Najstarije dete, srednje, najmlađe – koliko vas je rođeno u porodici ima značajan uticaj na to kako se razvija vaša ličnost. Stručnjaci se dosta bave ovom temom, a mi smo izneli rezultate nekih istraživanja, koji pokazuju kako vas vaš red rođenja oblikuje.
Prvorođenče je dobar vođa
U mnogim slučajevima, prvorođena deca kad odrastu postaju dobri lideri. Nije iznenađujuće, pošto imaju sposobnost da kontrolišu druge. Na kraju krajeva, kao deca su to prilično praktikovali na svojoj mlađoj braći i sestrama.
Uopšteno govoreći, uvek se ponašaju malo slobodnije od mlađih, delom i zbog toga što su roditelji obraćali više pažnje na njihov razvoj i učenje, ali su bila prisutna i veća očekivanja. Prema istraživanju kompanije Vistage International, veća je verovatnoća da će postati šefovi nego što je to slučaj kod njihove braće i sestara.
Prvorođeni su anksiozniji
Međutim, generalno gledano, prva osoba koja se rodi u porodici biće suočena sa mnogo više stresa i anksioznosti tokom svog života. Veća je verovatnoća da će preterati sa svim stvarima oko sebe i biti nervozni čak i zbog najsitnijih stvari.
To je, smatraju stručnjaci, možda zbog toga što su oni u mladosti upijali brige svojih roditelja, koji su znatno nervozniji pri rođenju prvog deteta.
Roditelji se tada obično plaše svake greške koju mogu da naprave, situacija im je tada još uvek nepoznata, a deca to odmah osete. Roditelji sa drugim detetom već imaju iskustva, do tada strahovi prolaze, tako da mlađa deca postaju mnogo mirnije prirode.
Srednja deca traže pažnju
Deca koja su rođena kao drugo dete u porodici se često osećaju zanemareno, a kao rezultat toga, stalno pokušavaju da privuku pažnju svojih roditelja. Oni se suočavaju sa poređenjem i pomalo su primorani da hodaju u cipelama svog velikog brata, zbog čega počinju da se bune i insistiraju na tome da žele da idu svojim putem.
Kao rezultat toga, dok prvorođenče vredno uči u školi, drugo zanemaruje učenje ili se čak i ne trudi da dobije bolje ocene. Oni uče druge načine da skrenu pažnju na sebe, i to mogu iskoristiti kasnije u svom odraslom životu. Na ovaj način ostavljaju dubok utisak na druge!
Srednja deca izgubljenije deluju
Ili se bar tako osećaju. Vremenom se ipak razvijaju u potpuno drugačijem pravcu nego ostala braća i sestre, i zbog toga se često misli da se ponašaju kao crna ovca u porodici jer ne liče na druge.
Kao rezultat toga, mnogo teže pronalaze mesto, bilo da nastavljaju školovanje ili traže posao, jer nisu sigurni ko su i šta žele od svog života. Međutim, često ne žele da traže pomoć, i ne govore o osvojim osećanjima.
Najmlađa deca su mirnija
Dok će najstariji brat ili sestra biti mnogo zabrinutiji kao odrasla osoba, kod najmlađih se to ne primećuje. Obično postaju izuzetno nezavisni, usuđuju se da rizikuju i nikada ne brinu o malim stvarima.
Sve ovo može da se objasni činjenicom da su roditelji već imali dosta iskustva kada je došao najmlađi dete u porodicu, smireniji su, manje nervozni oko nepotrebnih stvari i dozvoljavaju mu da neke stvari uradi ranije nego starijem detetu.
Najmlađe dete je društvenije
Pošto je najmlađe dete dobilo stalnu pažnju svojih roditelja, ono je naviklo na to i traži pažnju drugih kako postaje starije. Karakteristično je i da je pored starijih braće i sestara naučilo kako da pravilno komunicira.
Kao rezultat, ova deca postaju društvenija, imaju više prijatelja i lakše nalaze mesto na društvenim događajima. Imaju sjajan osećaj kako da pridobiju druge i, kao odrasli, često grade svoju karijeru u svetu komunikacije!
Mlađa deca vole pažnju
Pošto kao deca nisu ni morali da dele pažnju roditelja, navikli su na to tokom života. Tako i u starosti zahtevaju da budu u centru pažnje i, ako je moguće, da im se svi obraćaju, kako u prijateljskom, tako i u radnom okruženju. Vole da pričaju viceve, a zbog njihove zabavne prirode ljudi traže njihovo društvo i imaju ogroman krug prijatelja.
Oni, s druge strane, prilično teško podnose ako ne dobiju pažnju koju očekuju, pa je veća verovatnoća da će u tom slučaju postati neprijateljski raspoloženi prema drugima.
Jedinci su zreliji
Pošto se na takvu decu ne gleda kao na uzor za ostalu braću i sestre, već kao ponos svojih roditelja, jedino dete u porodici obično postaje zrelije od svoje starosne grupe.
Kao rezultat toga, često teže savršenstvu, inteligentni su i dobro podnose kritiku.
Trude se da ispune očekivanja svojih roditelja, tako da daju sve od sebe. Nauče da čitaju, u ranom uzrastu, čak i pre nego što ih uče u školi.
Međutim, u isto vreme, oni mogu biti anksiozni kao odrasla osoba, što zbog strahova roditelja kako se ponašati sa prvim detetom, što zbog očekivanja.
Možda će vas zanimati emisije: