Entomofobija, ponekad poznata kao insektofobija, je strah od insekata. Strah je relativno čest, posebno u urbanim sredinama gde je dolazak u kontakt sa bubama relativno retkost zbog nedostatka interakcije sa prirodom.
Bube koje su najčešće na “strašnoj” listi jesu pčele, mravi, bubašvabe, muve, leptiri i moljci. Mnogi ljudi se uopšte plaše bubica, panično reagujući na bilo koje insekte ili srodno stvorenje koje im se nađe na putu.
Za razliku od straha ili nesklonosti prema insektima, osoba sa entomofobijom ima iracionalan strah od njih.
Odrasli sa fobijama često razumeju iracionalnost svog straha od nečega što ne predstavlja stvarnu opasnost. Ali, ipak, sama ideja da se nalaze u blizini insekta može izazvati ozbiljne mentalne i fizičke simptome, kao što su:
- trenutna osećanja intenzivnog straha ili anksioznosti kada vidite ili razmišljate o insektu
- anksioznost koja se pogoršava kako se insekt približava
- nemogućnost da kontrolišete strahove iako ste svesni da su nerazumni
- problemi u funkcionisanju zbog straha
- pokušaj svega što je moguće učiniti da se izbegnu insekti, kao što je izbegavanje parkova, podruma ili aktivnosti u kojima bi mogli biti prisutni.
Entomofobija takođe može izazvati fizičke simptome, kao što su:
- napadi panike
- ubrzan rad srca
- stezanje u grudima
- znojenje
- hiperventilacija
- suva usta
- drhtanje
- plač, posebno kod dece.
Mogući uzroci
Negativno iskustvo. Traumatično ili negativno iskustvo može izazvati razvoj specifičnih fobija. Na primer, možda vas je u detinjstvu ubola osa ili vas je probudio insekt na ruci.
Porodica. Deca mogu da nauče fobiju od roditelja ili drugog člana porodice. Na primer, možda ste naučili svoj strah od insekata od svoje majke koja je imala sklonost da vrišti kada bi videla pauka u kući.
Genetika. Genetika može igrati ulogu u fobijama i anksioznim poremećajima.
Traumatska povreda mozga. Povrede mozga, kao što su potresi mozga, povezuju se sa razvojem anksioznih poremećaja. Čini se da povreda mozga povećava uslovljenost strahom i predisponira mozak da se plaši učenja tokom stresnih događaja doživljenih nakon povrede.
Strahovi koji se javljaju
Strah od kontaminacije
U mnogim slučajevima, ljudi sa entomofobijom se plaše da će biti kontaminirani insektima. Mnoge bube, kao što su bubašvabe i muve, mogu nositi bolest. Pored toga, reakcije gađenja mogu doprineti osećanju anksioznosti.
Razna istraživanja su pokazala da jače reagujemo na stvorenja koja su nam odvratna nego na životinje koje su po sebi opasnije.
Strah od ujeda
Neki ljudi brinu da će ih ugristi insekt. Specifične brige kreću se od straha od bola do straha od bolesti. Legitimne alergijske reakcije, posebno na ubode pčela i ujede mrava, postoje, kao i legitimno otrovni insekti, ali uglavnom strah od ujeda običnih insekata kao što su kućne muve, bubašvabe i slično nije realno opravdan.
Ogromna većina ujeda ili uboda insekata izaziva malo više od smetnji, a većina strahova od ugriza je nesrazmerna rizicima.
Strah od zaraze
Neki ljudi brinu da će njihovi domovi ili tela biti zaraženi bubama.
Na pružaocu lečenja je da pažljivo analizira klijentove misli i ponašanja kako bi tačno dijagnostikovao i lečio problem.
Strah od insekata je relativno čest, ali ne mora da preuzme vaš život. Strah dobro reaguje na razne kratkoročne metode lečenja ponašanja. Uz malo napornog rada, možete pobediti čak i najtvrdoglaviju entomofobiju.
Kako se leči entomofobija?
Cilj lečenja je da sprečite da vaša fobija ometa kvalitet vašeg života tako što će vas naučiti da upravljate svojim reakcijama na insekte.
Lečenje entomofobije može uključivati:
Terapija izloženosti
Ova vrsta terapije podrazumeva postepeno izlaganje izvoru vaše fobije i ponavljanje izlaganja kako biste promenili svoj odgovor na insekte. Ovo se takođe naziva sistematskom desenzibilizacijom.
Terapija izloženosti obično počinje razgovorom o vašem strahu od insekata. Možda će vam biti prikazane slike ili video snimci insekata, a zatim ćete na kraju biti izloženi živim insektima u kontrolisanom okruženju.
Kognitivno bihejvioralna terapija (KBT)
Kognitivno bihejvioralna terapija usredsređuje se na vaše misli i uverenja o izvoru vaše fobije i kako oni utiču na vas.
KBT se kombinuje sa izlaganjem i drugim vrstama bihejvioralne terapije kako bi se promenio način kako razmišljate o svojim okidačima i kako reagujete na njih.
Cilj je da razvijete osećaj kontrole nad svojim mislima i osećanjima kako više ne biste bili preplavljeni njima.
Možda će vas zanimati emisije: