Autor: Dejv Vilis (Dave Willis)
Koje su stvari u životu zaista važne? Šta će vaša deca pamtiti o vama?
Prošlog leta, moja porodica je napravila epsko putovanje kroz 16 država tokom dve sedmice. Ešli i ja smo spakovali naša četiri sina (od 12, 10, 5 i 2 godine) u stari kombi i otisnuli se na krstarenje zemljom i posećivanje više nacionalnih parkova, prešavši ukupno preko 8,000 km.
Kao što možete pretpostaviti, bilo je mnogo pritužbi na tom putu, ali i mnogo smeha. Bilo je iscrpljujuće i stresno, ali i predivno. Stekli smo na tone uspomena koje će trajati čitavog života, a celo to iskustvo me je nateralo da mnogo razmišljam o svom detinjstvu i uspomenama koje ću ostaviti svojoj deci.
Kao roditelji, mi težimo da se brinemo oko stvari koje uopšte nisu toliko bitne. Naša deca se verovatno neće sećati baš svakog detalja unutašnjeg dekora naše kuće, ili kako je savršeno pokošena bila trava u našem dvorištu, ili čega je sve redovno bilo u našem frižideru. Zato, hajde da svoju pažnju usredsredimo na ono što je zaista bitno. Ako želite da znate šta će vaša deca pamtiti o vama, ovde ćete naći…
7 važnih stvari u životu po kojima će vas vaša deca pamtiti:
-
Momenti u kojima ste ih ohrabrili da se okušaju u nečem novom.
Detinjstvo predstavlja neprekidan krug „rastezanja i kidanja“ zone komfora. Svaki put kada ih uhvatite za ruku i ohrabrite ih da naprave novi korak, podižete im samopouzdanje i stvarate kod njih jednu novu uspomenu koja će trajati. Pomažući im da se po prvi put oprobaju u nekoj sportskoj igri, pružajući im podršku dok prvi put stoje na pozornici i pevaju pesmu ili ohrabrujući ih u nečemu za šta su mislila da nikada neće moći da urade, nećete samo doprineti njihovom CV-ju, već ćete im izgraditi samopouzdanje i najlepše uspomene za čitav život.
-
Momenti u kojima ih učite primerom, a ne rečima.
Deca stalno uče, ali mi, roditelji, nismo uvek svesni toga. Ona neće uvek zapamtiti sve što kažete, ali će vrlo pažljivo pratiti šta radite. Kada su vaše reči u skladu sa vašim delima, deca će to zapamtiti. Kada govorite jedno, a radite drugo, i to će zapamtiti. Kada uprskate (kao i svi mi) i kada se izvinite, a svoju nesavršenost upotrebite da bi ih poučili nečemu, vaša deca će zapamtiti i to.
-
Momenti u kojima ste učinili da se osećaju bezbedno (ili oni trenuci u kojima ste doprineli da se ne osećaju sigurno).
Postoji ranjivost i potreba za zaštitom u srcu svakoga deteta. Vaša deca pamtiće one trenutke u kojima ste terali čudovišta ispod njihovog kreveta ili ih držali u zagrljaju kada se probude iz noćne more, ali zapamtiće i one trenutke u kojima je vaš bes postao to čudovište od koga su se plašila. Naša deca će nas verovatno ponekad videti ljute, jer to je deo života, ali neka vam bude cilj da se vaša deca uvek osećaju sigurno i bezbedno kada su sa vama.
-
Vreme koje ste odvojili za njih.
Vaša deca ne očekuju od vas da budete savršeni, već da budete prisutni. Deca uglavnom mere ljubav količinom pažnje koju im posvećujemo. Njima je potrebna naša nepodeljena pažnja. Momenti u kojima ste prekinuli svoj posao da biste sa njima izašli napolje i igrali se lopte ili skakali na trambolini zauvek će im se urezati u sećanje i u srca. Odvojite vreme da uradite neke male stvari zajedno sa svojom decom, jer, na kraju krajeva, to će biti trenuci kojih će se sećati i koji će im najviše značiti.
-
Način na koji ste se odnosili prema svom bračnom drugu.
Naša deca svoje stavove o ljubavi umnogome formiraju na osnovu posmatranja kako se mi, njihovi roditelji, odnosimo prema našem bračnom drugu. Trudite se da imate takav brak kakav će i oni poželeti da imaju jednoga dana. Pružite im tu sigurnost koja dolazi iz posmatranja kako njihovi mama i tata žive potpuno posvećeni jedno drugom u odnosu punom ljubavi, razumevanja i poštovanja.
-
Reči kojima ste ih podržavali i reči kojima ste ih kritikovali.
Dečije srce je poput vlažnog cementa – otisak koji u njemu ostavite u ranim godinama detetovog života, vremenom će se stvrdnuti. Dete će svoj identitet, svoje sposobnosti i osećanje sopstvene vrednosti većim delom zasnivati na rečima koje ste mu upućivali u tim godinama kada se njegova ličnost formirala. Jedan deo našeg posla, kao roditelja, jeste da dete korigujemo i disciplinujemo, ali čak i u tome vaše reči bi trebalo da budu pune ljubavi, ohrabrenja i pozitivnog usmeravanja.
-
Vaši porodični običaji.
Deca vole spontanost, ali ona takođe imaju i duboku potrebu za predvidljivošću. Vaša deca će se sa velikom ljubavlju sećati “običaja” koje ste ustanovili, bilo da se radi samo o sedmičnoj večeri posvećenoj gledanju filmova ili igranju društvenih igara, bilo da je reč o mestu na koje ste redovno odlazili za vikende i praznike ili o načinu na koji ste proslavljali rođendane i naročite događaje i tome slično. Svesno uspostavite neke običaje koje će i oni jednoga dana preneti na svoju decu.