Šta govorite sebi?

Nije tajna da način na koji komuniciramo sa samim sobom igra glavnu ulogu u načinu na koji vidimo i doživljavamo svet oko nas. Zato je veoma važno imati na umu ove veoma delikatne reči koje redovno koristimo.

Ipak, postoje trenuci kada nas negativan samogovor može nadmašiti, i to je sasvim normalno.

Nažalost, ne postoji prekidač za potpuno isključivanje našeg negativnog samogovora, ali najvažnija stvar koju možemo da uradimo u ovim slučajevima je da budemo svesni. „Obično je negativan razgovor sa samim sobom toliko automatski da se dešava van svesnog prepoznavanja“, za Šajn je izjavila LaToja Gejns, psihijatar. „Prvi korak je da vežbate da budete svesni ovih misli kada se dešavaju u određenom trenutku.”

Gejns kaže da kada postanete bolji u zapažanju svog samogovora, otključavate veću fleksibilnost da se nosite sa tim mislima i promenite ih.

Nezgodna stvar u vezi sa negativnim samogovorom je to što može doći u mnogo oblika. Tačnije, prema klinici Mejo, postoje četiri glavna: personalizacija, filtriranje, katastrofiziranje i polarizacija.

Ovde razlažemo svaki od njih i delimo nekoliko saveta o tome kako da ih prevaziđete:

Personalizacija

Personalizacija je u osnovi kada „Nisi ti kriv, ja sam“, postane tvoja mantra. Ako se desi nešto loše, automatski krivite sebe.

Na primer: Ako pošaljete poruku na grupi i svima treba mnogo duže da odgovore nego što je uobičajeno, počinjete da mislite u sebi: „Verovatno su svi ljuti na mene“ ili „Očigledno je da ne žele više da budu prijatelji sa mnom“. U stvari, svi verovatno imaju veoma naporan dan.

„Prvi korak je testiranje realnosti“, kaže Gejns. Ona preporučuje da osporite misao tako što ćete se zapitati:

  • Da li postoje dokazi koji podržavaju ovu misao?
  • Da li je ta misao činjenična ili samo moje tumačenje?

„Sledeće, smislite alternativno objašnjenje za suprotstavljanje negativnim mislima“, kaže ona.

Sledeći put kada se budete osećali kao da ste sami krivi ako nešto pođe naopako ili vam se čini drugačije od normalnog – napravite korak unazad. Udahnite duboko i pogledajte situaciju spolja. Znate da je vašim prijateljima stalo do vas – koji bi mogli biti drugi, realniji razlozi zbog kojih ne odgovaraju na poruku?

Filtriranje

Filtriranjem uvećavate negativne aspekte situacije i filtrirate sve pozitivne. Na primer: Ako pokušavate da uštedite novac i prekoračite budžet za 5000 dinara, možda ćete se skoncentrisati na tu činjenicu, umesto da razmišljate o tome da još uvek imate ušteđenih 200 evra.

Svako dostignuće, bez obzira da li je veliko ili malo, može nadmašiti ono negativno. Kada počnete da gledate na čašu kao na polupunu, umesto kao na polupraznu, doživećete život kao mnogo vredniji.

Ako uhvatite sebe da filtrirate, počnite da zapisujete sve stvari koje su nedavno pošle kako treba. Polako ćete početi da shvatate da stvari možda nisu tako loše kao što izgledaju.

Katastrofiziranje

Katastrofiziranjem automatski predviđate najgore. Na primer: Na putu do kancelarije, voz se zaustavlja pod zemljom i odmah pretpostavljate da ćete biti zaglavljeni satima.

Kada se ovo pojavi, Gejns predlaže da stvari stavite u perspektivu. „Ovo uključuje razmišljanje ‘Koliko je verovatno da će se to desiti?’, uzimajući u obzir druge ishode, i razlikovanje između trenutne neprijatnosti i katastrofe,” kaže ona.

Može li voz koji je zastao da ostane zaglavljen satima? I, ako se to i desi, zar ne biste i dalje bili generalno dobro? Ovo je još jedan slučaj u kojem može biti od koristi vraćanje koraka unazad i sagledavanje situacije kakva ona zaista jeste.

Polarizacija

Sa polarizacijom, stvari vidite samo kao dobre ili loše. Nema sredine. To je osećaj da morate biti savršeni ili ste totalni promašaj. Na primer: Ako ste rano ustajali cele nedelje, a jednog jutra osetite potrebu da dobijete još nekoliko trenutaka sna i odložite alarm – odjednom se osećate kao da ste lenji.

U ovim slučajevima, morate se ponašati ljubazno prema sebi. Ako nešto ne uradite savršeno, uverite se da ste samo čovek. Dozvoljeno vam je da napravite izbore koji zadovoljavaju vaše potrebe u ovom trenutku. A ponekad, ono što smatramo greškom može postati lekcija ili motivacija da nastavimo da pokušavamo.

Borba protiv ovih vrsta negativnih samogovora zahteva vežbu. Iz prve ruke znam da ih je ponekad teško se otarasiti, tako da je važno da uključite pozitivnost bez obzira da li doživljavate teške trenutke ili ne.

„Započnite dan sa pozitivnim afirmacijama“, kaže Gejns. „One mogu uključivati jednostavne fraze kao što su: ‘Dovoljno sam dobar’, ‘Moći ću da se izborim’ ili moje omiljene, ‘Diši duboko, ti to možeš!’ Slično kao kada se pojave negativne misli, izazovite sebe da postavite pozitivan odgovor na njih.”

Vežbanje pozitivnosti ne znači zanemarivanje negativnih sticaja okolnosti, već umesto toga priznavanje da ćete naći način da ih prebrodite. I verujte mi – hoćete.

Izvor: theshineapp

 

Možda će vas zanimati emisije:

Izgubljen slučaj

Nikad se ne zna

(Visited 300 times, 1 visits today)

2 Comments

  1. Снежана 18/05/2022 at 5:41 am

    Све ово је тачно. Често сам брзоплетa, емоције брже од памети. Импулсивна сам и реагујем у тренутку. Тада направим грешку, понављам је, ако ми је до неког стало да та не компромитује, не смем да правим исте грешке и морам да обуздаm нестрпљивост. Нисам рањива јер ме је живот шибао. Имам осмех на лицу, он је одбрана од свега што ме сналази. Иако не изгледа тако, умем да чувам тајну и држим се договора. Захвална сам људима који ми помажу. Зато се понашам суздржано.

    Reply
    1. Više od života 18/05/2022 at 8:58 am

      Draga Snežana, hvala što nas pratite i drago nam je ako Vam naši tekstovi pomažu u nastojanju da radite na sebi. Svi imamo neke reakcije koje su uslovljene nasleđem, lošim iskustvima ili temperamentrom i koje bi trebalo da promenimo. To je nešto što traje do kraja života jer niko nije savršen i čitav život je rast.

      Reply

Ostavi komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *