Jutro kada nisam čula reči: “Volim te”

Autor: Bri Gouen (Brie Gowen)

Dok sam velikom brzinom zujila po kući, najednom sam primetila da je sve tiho. To je bila prava retkost u mojoj kući, pošto imam malu decu koja stalno trče okolo. Ipak, svi su još uvek spavali. Izlazeće sunce je tek počelo da pomalja svoje prve zrake i blago osvetljava jutarnje nebo stidljivo se probijajući kroz moj prozor dok sam se spremala za posao. Uprkos umoru, bila sam dobro raspoložena i radovala sam se zbog toga. Iz nekog razloga, prošle noći sam se osećala tužno, i to toliko da sam to spomenula svom mužu pre odlaska na spavanje. On nije mnogo komentarisao tu moju izjavu. Samo me je kratko poljubio dok sam se spremala da legnem.

Pre nego što sam krenula na posao, proverila sam svoju usnulu decu, prošaptala molitve za njih, a onda poljupcem probudila muža i predala mu u naručje bebu koja je spavala.

“Volim te, dragi”, prošaputala sam dok sam ga ljubila u obraz.

Njegove umorne oči trepnule su, poluotvorene, i nežno me je potapšao po ruci. Ali, onda su me iznenadile njegove reči.

Očekivala bih da mi uzvrati: “I ja tebe volim”, ili samo: “Imaj lep dan.” Obično bi mi, pre nego što odem, rekao: “Čuvaj se.” Ali, čak i ta dobro poznata fraza ustuknula je pred pitanjem koje mu se nametnulo čim se probudio i ugledao me.

“Kako se osećaš?”, upitao me je.

Budući da imamo bebu kojoj izbijaju zubići, moja prva pomisao bila je da sam iscrpljena.

“Umorna sam!”, malo sam glasnije prošaputala. “Beba…”

Međutim, on me je prekinuo: “Ne to, pitam te za tvoje raspoloženje. Da li se osećaš bolje?”

Iz nekog razloga, njegovo brižno pitanje me je iskreno dirnulo. Tu se nalazio muškarac, otac i muž, s pravom i sam iscrpljen. Radio je po čitav dan, preuzimao brigu o deci dok sam ja bila na poslu, ali, uprkos svemu tome, uspeo je da se pobrine i za svoj brak.

To je bio isti onaj momak koji je nedavno primetio da sam kupila mešavinu suplemenata za piće, pa je na sopstvenu ruku kupio novi, savršeni blender za pravljenje smutija kada je video u kakvom je stanju naš stari blender. I on je opterećen obavezama, pod pritiskom je, rastrzan je na sve strane, baš kao i ja. Ipak, uvek nalazi vremena da primeti kada bih ja nešto novo uradila i da me podrži u tome najbolje što ume. On je taj brižan suprug koji nosi svoje breme porodičnih obaveza, ali kome je prva misao kada se probudio bila šta je sa mnom. On se brinuo kako se ja osećam i da li je sa mnom sve u redu. A meni je to značilo sve!

Bračni život nije uvek lak. On uključuje mnogo davanja i uzimanja. On zahteva strpljenje, bezuslovnu ljubav, kao i ogromnu količinu milosti. Ali, primetila sam da je važan deo bračnog života jednostavno primećivanje. Primećivanje onoga što vaš bračni drug radi, sa čime se muči, kako se oseća, kao i ulaganje truda da utvrdite na koji način biste mu mogli pomoći. Pa čak i ako su vaše podbule oči još uvek tako pospane, naterajte sebe da ih bar na trenutak otvorite, makar samo da biste izgovorili: “Kako se jutros osećaš?”

Izvor: Faith it

(Visited 3.371 times, 1 visits today)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *