Većina briga je bezrazložna, a ako ih odložite brže će i nestati. Sledite akcijski plan za manje brige i pronađite potreban društveni mir u sebi, a ne u drugima.

Ljudi se neprestano brinu o tome šta bi se moglo dogoditi ili zbog pogrešaka koje su učinili. Zabrinutost može odvesti u depresiju i teskobu, ali dobre vesti su da je reč o ponašanju koje je lako promeniti. Želite li se rešiti zabrinutosti, najvažnije je shvatiti da od nje nema nikakve koristi.

Neprestane sumnje i strahovi parališu te, oduzimaju emocionalnu energiju i ometaju. Ljudi koji smatraju da im razmišljanje o crnim scenarijima pomaže da spreče ili reše probleme teže će je se odreći, zato treba da shvate da im ne donosi ništa dobro.

Ali i suprotna krajnost, misliti da će vam brige uništiti zdravlje ili vas izludeti – samo stvara novu brigu. Ne osećajte se krivima zbog svoje zabrinutosti jer ste je verovatno nasledili – ako su roditelji neprestano zabrinuti, velika je verovatnost da će takva biti i deca.

Najjače oružje protiv brige je prihvatanje nesigurnosti i nepredvidivosti. Hronično zabrinuti ljudi uvek žele sa sigurnošću znati šta će se tačno dogoditi, pa je za njih briga način predviđanja budućnosti i sprečavanja neugodnih iznenađenja. No u tome greše. Razmišljanje o svemu što može poći naopako ne može život učiniti predvidivim.

Briga stvara samo iluziju kontrole, a promišljanje crnih scenarija neće sprečiti loše stvari. Samo će vas omesti u uživanju u sadašnjem trenutku.

Brige u postocima
Čak četrdeset posto onog zbog čega se brinete nikad se neće dogoditi, što znači da u biti gubite vreme na nepotrebne brige. Otprilike trideset posto onoga o čemu se brinete već se dogodilo i ne možete to promeniti. Opustite se i oprostite sebi i drugima.

Plan protiv zabrinutosti

Budite spremni na najgore
Pripremite se na najgore i očekujte najbolje. Odnosno, prihvatite najgori mogući ishod, a onda preduzmite nešto da ga poboljšate.

Bavite se nečim korisnim
Kad shvatite da ste počeli da brinete, pozabavite se prvom stavkom na svojoj listi obveza. Ako ja nemate – napišite je.

Skrenite svoju pažnju
Nazovite prijatelja, čitajte dobru knjigu, pogledajte neki film, prošetajte… radite što god vam je ugodno i skreće vam misli od briga.

Razgovarajte s prijateljima
Prijatelji i porodica mogu biti odličan izvor potpore, posebno ako vam pruže svoje viđenje stvari. A i sam razgovor može oterati brige.

Suočite se s problemom
Često brige ne izaziva sam problem nego iščekivanje problema ili tuđe reakcije. Stoga se što pre suočite s problemom i rešite ga.

Vežbajte opuštanje
Zatvorite oči i duboko dišite kroz nos, a izdišite kroz usta. Koncentrišite se na opuštanje. Nakon samo par minuta oslobodićete se napetosti.

Pobrinite se za svoje zdravlje
Pripazite da dovoljno spavate, zdravo jedete i dovoljno se krećete. Kad se brinete za sebe, mnogo je lakše nositi se s neočekivanim.

Danas se brinem samo 20 minuta
Dobro je svesno se prisetiti svih dobrih stvari koje su vam se dogodile i usredsrediti se na svoje kvalitete, a ne samo na slabosti i probleme. Takođe se nemojte zamarati preteranim analizama. Ljudi koji neprestano razmišljaju o svojoj situaciji smatraju da će tako shvatiti gde su pogrešili, rešiti problem i izbeći iste pogreške u budućnosti.

Tu griješe jer neprestano “žvakanje” istih negativnih misli jednostavno vodi u još veću zabrinutost te tako otežava razumno razmišljanje i zapravo otežava pronalaženje pozitivnih rešenja. Stoga se podsetite da je većina vaših briga bezrazložna, pa pokušajte svoju pažnju da skrenete nečim drugim kako biste zaustavili takve misli. Ili odložite sve svoje brige za kasnije. Na primer, odlučite da ćete se svaki dan u 17:20 brinuti do mile volje. Ako vam se negativne misli pojave u neko drugo doba dana, zapišite ih na papir i odložite za “vreme za brigu”.

Naravno, ako vidite da se nemate zbog čega brinuti tih dvadeset minuta, skratite to vreme koliko god želite.

Ako vam treba pomoć, jednostavno je zatražite
Ukoliko osetite da ne možete sve sami, zatražite pomoć. Nemojte se unapred brinuti hoće li drugi pristati da vam pomognu i hoće li imati vremena – ako vaša molba bude odbijena, o tome ćete misliti posle.

Ljubav i pažnja važniji su od petice iz fizike
Koliko god se trudili da odgaje dete, roditelji ne mogu kontrolisati šta će deca raditi, postati ili kakva će deca na kraju ispasti. Stoga ne gubite živce zbog njihovih ocena ili sitnih mana, nego se trudite pružiti im ljubav, potporu i mnoštvo sretnih uspomena.

Zabrinutost zbog novca neće vas učiniti bogatijima
Briga o tome hoćemo li imati dovoljno novca nije karakteristična samo za vreme krize. No iako je sasvim razumljiva, od nje nema nikakve koristi – paničenje zbog stanja na računu neće vas učiniti bogatijima, ali će izazvati dodatan stres.

Ne brinite se o izgledu, radije pohvalite tuđi
Višak ili manjak kilograma, bore, loša frizura… ništa od toga nije razlog za brigu. Umesto da budete opsednuti izgledom, trudite se da primetite (i pohvalite) lepe stvari na drugim ljudima. Tako ćete steći njihovu naklonost i osećati se bolje.

Baš me briga ako me i ceo svet ogovara
Ukoliko se brinete o tome šta drugi ljudi misle o vama, zaustavite se. Ako vas nije briga za tuđa mišljenja, ponašaćete se sigurnije i spontanije, pa ćete tako zapravo ostaviti bolji utisak.

Izvor: 24sata.hr