Izblendirati žabu

Autor: Karl Vilend (Carl Wieland)

Izblendirati žabu? Ne, ne želim ni da pokušam! Ja, u stvari, volim žabe. Ovde ću samo pokušati da olakšam razumevanje poente u veoma važnom delu rasprave između kreacionista i evolucionista.

Vidite, neki ljudi misle da je život samo stvar sirovih materijala – odgovarajućih sastojaka, da se tako izrazim. Deca u školi obično steknu utisak da je život mogao nastati sam od sebe pre jako mnogo vremena, sve dok je bilo dovoljno odgovarajuće mešavine hemikalija i nešto energije.

Pa, hajde onda da uradimo jedan težak eksperiment. Šta bi se desilo da je neko stavio žabu u blender? Dobili bismo idealnu prvobitnu „čorbu“ iz koje bismo mogli pokrenuti eksperiment o poreklu života. Ta „čorba“ sadržala bi ne samo nekoliko prostih gradivnih sastojaka nego i raznorazne komplikovane hemikalije, poput DNK, belančevina i drugih.

A sada zamislite da je ta “čorba” bila “začinjena” bilo kojim vidom energije koji želite – prodrmajte je, zagrejte je, propustite varnice kroz nju, stavite je na osunčano mesto – šta god želite. Ne samo da ona nikada više neće poprimiti nekadašnji oblik žabe, već možete biti apsolutno, totalno sigurni da se od tih sastojaka nikada neće ponovo oformiti nijedan živi, reproduktivni organizam.

Razlog za to je očigledan – život je nešto mnogo veće i savršenije od posedovanja odgovarajućih sastojaka u “čorbi”.

Ti sastojci se moraju povezati pravilnim redosledom po inteligentnom planu. Kada je ta žaba bila začeta, rođena, a potom i odrasla, njeni “sastojci” su bili “sastavljeni” po inteligentnom planu, ranije zabeleženom u genima (DNK) njenih roditelja – koji su imali poreklo od njihovih roditelja, i tako sve dalje i dalje u prošlost. Pa ipak, taj plan, taj program ne nalazi se u samim sirovim sastojcima koji čine tu žabu i zato se ona neće sponatano ponovo oformiti nakon što je bila “izblendirana”.

Najnaučniji zaključak do koga bi neko mogao doći je da je prvim živim bićima bila neophodna inteligentna intervencija izvan njih samih da bi ona nastala i zaživela, kao i da bi u njih bili upisani programi koje će nasleđem prenositi svojim potomcima. Hipotetička izblendirana žaba dokazuje da, čak i kada imate sirove sastojke koji najbolje odgovaraju, ukoliko nema inteligentnog plana i uticaja, nema ni trunke nade da će se iz tih sastojaka samostalno pokrenuti složeni životni procesi i formirati živi organizam – ma koliko uporno i dugo čekali.

Izvor: creation.com

 

(Visited 458 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *