Za neke je odlazak u penziju siguran i logičan izbor, odluka kojoj se težilo. Drugi pak ne žele ni da pomisle na “srećan penzionerski život”… Kad se pomisli na penzionerski život misli se na period koji je zaslužen, uravnotežen i umnogome sporiji život. Međutim, postoje i oni ljudi koji ne žele da postanu penzioneri: dogodi se da neko iz zdravstvenih razloga mora da ode ranije u penziju, ili možda neki drugi razlozi utiču na to da su prisiljeni da odu, i to ne čine svojom voljom.
Bez obzira koji je razlog odlaska u penziju, taj prelazni period je propraćen velikom dozom stresa, a ono ujedno i otežava celu situaciju. Pogotovo ako osoba nije planirala penzionisanje…
U svakome se javljaju pomešana osećanja
Ne mrze svi ljudi posao kojim se bave. Mnogi uživaju u svojoj dnevnoj rutini, vole svoj posao, svoje kolege, kao i zaradu.
Ketrin King, klinički psiholog, u publikaciji koja se nalazi u Psychology Today, zauzima stav da je sasvim normalno, ako se u ovom periodu oseti tuga, potištenost ili strah. Većini ljudi, kad zamišljaju posao kojim će da se bave, penzija ne igra nikakvu ulogu. Tako da nije iznenađujuće, da se kod mnogih pojavi pitanje: da li su odlaskom u penziju načinili veliki korak ka umiranju.
Prema Ketrin King, mnogi penziju doživljavaju sa velikim olakšanjem i osete veliku sreću. Uživaju u prvim sedmicama penzionerskog života, puno se odmaraju, uživaju prepuštajući se svom hobiju. Posle određenog vremena to im više ne pruža toliko zadovoljstva koliko su očekivali i postaje im kao letovanje koje je postalo previše dugačko.
Zato ta početna osećanja koja su bila pravo oduševljenje, prelaze u dosadu, besciljno iščekivanje i osećaj bezvrednosti.
Međutim, postoje i oni koji potisnu svoja osećanja. Takvim osobama cilj je da se osete potrebnim, vrednim, pronalaze sebi neku zanimaciju, tako da na taj način nemaju vremena da razmišljaju. Možda nema ni potrebe naglašavati, da i ovakvo stanje u jednom trenutku postaje neodrživo.
Na koji način da izbegnemo krizne situacije?
Stručnjaci savetuju da je poželjno mnogo ranije početi sa zapisivanjem šta, kada i zašto činimo svakodnevno. Ne misli se na teške životne situacije, već one svakodnevne koje prate rad i aktivnosti a ujedno pričinjavaju radost.
Na primer, ako volite vreme koje provodite sa svojim kolegama, ili vam je prijatno u njihovom društvu, volite upoznavanja, u tom slučaju pronađite način da isto to činite i u svojim penzionerskim danima. Ako neko prestane aktivno da se bavi poslom, to ne znači da treba da se odvoji i od svega ostalog kao i od svih prijatelja.
Mnogi očekuju da, kad odu u penziju, mnogo više vremena će provoditi sa svojom porodicom, unučićima. Međutim, vreme je ograničeno i ne možemo uvek činiti ono za čim težimo. Odrasla deca su zaposlena, unuci u školi ili u obdaništu.
Bitno je zapamtiti, da se dobri međuljudski odnosi ne izgrađuju tada kada čovek postaje penzioner, već mnogo ranije!
Ogromne mogućnosti nam daju prilike koje se događaju na sedmičnom nivou. Ako možete sebi priuštiti i koju posetu prijateljima ili zajedničku aktivnost, tada će vam sigurno penzionerski dani biti mnogo srećniji.
Uloga posla
S obzirom na ogroman broj sati provedenih svake sedmice na poslu, on ima veliku ulogu u životu, bez obzira da li ga volimo ili ne. Stoga se mnogi iznenade, kako im život odjednom postane prazan kad prestanu da idu na posao. Zato se preporučuje da što pre počnete razmišljati o tome čime ćete ispuniti svoj dan onog trenutka kad prestanete aktivno da odlazite na posao.
Svako je već možda i ranije iskusio, koliko brzo pasivna zabava poput gledanja TV-a, može da postane dosadna, a to se isto događa i kad osoba ode u penziju. Poželjno je da shvatite šta je ono što vas čini srećnim, mnogo godina pre penzije. Koji vam je cilj, koje su vam želje kad postanete stariji? Da li volite prirodu? Pohađate časove ručnog rada? Fizički budete aktivni?
Da biste ostvarili ovakve želje, nemojte čekati trenutak kada ćete otići u penziju, one igraju ogromnu ulogu u kasnijoj sreći.
I sam penzionerski život može biti period za nova otkrića. I tada možete sebi ispuniti određena očekivanja koja niste mogli dok ste bili aktivni zaposlenik – ali samo ako i činite nešto za to!
Psiholog Ketrin u svom članku zaključuje da su najsrećniji penzioneri bili oni koji su imali pripremljeni plan i pridržavali ga se. Ne treba biti krut u ispunjavanju istih. Cilj je fleksibinost i da se zna odgovoriti potrebama u datom trenutku.
Izvor: bien.hu
Možda će vas zanimati emisije: