Odnosi zahtevaju ulaganje truda, ponekad i mnogo truda. Ali kada se radi o stanju uma nas, naše dece i naših roditelja, ovo je najprijatniji trud, jer se on direktno odražava na našu i njihovu sreću.
Nešto u pogledu stanja mog uma oduvek je bilo drugačije. Tu razliku sam doživljavala godinama. Ali sve do pre nekih šest godina kada sam naišla na jedan video Maršala Rozenberga na YouTube-u, nisam uspevala da potpuno shvatim način na koji moj um radi.
“Au!” Iznenada sam shvatila zašto se ja ne svađam, zašto ne vičem i uspevam da održim svoju ravnotežu (skoro) svaki put. Shvatila sam pozadinu načina na koji se trudim da svakodnevno vaspitavam svoju decu. Taj video je bio prvi korak na tom putovanju, koje je još uvek u toku, građenja i usavršavanja nenasilnog stanja uma. Svesnog, opreznog stanja uma koje me čini srećnijom osobom, srećnijim partnerom, srećnijom majkom i osobom zadovoljnijom samom sobom.
Bile su mi potrebne godine vežbanja i još uvek to učim. Svakodnevno. Učim od sebe (kako se osećam u određenim situacijama, kako reagujem na određene događaje, šta je to što me izaziva da odregujem na određeni način i zašto tako reagujem). Učim i od svoje dece (ona me uče šta stvarno znači biti ljudsko biće). Učim od svog partnera, svoje porodice, prijatelja, pa i od klijenata, naravno.
Svakodnevno se bavim proučavanjem nenasilne komunikacije. Vežbam ispravno disanje, vežbam zaustavljanje svojih automatskih reakcija. Uvežbavam kontrolu osećanja, aktivno posmatranje, duboko razmišljanje, način razgovaranja, način donošenja odluka. Vežbam i nedopuštanje da me sopstvene misli kontrolišu i određuju.
Ovo stalno i uporno vežbanje osnažuje kod mene osećaj mira i nepodeljenog usredsređenja na ono što je zaista važno. To vežbanje ojačava mene, moju decu, mog partnera i sve koji su oko mene, bilo da oni uzimaju aktivnog učešća ili su samo tu, u mojoj neposrednoj blizini.
Sve ove godine učenja i vežbanja mogu se svesti na sledećih deset stvari koje ja svakodnevno primenjujem da bih živela život punim plućima, da bih osećala, volela i postojala. U potpunosti.
10 stvari koje svakodnevno činim da bih svoju porodicu učinila jačom i srećnijom
Tražim pomoć. Ovo radim od prvog dana. Zatražim čašu vode. Zatražim pomoć da ustanem. Zatražim pomoć u spremanju kuće. To čini da se svako oseća kao davalac i uči nas da dajemo kroz primanje.
Ne očekujem ništa. Ja sam jedina osoba odgovorna za ispunjavanje sopstvenih potreba. Ostavljanjem po strani očekivanja da dobijem nešto od svojih bližnjih, pružam im priliku da daju slobodno, zato što to oni žele, a ne zato što ja to želim od njih.
Sve što dobijem prihvatam kao pravi poklon, što to zaista i jeste. Čaša vode, mala pomoć, čista namera. Sve prihvatam sa poljupcem, toplim i čvrstim zagrljajem i osmehom na licu i u srcu. Ovim svi učimo da je dobijanje u davanju i da je samo tada užitak obostran.
Volim besplatno. Ništa nikada – i tu stvarno mislim nikada – neće biti uslov za moju ljubav. Šta god da se dogodi, šta god da je rečeno ili učinjeno – to nikada neće biti uslov za moju predanost, za moje zagrljaje, za moje priče pred spavanje. Te stvari su za mene svete. To nas uči da ništa nikada neće moći da se ispreči između nas.
Poštujem i prihvatam sve emocije. Čak i kada je teško, čak i kada sam umorna i na kraju živaca. Emocije su žila kucavica svakog deteta. Voleti dete znači voleti ga sa svim njegovim emocijama. To nas uči prihvatanju, suočavanju sa životnim problemima i prilagodljivosti.
Ne osuđujem. “Čudesan”, “divan”, “moje sunce”, “moja ljubav” su jedine reči koje ikada izgovaram nakon što kažem “Ti si”. Ovo poučava nas i našu decu slobodi da budemo to što jesmo.
Ne tumačim. Ja nikada ne mogu da znam zašto je neko učinio to što je učinio; moja pretpostavka je samo pretpostavka. Zato ja pitam. A ako ne mogu da dobijem odgovor, prihvatam situaciju takvom kakva je, znajući da će moje tumačenje najviše naštetiti upravo meni. Ovo me poučava slobodi delovanja.
Približavam se. Nikada bližnje ne odgurujem od sebe. Uvek sam tu, na raspolaganju – šta god da se dogodilo. Ovo nas poučava o tome u čemu leži istinska snaga, kao i o bezuslovnoj ljubavi.
Izražavam sebe – autentično, na sebi svojstven način. Spremno delim svoja osećanja, i to sva, bez razlike. Izražavam svoje čežnje i svoje želje. Uvek sam iskrena o tome kako se osećam i šta mi je u srcu. Ovo poučava iskrenosti i prihvatanju sebe.
Ne branim sebi da budem to što jesam. Dopuštam svakome da bude ono što jeste. U potupunosti autentičan i svoj. Bez osuđivanja ili tumačenja, bez nerealnih očekivanja – u mom svetu ljubav nema cenu i sve emocije su dobrodošle. Taj svet proslavlja silu međusobnog povezivanja, u kome svaki dan predstavlja najčistiju, najbolju i najlepšu moguću sadašnjost. Ovo nas poučava miru, ljubavi i nenasilju.
Eto, to su deset stvari koje ja svakodnevno primenjujem kako bih izgradla čvrst odnos sa svojom decom. To je ono po čemu živim, ono u šta mogu da se zakunem i ono što predstavlja moje korenje u ovom svetu. Gajenje i ojačavanje tog korenja dozvoljava mojoj porodici da raste i jača, a njenim članovima pruža priliku da jedni druge podstiču, gaje i vole, kao i da se međusobno brinu jedni o drugima. Ovih deset stvari nas ujedinjuju, čine nas nerazdvojnim, a na taj nači i nesalomivim!
Izvor: Parents enlight
Možda će vas zanimati sledeće emisije: