje prigovore i loše raspoloženje. A onda se pitam zašto niko nije tu sledeći put kada dođem kući! Bolje bi vam bilo da se pozabavite svojim karakterom.
Kasnije, kada više ne budete tako mrzovoljni, objasnite deci koliko bi vas usrećilo kada biste došli kući u čistu kuhinju nakon što ste bili u nabavci.
Verovatno su oni bili zauzeti igrom i spremanje kuhinje im nije bilo ni nakraj pameti! Takođe, nemojte imati nerealna očekivanja ako im niste dali uputstva pre nego što ste otišli.
- Ponašate se kao da vam jako smeta kada vam se obrate za pomoć ili traže od vas nešto što im je potrebno.
Ponekad, zapravo u većem delu dana, jednostavno sam umorna! Mali zahtevi ili molbe za pomoć mogu mi se činiti kao tako VELIKA stvar.
Ono što mi je pomoglo da shvatim važnost odgovaranja na zahteve za pomoć na vedar način je razmišljanje o tome kako se ja osećam kada moja deca ne žele veselo da mi pomognu. (Hmm…pitam se odakle su to nasledili!) Boli kad oni koji vas vole gunđaju kad ih zamolite za pomoć.
- Strogo ih izgrdite kada urade nešto što vas iznervira ili vam zada neku neprijatnost.
Ovo me podseća na dete koje je posetilo naš dom i prosulo mleko za doručak. Smireno sam uzela krpu i očistila. Dete se izvinilo i postidelo, a ja sam mu pružila utehu rekavši mu da je to samo nezgoda i da se takve stvari dešavaju.
Njegov odgovor bio je: “Moja mama se stvarno LJUTI kad prospem mleko kod kuće!”
Bilo je trenutaka kada su moja deca prolila nešto, a ja sam bila umorna i iziritirana zbog nereda koji sam morala da pospremim. Možda nisam “vrištala” na njih, ali istovremeno sam im stavila do znanja da nisam bila srećna zbog toga. (Još tog gunđanja!)
Ovo može naterati dete da pomisli da ga smatramo teretom – a to je nešto što NIKADA ne želim da moja deca misle ili osećaju!
Neka vam bude cilj da izbegnete ove greške i radite na stvaranju čvrstih emotivnih veza sa svojom decom! Često im pokazujte naklonost. Recite im da ih volite i što češće ih ohrabrujte i pohvalite.
Izvor: the character corner
Možda će vas zanimati sledeće emisije: