Možda ima neko kome smo svesno ili nesvesno naneli neku nepravdu, pa sada traži način da nam vrati za to. Možda ima i neko kome ništa nismo učinili, ali mu idemo na živce, jer ga podsećamo na neku osobu s kojom se zavadio, osobu koja mu je nešto dužna ili osobu koja ga povredila. A možda nekome smetamo samo zato što nam dobro ide u životu.

No više je onih stvari koje nas proganjaju iznutra. Proganjaju nas stvari i ljudi kojima smo rekli „da“  i pristali na njihov scenario, pritom odbacujući svoj snove i sve ono što je nas ispunjavalo dok smo radili. Proganjaju nas odnosi od kojih smo pobegli, a koji se nisu dovršili, neizgovorene reči, dvosmisleni pogledi, nerazjašnjeni znakovi; sve ono što je počelo pisati neku priču, a najednom se iz nekog razloga prekinulo.

Više od svega, proganjaju nas naše misli, proganjaju nas odluke koje smo doneli, zašto smo pristali da živimo s osobama koje nas ne poštuju, zašto smo toliko vremena potrošili na stvari koje nas ne ispunjavaju, zašto smo pristali na manje nego što smo zaslužili. Puno toga nas iznutra proganja kada ostanemo sami i pitamo se koliko se to neprijatelja nalazi unutar nas, sve dok ne shvatimo da sve to činimo sami sebi.

Proganja nas pomisao da smo odustali od sebe, da smo pristali na mnoga jeftina rešenja u životu, mnogo jeftinije osobe, kojima je jedini cilj samo dobiti nešto od nas. Proganja nas da ljubav koju primamo nije prava i da mnogo više dajemo nego što primamo. No, jednom treba povući crtu i reći do koje granice nas sve ove stvari mogu proganjati, a gde počinje prostor gde ništa ne može uzimati naš mir.

Povucimo tu crtu što pre!

Izvor: savjetnikuspjeha