Šta je hrišćanima činiti u svetu koji je sišao s uma?

Sveti Antonije Veliki ili Ava Antonije (251-356. g.n.e), jedan od “otaca pustinje”, rekao je: “Dolazi vreme kada će ljudi poludeti, pa će, kada vide nekoga ko nije lud, krenuti da ga napadaju govoreći: ‘Ti si lud, ti nisi kao mi.’”

„Naše naučne moći su nadmašile naše duhovne moći. Sada imamo navođene projektile i zalutale ljude.“ – Martin Luter King Junior

Izgleda da je svet sve luđi i luđi. Kao kreacionisti, mi smo pod konstantnim napadima i pretnjama već godinama. Pa ipak, nismo mi ti koji su „ludi“. Ustanove javnog obrazovanja iz godine u godinu se sve više udaljavaju od znanja o Bogu, svrstavajući time sebe u “bezumnike” (Psalam 14:1) i pokušavajući da svoju bezbožnost opravdaju pribegavajući teoriji evolucije.

Svet je uhvaćen u klopku “mudro izmišljenim obmanama” (2. Petrova 1:16) i „ludošću“ koja se prerušila u „mudrost“ (Rimljanima 1:22). Teško je jasno videti kada nas svet, telo i đavo svakodnevno obmanjuju! Zato je jako važno čvrsto se držati Reči Božje – svetlosti koja nam osvetljava put (Psalam 119:105).

Dakle, šta još možemo učiniti u doba opšte “ludosti”? Jedan od meni omiljenih citata iz Svetog pisma glasi: “Radujte se svagda. Molite se Bogu bez prestanka. Na svemu zahvaljujte, jer je ovo volja Božja u Hristu Isusu za vas.” (1. Solunjanima 5:17-18). Uprkos svim iskušenjima i svoj toj ludosti oko nas, mi se možemo radovati i zahvaljivati na svemu! Mi imamo Spasitelja! Mi imamo ljubav! Mi imamo pobedu!

Niko ne može da porekne da je “kraj svemu” bliži nego ikada. Promene se ubrzavaju kao nikada pre. Biblija nam kaže: „A svemu se kraj približi. Budite, dakle, mudri i trezni u molitvama.” (1. Petrova 4:7). I stvarno, jedna od najvažnijih svrha našeg postojanja ovde, kao hrišćana, jeste molitva. Mi možda mislimo da je sve u argumentima ili nastojanjima. Ali stvarna sila za pokretanje srca i umova, kao i za teranje zlih duhova uz pomoć Duha Božjega nalazi se u molitvi.

Mi se nalazimo usred duhovnog rata. Kao što je Martin Luter napisao u svojoj čuvenoj himni „Naš tvrdi grad je Gospod Bog“, mi se nalazimo u borbi protiv velikog zla. Važno je imati na umu da je Luter ovu moćnu himnu napisao kao pouku za nepismene seljake njegovog vremena, 1578. godine.

Luter je ovu veličanstvenu himnu vere napisao mnogo godina pre istorijskog perioda poznatog kao doba prosvetiteljstva, koje je takođe poznato i kao doba razuma. To je bilo doba uzidizanja ateizma i agnosticizma, kao i racionalizacije svega. To je jednim delom najpre dovelo do pojave da se među savremenim hrišćanima javi poricanje natprirodne, duhovne realnosti, pa i do kasnijeg koketiranja crkve sa teorijom evolucije. Ali činjenica je, kako je i Luter učio, da smo mi u neprekidnoj borbi sa duhovnim zlom, baš kao što to i Biblija kaže u Efescima 6:10-18.

Ja sam i sam iskusio tu natprirodnu moć molitve. Kada sam završio fakultet, radio sam kao hemičar u istraživačkoj laboratoriji. Tada sam već nešto duže od godinu dana bio hrišćanin. Za vreme pauze za ručak, sedeo sam za svojim radnim stolom u laboratoriji, čitajući časopis Nacionalna geografija. Članak je govorio o svemiru i milionima i milijardama godina njegovog postojanja. Stravično me je mučila misao: “Kako bi Biblija mogla biti istinita?” Bio sam još uvek mlad u veri, držalo me je to početno oduševljenje, ali sada sam se našao na novoj prekretnici – Biblija se nije slagala s “naukom”, a ja sam znao da je nauka prilično precizna i moćna.

Upao sam u teško stanje uma, ne znajući na koju stranu da se okrenem. Nisam znao za bilo kakve kreacionističke knjige niti za sam kreacionistički pokret, a to je bilo mnogo pre nego što je internet postao široko dostupan. Zavapio sam ka Bogu da mi pokaže kako da verujem! Tada sam se setio da sam nekada slušao jedan biblijski program na radiju, koji je počinjao u 12:15, pa sam otišao do svog kamiona, seo u kabinu i odslušao tu 15-minutnu emisiju. Toga dana tema je bila vera. „Vera prethodi razumevanju“, rekao je govornik, „i to tako ide sa Bogom.“ Na primer, “Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.” (Psalam 27:13). Ili, “Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen…” (Jevrejima 11:3). Iz Svetog pisma vidimo da vera dolazi prvo, a da tek onda sledi razumevanje ili viđenje. Mi ne možemo shvatiti sve o Bogu i zato mu moramo prići s verom. Ali ako nam je potrebno razumevanje, možemo da ga tražimo, a On će nam u pravo vreme dati zadovoljavajući odgovor.

Slušajući predavanje, osećao sam kako me obuzima neobičan osećaj mira i znao sam da je Bog uslišio moju molitvu! I dalje sam imao pitanja, ali sam verovao da će mi Bog dati odgovore u pravo vreme. Nekoliko meseci kasnije u poštanskom sandučetu sam našao bilten Biblijsko-naučnog društva. Nisam imao pojma zašto je stigao baš meni. Pomislio sam da je poslat prethodnom podstanaru. Nikada ranije nisam ni čuo za to društvo. Ipak, proučio sam materijal, učlanio se u to društvo i poručio neke knjige. Moja pitanja počela su da dobijaju odgovore, a potreba za razumevanjem da se ispunjava! To mi je predstavljalo veliki užitak i podstaklo me je na još dublje proučavanje Biblije.

Stoga, dozvolite mi da ponovo postavim pitanje: Šta nam je činiti u svetu koji je sišao s uma? Potrebno je da se držimo Njegove reči. Da se vratimo svojoj „prvoj ljubavi“ (Otkrivenje 2:4). Da poslušamo pozive Svetog Duha da dosegnemo naše bližnje, radeći i deleći svetlost milosti i istine kroz Isusa Hrista! I da se molimo.

Izvor: creationmoments

 

Možda će vas zanimati emisije:

Gde zlo više ne postoji

Kosmologija

(Visited 556 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *