“Odsad dokle bude Zemlje, neće nestajati setve ni žetve, studeni ni vrućine, leta ni zime, dana ni noći.” (1. Mojsijeva 8:22)
Kada pomislite na Arktik, jedna od prvih asocijacija verovatno će vam biti polarni medvedi. Ove čudesne, velike, bele mesoždere verovatno u svom umu zamišljate kako stoje na snegu i ledu, gde ih zbog boje nije lako opaziti. Arktik je prirodno stanište belih medveda i to se reflektuje i u njegovom imenu. Naime, reč “Arktik” izvedena je od grčke reči “arktos”, što znači “medved”. Ovde postoji više slojeva značenja. Svakako, Arktik je dom polarnim medvedima, ali, takođe, sazvežđe Ursa Minor, Mali medved, obuhvata i Polarnu zvezdu, Severnjaču, koja je direktno iznad Severnog pola, tako da ukoliko putujete “ka Medvedu”, vi, u stvari, putujete na sever.
Možda su najpoznatije slike polarnih medveda ikada objavljene one koje pokazuju jednog ili dva polarna medveda koji se nesigurno održavaju na malenim santma leda koje jedva mogu da ih drže. Svrha takvih fotografija je da nas ubede da staništa polarnih medveda polako iščezavaju. A u koga da “uperimo prst” kao u glavnog krivca za otapanje leda? Pa naravno, u našeg “starog poznanika” – klimatske promene.
Dakle, šta bi beli meda morao da radi kada bi se led pod njim otopio? Pretpostavljam da bi morao da pliva. Srećom, polarni medvedi su izuzetno izdržljivi i dobri plivači. Neki medvedi su praćeni i utvrđeno je da su bez prestanka plivali i do deset dana.
Nasuprot popularnom mišljenju, skorašnja istraživanja pokazuju da su se mnoge populacije polarnih medveda uvećale tokom perioda ubrzanog otapanja leda. U poslednjih nekoliko godina, ledene ploče počele su ponovo da se proširuju. Bez obzira na uzbunjivače zbog klimatskih promena, uslovi života na Arktiku, kao i u drugim delovima sveta, i dalje naglašavaju davno zapisanu istinu u Božjoj reči da “dokle bude Zemlje, neće nestajati setve ni žetve, studeni ni vrućine, leta ni zime, dana ni noći.”
Izvor: creation moments
Možda će vas zanimati sledeće emisije:
Fenomen utelovljenja i molekularne mašine