Vreme pred ekranom, u svojim mnogobrojnim oblicima, neminovno će postati deo života vaše dece u jednom trenutku. Ali roditelji se moraju zapitati koliko rano i u kojoj meri će se to desiti.
Da li vreme pred ekranom doprinosi boljem obrazovanju?
Neki roditelji misle da svom detetu pružaju prednost u obrazovanju, poput Suzane koja je svom šestogodišnjem sinu Džonu kupila tablet kada je bio u prvom razredu. Mislila je: “Zašto mu ne pružiti priliku da se obrazuje?” U Džonovoj školi počeli su da koriste elektronske uređaje u nastavi sve ranije, čak i u nižim razredima, a njegov nastavnik tehnologije isticao je prednosti i doprinos koji ti uređaji daju obrazovanju.
Dr Nikolas Kardaras, jedan od najistaknutijih stručnjaka na polju bolesti zavisnosti u našoj zemlji, koji je pomagao Suzani i njenom sinu Džonu, piše: “Ona je počela tako što je dopuštala Džonu da provodi vreme pred ekranom da bi igrao edukativne igrice na njegovom tabletu. On je uskoro otkrio igricu ‘Minecraft’, za koju ju je učitelj uveravao da je bila baš ‘poput elektronskih lego kockica’. Ona se prisetila kako je njoj bilo zabavno da slaže lego kockice kada je bila mala. U početku, Suzana je bila zadovoljna. Izlgedalo je kao da je Džon uključen u kreativno igranje. Primetila je ona da ta igrica nije baš toliko slična lego kockicama koje je ona pamtila – konačno, ona nije morala da ubija životinje i pronalazi retke minerale kako bi preživela i prešla na sledeći nivo. Ali u školi su čak imali i ‘Minecraft klub’, pa kako bi to onda moglo biti nešto loše?!”
“Džon je postajao sve više i više fokusiran na svoju video-igricu, izgubivši zanimanje za bejzbol i čitanje, istovremeno odbijajući da sprema svoju sobu i pomaže u kućnim poslovima. Kako je njegovo ponašanje postajalo sve gore, Suzana je pokušala da mu oduzme igricu, ali to je kod Džona izazvalo napade besa, koji su bili toliko jaki da je Suzana na kraju popustila, još uvek iznova sebe ubeđujući da je ta igrica ‘edukativna’”.
Ipak, stvari su i gore nego što mislimo!
Doza realnosti
Postoji granica, koju ako pređu, roditelji možda i nenamerno svom detetu čine više štete nego koristi.
“Tableti su oruđa koja podstiču stvaranje ‘prečica’ – za razliku od priče koju detetu priča mama, na primer, ‘priče’ ispričane putem mobilnog telefona u obliku video-igrica hrane mozak mladog ‘čitaoca’ likovima, rečima i slikama odjednom. Umesto da uzmu vreme da prerade majčin glas u reči, izmaštaju u svom umu slike ispričanih događaja i time učine mentalni napor da isprate tok radnje, deca koja prate priče na svojim elektronskim uređajima postaju lenja. Uređaj ‘razmišlja’ umesto njih, što za posledicu ima da njihovi kognitivni (spoznajni) ‘mišići’ zakržljaju.” – dr Liraz Margalit.
Dobro “svarite” informacije koje ćete pročitati u pogledu vremena pred ekranom, makar vam to učinilo da se nelagodno osećate, i naoružajte se istinom o potencijalnoj šteti koje vreme pred ekranom može da nanese, naročito mladom mozgu koji je još uvek u razvoju.
“Niskotehnološki” roditelji
“Postoji dobar razlog zašto je Stiv Džobs bio svesno ‘niskotehnološki’ roditelj. Direktori i inženjeri iz Silikonske doline upisuju svoju decu u Montessori ili Waldorf škole ‘bez tehnologije’. Osnivači Gugla, Sergej Brin i Lari Pejdž, išli su u Montessori škole ‘bez tehnologije’, kao i tvorac Amazona, Džef Bezos, i osnivač Vikipedije, Džimi Vels.”
Vreme pred ekranom – digitalna droga
Poznato nam je da mobilni telefoni, tableti i konzole za video-igre predstavljaju jedan vid digitalne droge. Nedavna istraživanja putem skeniranja mozga pokazala su da navedeni elektronski uređaji deluju na čeoni režanj mozga, odgovoran za kontrolu izvršnih funkcija, uključujući i kontrolu impulsivnog ponašanja, na identičan način na koji to čini i kokain. Tehnologija je toliko uzbuđujuća da podiže nivo dopamina – neurotransmitera zaduženog za osećaj zadovoljstva koji je najviše uključen u dinamiku zavisnosti – u istoj meri kao i opijati ili seks.
Mr Viktorija L. Dankli kaže: “Dugotrajno izlaganje ekranima oštećuje mozak!”
Ali šta je sa decom koja nisu, sama po sebi, “zavisna” od vremena pred ekranom?
Budimo jasni!
Čak i kod dece sa “uobičajenom” izloženošću, trebalo bi da budemo svesni da vreme pred ekranom stvara suptilna oštećenja dečijeg “unutrašnjeg časovnika”, remetivši normalni dnevni ritam u meri od više od sedam sati.
Kao doktor, Dankli primećuje da mnoga deca koju posmatra pate od preterane izloženosti čulnim nadražajima, nedostatka kvalitetnog noćnog sna i preterano nadraženog nervnog sistema – a ona za to ima posebnu dijagnozu koju naziva “sindrom izlaganja elektronskom ekranu”. Takva deca su impulsivna, sklona naglim promenama raspoloženja i ne mogu da održe pažnju – baš kao što na to ukazuju i oštećenja prikazana na navedenim snimcima sa skenera mozga.
Odvikavanje od vremena pred ekranom i preusmeravanje
Nažalost, vreme pred ekranom je zamenilo vreme provedeno napolju i postalo jedna vrsta “tehnološke dadilje”. Deca su se nekada igrala napolju, u neuređenom prirodnom okruženju, gde su učila i uvežbavala socijalne veštine.
I baš kao što je slučaj sa Suzanom i njenim sinom Džonom, i mi treba da našu decu vratimo igranju sa kockicama i igračkama koje ne razmišljaju i ne maštaju umesto njih!
Naučnici znaju da mi možemo uvežbati i preusmeriti mozak. Mozak se da preoblikovati. Okruženje u kome provodimo svoje vreme ili jača ili slabi naš mozak. Uprkost tome što mislimo da im činimo dobro – dopuštajući im da igraju “edukativne” video-igrice – mi smo, nažalost, našoj deci time mozak preoblikovali u pogrešnom smeru.
Mi im možemo ponovo “premrežiti” i preusmeriti mozak s namerom. A što ranije, to bolje i lakše!
- Praktikujte odloženo zadovoljenje.
- Neka čekaju!!! U redu je imati vreme kada vam je dosadno – to je prvi korak ka kreativnosti.
- Postepeno produžavajte to vreme između “želim to” i “dobio sam”.
- Izbegavajte upotrebu elektronskih uređaja u kolima ili restoranima. Umesto toga naučite ih da razgovaraju, da se igraju i zabave bez elektronskih uređaja i da budu strpljivi.
- Ne ustručavajte se da im odredite granice. Deci su potrebna ograničenja da bi rasla zdrava i srećna!!!
- Napravite raspored za obroke, spavanje, korišćenje tehnologije.
- Razmišljajte o onome što je za njih dobro, a ne o onome što oni žele ili ne žele. Kasnije u životu biće vam zahvalni zbog toga.
- Ograničite im stalno grickanje. Roditeljstvo je težak posao.
- Naučite vašu decu da rade “dosadne” poslove od malih nogu, kao osnovu za njihovu buduću vrednoću.
- Neka vešaju i slažu svoju odeću u plakaru, neka skupljaju svoje igračake, neka odlažu kupljene namirnice, neka postave sto za ručak, neka operu svoje kutije za užinu, neka nameste svoj krevet itd.
- Zabavljajte se sa vašom decom.
- Čitajte im naglas, rvite se s njima, napravite zajedno meksičku ili italijansku hranu, organizujte porodično veče društvenih igara, igrajte se žmurke ili skrivalice u kući ili napolju. Pomerite sto u stranu i plešite s njima, smejte se zajedno prisećajući se šta su oni radili kad su bili mali, šetajte zajedno i posmatrajte oblake.
“Deca će se promeniti kada roditelji promene sopstvenu predstavu o roditeljstvu. Pomozite vašoj deci da budu uspešna u životu, što ranije vežbajući i jačajući njihov mozak!” – Viktorija Prudej.
Zapamtite, kod roditeljstva se radi o napretku, a ne o savršenstvu! Vi i ovo čitate zato što ste roditelj koji želi da učini sve što je u njegovoj moći da pomogne svom detetu i usmeri ga u pravom smeru.
Vi to možete!!!
Izvor: Deep root
Možda će vas zanimati sledeće emisije: