Koronavirus i stvaranje: Da li pandemija koronavirusa podržava evoluciju?

Novi virus se širi po svetu. Većina ljudi ga naziva „koronavirus“. Najpre je primećen u kineskom gradu Vuhanu i već se raširio po mnogim zemljama. Mnogi su umrli. Šta bi trebalo da mislimo o njemu? Da li virusi podržavaju teoriju evolucije? Možemo li ih objasniti u kontekstu stvaranja? Može li i ovo biti deo Božjeg stvaranja, za koje Sveto pismo kaže da je “bilo dobro”? Drž’te se čvrsto, jer ono što imam da vam kažem okrenuće naglavačke sve ono što ste do sada mislili o virusima.

Većina virusa je korisno

Za većinu ljudi predstavlja pravi šok kada čuju da su većina virusa dobri za nas. Da li ste znali da u našem telu ima otprilike toliko bakterija koliko i ćelija? To je istina. Ali, istina je i da u našoj utrobi imamo više virusa nego bakterija! U stvari, populacija virusa igra značajnu ulogu u regulisanju broja i vrsta bakterija u našem telu. Bez njih, vrlo brzo bi nas “pojele” male gladne bakterije koje žive u našim crevima.

Da li ste ikada plivali u moru ili okeanu? Ako jeste, onda ste plivali u viskokoncentrovanoj čorbi od bakterija. U morskoj vodi ima mnogo bakterija različitih tipova. Ali, kao i u vašoj utorbi, postoji još više virusa nego bakterija koji verovatno igraju ulogu u održavanju ravnoteže bakterijskog sveta u morskim vodama. Da li bismo uopšte imali ribe ako ne bi bilo virusa? To je zanimljivo pitanje na koje će neki preduzimljivi mladi naučnici možda biti sposobni da odgovore jednog dana.

Da li znate da vaše ćelije proizvode mnogo onoga od čega su i virusi izgrađeni?

Da li ste ikada plivali u jezeru? Ako jeste, onda ste plivali u čorbi od bakterija i virusa. Da li je u tom jezeru bilo pataka, labudova ili divljih gusaka? U tom slučaju, plivali ste u vodi punoj virusa gripa. U stvari, sve plovke su nosioci svih tipova virusa gripa, uključujući i one koji ne inficiraju ljude. Ti virusi se prenose u vodu preko ptičijih izlučevina. Ali, prisustvo virusa obično ne dovodi do obolevanja ovih ptica ili vas, čak i ako vam dospeju u oči, uši i usta. Evolucionisti bi možda rekli da ptice uglavnom ne obolevaju zato što su u ratu s virusima već milionima godina, pa su sklopile primirje u kome virusi ne ubijaju svog domaćina, a domaćin virusima obezbeđuje mesto za preživljavanje. S tačke gledišta kreacionizma, virus gripa verovatno ima neke korisne funkcije kod ptica, ali nije sigurno da se iko do sada dublje pozabavio time.

Neki virusi su možda pobegli iz genoma

Da li znate da vaše ćelije proizvode mnoge materije od kojih se virusi sastoje? Mi proizvodimo proteinske omotače, mi kopiramo DNK i RNK, mi posedujemo mehanizme premeštanja DNK u različite delove genoma, itd. Stoga, moguće je da su neki virusi potekli iz normalnih ćelijskih procesa. Svi delovi su tu, a ponekad se ti delovi povežu u strukture koje su gotovo identične virusima. Sve što je potrebno je samo nekoliko slučajnih promena i taj sklop se može „oteti kontroli“ i postati virus.

Neki virusi su možda izbegli neka inicijalna ograničenja u dizajnu

Ipak, nisu svi virusi slični genomu. Mnogi virusi koji dovode do bolesti izgledaju kao da su stvoreni da rade to što rade. Odakle oni potiču? Pa, ako postoji virus koji je dizajniran tako da inficira ćelije bakterija, miša ili čoveka, verovatno postoje i mehanizmi provere i balansa u tim sistemima. Ukoliko neki od tih mehanizama omane, virus može postati sposoban da se mnogo brže umnožava nego što je to originalno mogao. A to može dovesti do bolesti. Na taj način bi “korisni” virus mogao postati opasan. To bi moglo biti svega nekoliko malih mutacija, poput promene u sposobnosti ćelije da “prepozna” virus i da mu se na vreme odupre.

Virusi koji prelaze s jedne vrste na drugu su naročito opasni

Mi sada možemo diskutovati o koronavirusu, virusu kome nije mesto u ljudima. Virusi koji prelaze s jedne vrste na drugu zovu se zoonotički (primetite reč ‘zoo’ u samom imenu). Imamo mnogo dokaza da zoonotički virusi, uključujući i virus gripa, viruse iz familije koronavirusa (ovaj novi virus, SARS i MERS) i HIV (virus koji dovodi do AIDS-a) izazivaju opasne bolesti kod ljudi. Neki od njih su opstali u ljudskoj populaciji veoma dugo. Srećom, ipak, mnogi novi virusi sami sebe unište. Virusi takođe vremenom slabe. Kako se razmnožavaju, oni doživljavalju mutacije i, ponekad, ove mutacije će ih toliko oslabiti da se više neće prenositi. Ovo nije uvek slučaj, mada neki virusi (poput HIV virusa i virusa prehlade, koji je iz grupe koronavirusa) mogu da nastave da opstaju uprkos mutacijama. To zavisi od mnogo različitih faktora i nema dva ista virusa.

Novi virusi predstavljaju istinsku pretnju

Ljudski rod je, kroz svoju istoriju, bio pogađan nizom razarajućih epidemija. Neke od njih, poput “crne smrti”, su dobro okarakterisane (ovu je prouzrokovala bakterija koju se prenosile buve). Druge su nas naterale da odmahujemo glavom u nedoumici. Sve što znamo je da su mnogobrojna antička carstva, civilizacije i gradovi patili od masivnih epidemija bolesti i pomora. Ponekad nam stari zapisi dozvoljavaju da osnovano pretpostavimo o čemu se radilo, ali često to i nije slučaj.

Nakon stvaranja nije bilo bolesti, ali su se one razvile tokom poslednjih šest hiljada godina. Ako se to dogodilo makar jednom, nema razloga da mislimo da se to neće ponoviti. Ovo nije razlog za strah, ali bi trebalo da nam pomogne da trezveno prihvatimo naše ponekad krhko postojanje na ovoj planeti.

Mi smo osmislili  sve vrste sigurnosnih sistema da bismo sprečili širenje infekcije i svet počinje sve brže da reaguje na narastajuće pretnje. Karantin, pranje ruku i vakcinacije su delovi te strategije, u zavisnosti od ozbiljnosti, rizika i od toga da li za neku bolest imamo vakcinu ili nemamo. Razmislimo o nedavnoj epidemiji ebole u Africi. Potrošili smo milione dolara pomažući tim ljudima u tim užasnim okolnostima i još jednom smo uspeli da sprečimo širenje virusa ebole po čitavom svetu. Koronavirus koji se trenutno širi je još jedan primer. Smrtnost, koja je u početku iznosila 20% prepolovljena je, verovatno zahvaljujući naporima medicinskog osoblja, ali čak i pri stopi od samo 1 ili 2% smrt bi pokosila milione ljudi širom sveta ako bi se zaraza otela kontroli i postala nešto uobičajeno, poput obične prehlade. Ipak, naučna zajednica je odreagovala izuzetno brzo. U rekordno kratkom vremenu, kompletiran je genom ovog virusa i objavljen javno, a elektronski mikroskopi su proizveli slike onoga s čime se suočavamo. Ta brzina reakcije je do sada nezabeležena.

Budućnost koronavirusa

Ukoliko ova epidemija krene sličnim putem kao i prethodne, koronavirus bi mogao nestati sam od sebe. To se očigledno dogodilo sa ljudkim H1N1 virusom gripa koji je poharao svet 1917. godine, usmrtivši milione ljudi. Održao se 40 godina pre nego što je nestao. Ponovo se pojavio iz laboratorijskog uzorka 1976. godine i trajao još 33 godine pre nego što je ponovo nestao tokom pandemije svinjskog H1N1 gripa 2009-2010, koji takođe nije bio izrazito smrtonosan. Novije verzije istog virusa nisu imale jednako smrtonosnu snagu svojih prethodnika, a činjenica da ljudski H1N1 virus nije uspeo da zauvek opstane u ljudskoj populaciji predstavlja dobar pokazatelj da je on podlegao genetskoj entropiji. U stvari, taj virus je prolazio kroz više od 14 mutacija godišnje dok je bio aktivan i više od 10% njegovog genoma mutiralo je pre nego što je istrebljen. To se uklapalo i u prethodno objavljene računarske simulacije.

Ali, koronavirus nije grip. Mi nismo sigurni gde i kako je ovaj virus nastao, iako je verovatno na nas prešao sa slepih miševa, možda i posredno. U svakom slučaju, s njim će se morati postupati izuzetno oprezno, tako da naši zdravstveni sistemi moraju da ga shvate kao veoma ozbiljnu i neposrednu pretnju. Ne možemo čekati decenijama da genetička entropija uzme svoj danak.

Kako bi trebalo da reagujemo?

U kreacionističkom modelu stvaranja i pada u greh nema razloga da ne očekujemo pojavu novih bolesti. Pa ipak, kada se to desi, mi bi trebalo da trezveno proračunamo rizik i preuzmemo odgovarajuće mere predostrožnosti. Takođe, uvek bismo trebali biti spremni da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, znajući da bismo se i mi mogli lako naći u njihovoj poziciji. Dobrotvorni rad i volontiranje trebalo bi da uvek budu opcija za hrišćane. Uz to, trebalo bi da budemo spremni da i u tim teškim okolnostima širimo vest jevanđelja, jer se vrlo često dešava da kada osoba na sopstvenoj koži oseti koliko je život neizvestan i krhak, ona spremno prihvata nadu koju joj pruža Isus Hristos.

Zaključak

Virusi predstavljaju deo Božjeg stvaralačkog reda. Možemo videti da mnogi od njih imaju korisne uloge. Ipak, mi živimo u svetu punom greha, patnje, smrti i bolesti. Neki virusi su postali opasni, prouzrokujući neizrecive patnje čovečanstva kroz istoriju. Ovo nas je nateralo da osmislimo inovativne strategije da bismo ih držali pod kontrolom. Bog nam nije obećao dug život i dobro zdravlje. Ipak, On nam je obećao da će otkupiti ovaj grešni, prokleti svet, kao i naša bolešću slomljena tela, tako da naša nada svakako nije vezana za ovu i ovakvu Zemlju. Gledajmo u Njega s nadom, jer nam se bliži naše otkupljenje.

Izvor: Creation

(Visited 357 times, 1 visits today)

1 Comment

  1. Gaga 24/05/2020 at 10:05 am

    Ljudi su se toliko zaglavili u politickom ratu ovih desavanja da u drugi plan stavljaju sopstvenu bezbednost i organizaciju. Na kraju krajeva nije ni bitno kako je virus nastao, vec samo kako da se iz ovog perioda izvucemo kao pobednici.

    Reply

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *