Očekivanja roditelja: korisna i štetna

Dok sam držao čas roditeljstva grupi učenika, postavilo se pitanje da li su roditeljska očekivanja ikada bila dobra stvar. Konsenzus u ovoj klasi mladih bio je da roditeljska očekivanja imaju iscrpljujući efekat, kao i efekat sramote na decu koja grade svoj identitet. Pa ipak, roditeljska očekivanja takođe imaju prednost jer podstiču decu da razviju svoje sposobnosti. Odgovor na ovu dilemu mogao bi da leži u tome da li očekivanja proizlaze iz usklađenosti roditelja sa jedinstvenim interesovanjima, sklonostima i temperamentom njihovog deteta.

Kao roditelji, ne možemo da izbegnemo očekivanja. Od trenutka kada saznamo pol našeg deteta, počinjemo da zamišljamo kakvo će ono biti. Saznanje da imamo dečaka može dovesti do fantazije o igranju u dvorištu ili pohađanju njihove mature. Ćerka nas može navesti da maštamo o tome da je ohrabrimo da se razvije u snažnu i nezavisnu ženu. Istina je da često uhvatimo sebe kako rastemo od ponosa, čak i pre nego što prvi put otvore oči. Jednostavno ne možemo sebi pomoći!

Korisno: osećaj pripadnosti, ohrabrenja i vođstva

Očekivanja saopštavaju našoj deci da nam je značajno ono što rade, i to mnogo! Ova očekivanja daju našoj deci do znanja da smo narcisoidno uključeni – da se, u izvesnom smislu, doživljavaju kao deo nas – važna su nam isto koliko i mi sami sebi. Ovo daje deci dubok osećaj pripadnosti. Naše nade u njihovu budućnost su neraskidivo povezane sa našim nadama za našu budućnost.

Naša očekivanja podstiču razvoj naše dece. Kada je moja ćerka imala 3 meseca, već bih se zatekao kako je stavljam da stoji na mom stomaku kad god bih ležao. Bila je oduševljena novom perspektivom, ali moja očekivanja su bila jasna. Jedva sam čekao da sama može da stoji i hoda. Slično tome, razgovaramo sa svojom decom mnogo pre nego što razumeju reči sa implicitnim očekivanjem da će jednog dana moći da pričaju – i, u stvari, razgovor sa njima pomaže im da nauče da govore.

Naša očekivanja takođe pomažu našem detetu da izgradi svoj put, izbegavajući potencijalne zamke odrastanja. To smanjuje broj neodoljivih izbora sa kojima se suočavaju njihovi mladi umovi. Na primer, ako se očekuje da će naše dete ići na koledž, to se može doživeti kao naše poverenje u njihove sposobnosti, ohrabrujući ga da se drži studija kada se muči da li da odustane. To što nemate mogućnost da odustanete može biti neverovatan motivator.

Štetno: osećaj razočaranja, niskog samopoštovanja i stida

Očekivanja roditelja su štetna kada nisu zasnovana na našoj usklađenosti sa decom. Kada se naše fantazije o našoj deci ne poklapaju sa njihovim interesovanjima, talentima i sklonostima, naša očekivanja mogu da zadaju iscrpljujući udarac razvoju naše dece.

Deca razvijaju osećaj o sebi na osnovu toga kako ih doživljavaju roditelji. Roditeljska radost omogućava deci da sebe dožive kao inspirativnu radost. Kada roditeljska očekivanja nisu ispunjena i roditelji se osećaju razočarano, njihova deca internalizuju osećaj sebe kao razočaranja.

Kada je razočaranje nešto što se može ispraviti bez kompromitovanja sopstvenog identiteta, deca se mogu osećati motivisana da se više trude. Kada ono što se očekuje nije među njihovim talentima, roditeljsko razočaranje može biti poražavajuće. Dete bez muzičkog talenta, od koga se očekuje da se u ističe na tom polju, razvijaće hronični osećaj niskog samopoštovanja.

Kada su očekivanja roditelja direktno u suprotnosti sa načinom na koji deca doživljavaju sebe, deca mogu sakriti delove svog identiteta. Oni preuzimaju lažni identitet kako bi izgledali u skladu sa očekivanjima svojih roditelja.

Suočavanje sa gubitkom

Roditelji neizbežno trpe gubitak nekih nada i snova koje su imali za svoju decu. Prihvatanje ovih gubitaka i žaljenje za njima otvara nam oči za ono što možemo da slavimo kod naše dece. Vodeći računa o jedinstvenim interesovanjima, talentima i temperamentu našeg deteta, postavljamo našu decu na njihovo pravo mesto u centru brige roditelja i obaveštavamo o neophodnim roditeljskim očekivanjima.

Nerealna očekivanja roditelja od njihove dece:

Da budu savršena kod kuće i u školi

Bilo da je dete ili odrasla osoba, biti savršen je samo iluzija. Ne postoji način da bilo ko može proći a da ne napravi grešku. Naročito kada su deca u pitanju, ako želite da napreduju i budu samopouzdani u svojim životima, očekivati od njih da ostanu na vrhu svog razreda i da budu savršeni u svojim svakodnevnim aktivnostima je jednostavno nerealno.

Da uvek budu srećna i vesela

I deca mogu imati loše dane. Možda su u sukobu sa svojim prijateljima ili su se samo posvađali sa svojim nastavnicima, mnoge stvari mogu dovesti do njihovih promena raspoloženja. Međutim, očekivati da su sve vreme dobro raspoložena je traženje previše od njih.

Da budu zahvalna na svemu

Sigurno ste se trudili da svom detetu obezbedite sve životne potrebe. Međutim, ako od njih uvek očekujete da budu zahvalni na tome, onda je to pogrešna vrsta roditeljstva kojoj se prepuštate. Umesto toga, naučite ih da budu skromni i dajte primere gde razumeju vrednost napornog rada. Vremenom će prepoznati vaš trud prema njima.

Da nikad ne lažu

Sećate se vremena kada ste lagali svoje roditelje? Pa da. Od toga se ne može pobeći. Slično tome, ne možemo očekivati da će naša deca stalno biti iskrena. Da ne kažem, ne bi trebalo da ih proveravate kada otkrijete njihove laži. Ali nemojte imati očekivanja koja bi vas mogla razočarati.

Da nikada ne greše

Ako su odrasle osobe toliko sklone greškama iako su mnogo naprednije u polju razuma i racionalnosti, kako možemo očekivati da mladi ostanu besprekorni. Umesto da ih grdite zbog grešaka, zamolite ih da uče iz toga. Prihvatite ih i neka oni prihvate svoju manjkavu prirodu i vole sebe onakvima kakvi jesu.

 

Možda će vas zanimati emisije:

Atmosfera u domu

Dovoljno dobra porodica

(Visited 154 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.