Molitva – šta je to? Jednostavno rečeno, to je obraćanje Bogu, razgovor sa Njim, molba za vođstvo, upućivanje želja, traženje oproštaja i zahvaljivanje za život. Moliti se Bogu je kao razgovarati sa prisnim prijateljem ili roditeljem.

Počnimo sa pričom o jednom mladiću. Zvao se Daniel i bio je pametni mladi ateista iz porodice ateista, naprednih i slobodnih mislilaca. Upoznao se sa istorijom Crkve, odnosno čovečanstva, i zaključio do svoje dvanaeste godine da ukoliko postoji Bog, onda je On (Ona? Ono?) očigledno nezainteresovan za ovozemaljski život. Činilo se da ljudska patnja ne prestaje… ako Bog postoji, zašto bi On to dozvolio? Što je Daniel više razmišljao o tome, dublje se bavio pitanjem Boga i Njegovog postojanja; došao je do zaključka da Boga nema i da Ga ne može biti.

Tada je izbio rat sa vekovnim neprijateljem i Daniel se kao vatreni nacionalista odmah priključio vojsci. Ubrzo se našao na bojištu, suočen sa brutalnostima rata, i tada se iznenada sve promenilo.

Pored njega je eksplodirala granata i teško ga ranila. Daniel je ležao na zemlji; nije osećao bol, nego samo obamrlost čitavog tela. Nije mogao da odredi gde je ranjen, već samo da mu je teško da se pomera.

Nije znao koliko je proveo tako ležeći, dok nije ugledao neprijateljske vojnike. Izgledalo je da dolaze sa svih strana. Uskoro će ga otkriti i ubiti ga, ili još gore od toga, biće zarobljen. Izgubio je svaku nadu. Sve je propalo!

U sebi je zavapio: »Oh, Bože, pomozi mi! Molim Te, Bože, pomozi mi!« Svim srcem se molio Bogu da ga spase, jer je u tom trenutku znao da sam sebe ne može spasti. Da bi preživeo, Bog ga mora izbaviti; inače je svemu kraj.

Čudno je da kad se ljudi nađu u škripcu, kad osećaju da nema izlaza, čak i oni koji nemaju duhovnu veru ili interesovanje ipak prizivaju Boga. To je skoro kao da želimo da postoji neko ili nešto kao oslonac. Pretpostavljam da to kazuje koliko se svi mi duboko u sebi osećamo ranjivim. Ako ostanemo bez simbola uspeha, finansijske sigurnosti ili zdravlja, odjednom smo kao deca kojoj su očajnički potrebni uteha, sigurnost, ljubav i sklonište pred burom. Što su veće nedaće u našem životu, to jače osećamo svoju ranjivost i potrebnija nam je pomoć u savladavanju tih prepreka.

Bez obzira da li verujete u molitvu ili ne, da li mislite da ona pomaže ili ne, jedno je sigurno: ljudi su se od pamtiveka molili, a tako je i danas. U stvari, ako se ne molite, vi ste u manjini, pošto je čak i u ovom našem naučnosofisticiranom svetu više onih koji se mole nego onih koji to ne čine.

Ljudi se danas mole zbog bolesti, zbog bola, zbog toga što voljeni umiru, zbog suočavanja sa nesigurnošću, zbog suočavanja sa strahom, zbog toga što ne možemo kontrolisati budućnost, zbog toga što smo svi samo nevažne žbice u točku koji je češće potpuno van naše kontrole nego što je pod kontrolom. Zbog toga se ljudi poput vas i mene mole svakog dana! Mi u svom životu često imamo »jaz« (problem) koji ne možemo popuniti, kontrolisati, preskočiti ili ignorisati. I u svojoj ranjivosti, mi molimo za pomoć.

Šta se u stvari dešava kad se molimo?

Odgovor na pitanje: »Da li mi zaista komuniciramo sa Bogom kad se molimo?« svodi se na drugo pitanje: »Da li zaista postoji Bog koji čuje naše molitve?« To je suština. I konačno, ili je molitva iluzija, možda jedna od najvećih u povesti čovečanstva, ili je u pitanju slabo, bespomoćno, ograničeno biće koje stupa u kontakt sa Tvorcem univerzuma.

U molitvi ima mnogo toga što ne razumemo. Većina roditelja će vam reći da u trenutku kada su dobili prvo dete, nisu znali skoro ništa o bebama i gajenju dece, ali da su iz tog iskustva ipak izvukli koristi i da su učili usput! Isto je i sa molitvom. Milioni koji stvarno ne razumeju kako ona funkcioniše znaju da ona pomaže, da je sa njom lakše i da može da vam promeni život!

Najlepše u vezi sa molitvom jeste utisak da ste »onlajn« (na mreži) 24 sata, 7 dana u sedmici. Bog je uvek tu! Ne moramo da idemo na neko posebno mesto, u neko određeno vreme i da obavljamo neki ritual sa pesmom i plesom da bismo Ga naveli da nasčuje. Bez obzira gde se nalazimo ili šta radimo, trenutno i lako, poput misli, možemo komunicirati sa Bogom. Bog nam je omogućio – bilo da smo kod kuće, na poslu, u avionu koji pada, bilo gde, u bilo kom trenutku – da imamo otvorenu liniju sa Njim.

Kao i kod svakog razgovora, taj proces je dvosmeran. Dajte sagovorniku priliku da kaže nešto, sedite, ćutite, slušajte i na kraju ćete čuti. Kod molitve samo sedite, budite tihi i na kraju ćete čuti kako se ona odražava na vaše srce.

Ovo ne bi bio potpun razgovor o molitvi kad ne bismo pomenuli Bibliju. Preko svog najočiglednijeg sredstva komuniciranja sa nama, Bog ističe značaj i moć molitve na naš život i takođe nam stavlja do znanja da je molitva način da razgovaramo sa Njim. Evo nekoliko tekstova iz kojih se vidi šta Biblija kaže o molitvi: »Gospod je blizu. Ne brinite se ni za što nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša.

I mir Božji, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu.« Filibljanima 4, 6-7

»Zato se i molimo svagda da vas udostoji Bog naš zvanja, i ispuni svaku radost dobrote i delo vere u sili.« 2. Solunjanima 1,11

Najvažniji razlog za molitvu to što je ona glavno pomagalo za uspostavljanje odnosa sa Bogom. Obraćajući se Bogu i osluškujući kakve tragove On ostavlja u našem srcu, postajemo sa Njim prisni i kroz tu prisnost mi Ga upoznajemo.

Svako ko je ikad voleo nekoga zna jedno: ljubav verovatno više od ičega zahteva – šta? Komunikaciju, zar ne? Potrebno vam je da budete u kontaktu, u komunikaciji; tako se jedna veza razvija, jača i sazreva.

Molitva upućena Bogu je način da Ga upoznamo; ona je sredstvo za građenje i utvrđivanje vere u Njega; ona pomaže našoj veri da sve više jača i da naša ljubav prema Njemu stalno raste.

Autor: prof. dr Miroslav Pujić

Odlomak iz knjige “Mostovi života”

Možda će vas zanimati emisije:

Isceljenje, pretaranje rana u ožiljke

Isus lekar